Činilo se da se Alisa jednostavno stvorila pored Riejne, s pesnicama na bokovima. Ovog puta se nije smešila. „Rekoh da će poslednjih deset koje se spreme, prati sudove", odlučno im je saopštila. Pa ih je prozvala: Džilijen, punačku zlatarku, Nizelu, bankarku hladnih očiju; i svih osam plemkinja. Stajale su i buljile u nju sve dok nije pljesnula rukama i rekla: „Nemojte me terati da uvodim nova pravila za one koje ne ispune svoje dužnosti.“
Malin, razrogačenih očiju i mrmljajući u neverici, bila je poslednja koja je odjurila i počela da sakuplja prljave činije, ali je sledećeg jutra razvezala svoj zavežljaj i ostavila čipkom obrubljene svilene haljine i košulje da ih pregaze dok su odlazili s tog brda. Elejna je i dalje očekivala eksploziju, ali Riejna ih je držala čvrstom rukom, a Alisa još čvršćom, a ako su se Malin i ostale durile i gunđale zbog masnih mrlja, kojih je na njihovoj odeći bilo svakog dana sve više, Riejna je samo morala da progovori nekoliko reči i da se vrate svome poslu. Alisi je bilo dovoljno da pljesne rukama.
Da je ostatak putovanja mogao da prođe tako glatko, Elejna bi bila spremna da se pridruži ovim ženama u tom masnom naporu. U to je bila potpuno sigurna mnogo pre nego što su stigle do Kaemlina.
Kada su stigli do prvog uzanog prašnjavog puta, malo većeg od kolskog prolaza, počeše da se pojavljuju imanja, kamene kuće slamnatih krovova i ambari prislonjeni na obronke brda ili ugneždeni u dolinicama. Odatle, bez obzira je li zemljište bilo brdovito ili zaravnjeno, pod šumom ili tek čistina, retko bi prošlo više sati a da na vidiku nije bilo neko imanje ili seoce. U svakom od njih, dok su meštani radoznalo posmatrali vrlo čudne strance, Elejna je pokušavala da sazna koliko podrške postoji za Kuću Trakand i šta najviše brine ove ljude. Osvrt na te brige biće vrlo bitan kada bude iznela svoje potraživanje prestola, ako želi da bude čvrsto, važan koliko i podrška drugih Kuća. Čula je mnogo toga, mada to nije uvek bilo ono što je ž’elela da čuje. Andorci su smatrali kako imaju pravo da otvoreno saspu ono što ih tišti i samoj kraljici; nisu bili nimalo stidljivi pred mladom plemkinjom„bez obzira na čudno društvo u kom je putovala.
U selu Damilin, gde su tri mlina stajala na rečici koja je toliko opala da su njihovi visoki mlinski točkovi stajali suvi, krčmar četvrtaste vilice u Zlatnim snopovima složio se da je Morgaza bila, po njegovom mišljenju, dobra kraljica, najbolja moguća, najbolja koja je ikada bila. „Njena bi ćerka mogla biti isto tako debra vladarka, pretpostavljam“, progunđao je palcem prelazeći preko brade. „Šteta što ih je Ponovorođeni Zmaj ubio. Pretpostavljam da je morao Proročanstva ili nešto takvo ali stvarno nije morao da nam isuši reke, je li? Koliko si ono rekla da ti treba zrnevlja za konje, moja gospo? Imaj na umu, draga, da je snabdevanje užasno.“
Žena tvrdog lica, u iznošenoj smeđoj haljini koja je visila na njoj kao da je smršala, posmatrala je polje ograđeno niskim kamenim zidom, preko koga je vruć vetar slao talase prašine prema šumi. Ostala imanja oko Barihila izgledala su isto ili još i gore. „Taj Ponovorođeni Zmaj nema nikakva prava da nam ovo radi, sad, ima li? Pitam te!“ Ona pljunu pa se namršti na Elejnu koja je bila u svom sedlu. „Presto? Dijelin jedobrakaoi Mo ko, sada, kada su Morgaza i njena devojčica mrtve.Neki ovde još uvek se glasaju za Naena ili Eleniju, ali ja sam za Dijelin. Kako god bilo, Kaemlin je podaleko. Ja moram da brinem o usevima. Ako mi ikada više izniknu usevi.“
„O, istinaje, moja gospo, tako je; Elejna je živa“, rekao joj je izborani stari drvodelja u Forel Marketu. Bio je ćelav kao kožno jaje, prstiju iskrivljenih od starosti, ali su rukotvorine među opiljcima i piljevinom što je prekrivala radionicu bile skoro najbolje koje je Egvena ikada videla. Ona je bila jedina u radnji, osim njega. Po tome kako je selo izgledalo, pola stanovnika je već bilo otišlo. „Ponovorođeni Zmaj ju je doveo u Kaemlin da bi joj lično mogao staviti na glavu Ružinu krunu“, slagao se. „Te su novosti svuda. To t’ nije pravo, ako mene pitaš. On je jedan od oni ’crnooki’ Aijela, kako čujem. Treba da odmarširamo u Kaemlin i oteramo njega i sve te Aijele tamo otkud su došli. Onda Elejna može sama za sebe da traži presto. Ako je Dijelin pusti da ga zadrži, u svakom slučaju.“
