Ona ljutito sede, odmakavši njegovu ruku. ,Jesi li ti i slep i gluv? Ponovorođeni Zmaj nešto namerava sa Elejnom! Svetlosti, ne bi mi se dopadala ni sama činjenica da joj jednostavno zna ime! Ovo je više od slučajnosti što sam naletela na jednog od njegovih štitonoša, Talanvore. Mora da je tako!“
„Spaljen bio, znam da to mora da je tako. Nadao sam se da sam pogrešio, ali...“ Zvučao je ljutito kao i ona. On nije imao nikakva prava da se ljuti! „Elejna je na sigurnom, u Beloj kuli, Amirlin Tron ne bi je pustila ni 'blizu ijednog muškarca koji može da usmerava, pa čak i ako je on Ponovorođeni Zmaj naročito u tom slučaju! a Majgdin Dorlejn ne može učiniti ništa ni u vezi s Amirlin Tron, ni Ponovorođenim Zmajem, niti Lavljim prestolom. Ona samo može da završi slomljenog vrata, ili preklana, ili...!“
„Majgdin Dorlejn može da posmatra!", prekinula ga je, delimično i da bi zaustavila to užasno nabrajanje. „Može da sluša! Može...!“ Ljutita, prekinula se. Šta stvarno može da učini? Odjednom je shvatila kako sedi u tankoj košulji, pa se brzo uvila u ćebad. Činilo se da je noć stvarno prohladna. Ili joj se koža ježila od Talanvorovog nevidljivog pogleda kojim ju je odmeravao. Od te pomisli zažariše joj se obrazi, što on, nadala se, nije mogao da primeti. Na svu sreću, to joj je unelo i polet u glas. Nije bila mlada devojka pa da crveni zato što ju je neki tamo muškarac pogledao! „Učiniću sve što mogu, šta god to bilo. Postoji mogućnost da čujem ili uradim nešto što bi moglo da pomogne Elejni, i ja ću to i učiniti!“
„To je opasna odluka“, smireno joj je rekao. Poželela je da u tami može da mu vidi lice. Naravno, samo da bi znala kakav izraz ima. „Čula si ga kada je zapretio da će obesiti svakoga ko ga samo pogleda popreko. Ja u to verujem, jer ima onakve oči. Kao neka zver. Iznenadio sam se što je pustio tog čoveka; očekivao sam da će mu iščupati grkljan! Ako bude saznao ko si ti, ko si bila... Balver bi mogao da te izda. Nikada nam nije zaista objasnio zašto nam je pomogao da pobegnemo iz Amadora. Možda je mislio kako bi kraljica Morgaza mogla da mu da novi položaj. Sada, kada zna da nema mogućnosti za nešto takvo, možda će pokušati da učini uslugu novom gospodaru i gospodarici.“
„Da li se ti to bojiš lorda Perina Zlatookog?“, prezrivo ga je upitala. Svetlosti, taj ju je čovek ispunjavao strahom! Te oči su bile vučje. „Balver zna dovoljno da bi držao jezik za zubima. Šta god da kaže, to bi se odrazilo i na njega; došao je sa mnom, na kraju krajeva. A ti, ako se bojiš, slobodno produži dalje!“
„Uvek mi to nabijaš na nos“, uzdahnuo je, čučnuvši. Nije mogla da mu vidi oči, ali je osećala njegov pogled. „Produži dalje, ako ti se tako dopada, kažeš. Jednom beše vojnik koji je bio zaljubljen u jednu kraljicu, iz daleka, jer je znao kako je to beznadno, znao je kako se nikada neće usuditi da o tome progovori. Sada kraljice više nema, ostala je samo jedna žena, a ja se nadam. Gorim od nade! Ako zaista želiš da odem, Majgdin, onda to i kaži. Jednom rečju. ’Idi!’ To je mala reč.“
Otvorila je usta. Mala reč, pomislila je. Svetlosti, to je samo jedna reč! Zbog čega ne mogu da je izgovorim! Svetlosti, molim ti se! Po drugi put te noći Svetlost joj nije pomogla. Sedela je tako, uvijena u ćebad, poput neke budale, otvorenih usta, a lice joj se sve više žarilo.
Da se ponovo zakikotao, zarila bi svoj nožić u njega. Da se nasmejao, ili dao bilo kakav znak nadmoći... Umesto toga, on se nežno nagnuo i poljubio joj kapke. Ona ispusti dubok grleni zvuk; činilo se kao da ne može da se pomeri. Razrogačenih očiju, posmatrala ga je kako se uspravlja. Bio je obris naspram mesečeve svetlosti. Ona je bila kraljica bivša kraljica naviknuta da izdaje naređenja, naviknuta na teške odluke u teškim vremenima, međutim, u tom trenutku, đamaranje njenog srca zaglušivalo je svaku misao u njenoj glavi.
„Da si mi rekla ’idi’“, saopštio joj je, „pokopao bih nadu, ali nikada ne bih mogao da te napustim."
Sve dok se nije vratio u sopstvenu ćebad nije se usuđivala da ponovo legne i uvije se u svoju. Teško je disala, kao da je trčala. Noć jeste bila prohladna; tresla se od hladnoće, nije samo podrhtavala. Talanvor je bio premlad. Premlad! A još je gore što je bio u pravu. Spaljen bio zbog toga! Sobarica jedne gospe nije mogla da učini ništa što bi uticalo na događaje, a ako vukooki ubica Ponovorođenog Zmaja sazna da mu je Morgaza od Andora pala šaka, moći će da je iskoristi protiv Elejne, umesto u njenu korist. Odakle mu pravo da bude u pravu kada ona želi da je pogrešio! Nelogičnost te misli potpuno ju je razbesnela. Mora da postoji mogućnost da ona, ipak, uradi nešto korisno! Mora da postoji!
