To je bilo čudno. Uvek mu je bilo neprijatno kada bi mu njegova majka ili gazda Luhan govorili kako treba da okrpi čizme ili čakšire, a i bio je sasvim siguran kako bi ga to, da je čuo od ikoga drugog, veoma razjarilo, ali od prosedog Džondina Barana pa nadalje, Dvorečani bi jednostavno odgovarali: „Vidi, stvarno, dobro mi reče, lorde Perine; odma’ ću to da sredim.“ Ili nešto tome slično. Dosta njih je uhvatio kako se jedan drugom ponosno osmehuju dok je on nastavljao dalje. A mirisali su zadovoljno! Kada je iskopao glineni vrč pun kruškovače iz bisaga Džorija Kongara mršuljavko koji je uvek jeo dva puta više od svih ostalih, a delovao kao da nedeljama nije ni zalogaj progutao, Džori je bio vrlo dobar strelac, ali ako bi mu se pružila prilika pio bi dok ne bi pao s nogu, a uz to je imao i pomalo lepljive prste Džori ga je samo nevino pogledao i raširio ruke kao da nema pojma otkud se taj vrč stvorio. Ali dok je Perin odlazio, prazneći vrč na zemlju, Džori se nasmejao. „Ništa ne može da promakne lordu Perinu!“ Zvučao je kao da je ponosan! Perinu se, ponekad, zaista činilo kako je on poslednji sa zdravim razumom.
Primetio je još nešto. Od prvog do poslednjeg, svi su bili zainteresovani za ono što nije izgovorio. Jedan za drugim, ljudi su pogledali ka dva stega koji bi, pod kratkim udarima vetra, povremeno zavijorili na motkama, Crvenom orlu i Crvenoj vučjoj glavi. Odmeravali su zastave i posmatrali ga, iščekujući naređenje koje je izdavao svaki put kada bi se to dvoje pojavilo, još otkad su ušli u Geladan. A dovoljno često i pre toga. Osim što juče on nije rekao ništa, a ništa nije rekao ni danas, i video im je po licima kako se preračunavaju. Ostavio je za sobom grupice ljudi koji su piljili ka barjacima, pa ka njemu, uzbuđeno se došaptavajući. Nije pokušavao da ih sluša. Šta li će reći ako je pogrešio, ako Beli plaštovi ili kralj Ailron odluče kako dovoljno dugo mogu da skrenu pogled s Proroka i Seanšana, kako bi ugasili navodnu pobunu? On je bio odgovoran za njih, a već ih je bilo previše koji su poginuli zbog njega.
Dok je završio, sunce se konačno promolilo nad obzorjem, rasipajući čisto jutarnje svetlo, a tamo, kod šatora, Talanvor i Lemgvin su pod Lininim nadzorom izvlačili kovčege, dok su Majgdin i Breana, izgleda, razvrstavale njihov sadržaj po osušenoj travi, uglavnom ćebad i posteljinu, kao i dugačko svetlo parče svilenog satena što je trebalo da prekriva onaj krevet koji je uspeo da zagubi. Faila mora da je bila unutra, jer se ono jato idiota klatilo na petama nedaleko odatle. Za njih nije bilo vučenja ni nošenja. Od njih je bilo koristi koliko i od pacova u ambaru.
Perinu pade na pamet da proveri Koraka i Stamenog, ali čim je bacio pogled ka drveću gde su konji bili vezani, primetili su ga. Čak trojica potkivača uznemireno krenuše napred, posmatrajući ga. To su bili krupni ljudi s kožnim keceljama, nalik jedan drugom kao jaje jajetu, mada je Feltron imao samo bele čuperke oko glave, Ejmin je bio prosed, a Džeresajd još nije bio zašao u srednje godine. Perin zareža kada ih ugleda. Oni će se nadnositi nad njim bude li samo spustio šaku na te konje, a izbečiće se bude li i podigao kopito. Onaj jedan jedini put kada je pokušao da Stamenom promeni izlizanu potkovicu, sva šestorica potkivača su doletela i dočepala se alata pre nego što je stigao i da ga pipne, gotovo oborivši riđana u žurbi da oni sami odrade taj posao.
„Plaše se da im ne veruješ“, odjednom progovori Aram. Perin ga iznenađeno pogleda, a Aram samo slegnu ramenima. „Razgovarao sam s njima, malčice. Misle kako lord koji se bavi sopstvenim konjima to čini jer nema poverenja u njih. Mogao si da ih oteraš, a da nemaju načina da se vrate kući.“ Njegov glas jasno je pokazivao kako ih zbog takvog razmišljanja smatra budalama, ali ipak je postrance pogledao u Perina i nervozno ponovo slegnuo ramenima. „Mislim i da se osećaju posramljeno. Ako se ti ne ponašaš onako kako očekuju od jednog lorda, to se nekako odražava i na njih, tako oni to vide.“
„Svetlosti!“, progunđa Perin. Faila je rekla isto to da se osećaju posramljeno, u svakom slučaju ali on je verovao kako je to samo prazna priča gospodske kćeri. Faila je odrasla okružena poslugom, pa kako bi jedna gospa mogla da poznaje misli čoveka koji mora da zaradi svoju koricu hleba? Namrštio se posmatrajući konje. Sada je već pet potkivača stajalo zajedno, posmatrajući ga. Posramljeni su jer je hteo da se pobrine za sopstvene konje uznemireni su jer nije želeo da se muče i natežu na svakom koraku. „Dai i ti misliš kako bi trebalo da se ponašam poput jedne od onih budala u svilenim gaćama?“, upitao je. Aram žmirnu, pa poče da proučava sopstvene čizme. „Svetlosti!“, zarežao je Perin.
