„Kao što rekoh, gospodaru, držim otvorene uši. Prorok je, navodno, pozatvarao veliki broj krčmi i gostionica, a sravnio je sa zemljom one koje je smatrao suviše ozloglašenim. Nekoliko je pomenuto po imenu, a sasvim slučajno znam kako su u Abili postojale gostionice s takvim imenima. Mislim da je malo verovatno da postoji još neki grad čije se gostionice zovu isto tako.“ Još jedan kratak osmeh. U svakom slučaju je mirisao veoma samozadovoljno.
Perin je zamišljeno češkao bradu. Taj se čovek, kao slučajno, sećao gde se nalaze neke gostionice koje je Masema, navodno, porušio. A ako se, na kraju, ispostavi kako Masema ipak nije tamo, pa, ovih se dana govorkanja šire kao pečurke posle kiše. Balver mu je zvučao kao čovek koji pokušava da poveća sopstvenu važnost. „Hvala ti, gazda Balvere. Imaću to na umu. Ako budeš čuo još nešto, molim te, obavezno mi prenesi.“ Kada se okrenuo da ode, čovečuljak ga je uhvatio za rukav.
Balverovi mršavi prsti smesta se odvojiše od Perina, kao da se opekao, a on načini jedan od onih ptičjih poklona, trljajući šake. „Oprosti mi gospodaru. Ne želim da vršim pritisak, ali ne uzimaj olako Bele plaštove. Mudro je izbegavati ih, no to možda neće biti moguće. Oni su mnogo bliže nego Seanšani. Emon Valda, novi kapetan zapovednik, poveo je većinu ka severnoj Amadiciji, baš pre nego što je Amador pao. On je isto lovio Proroka, gospodaru. Valda je opasan čovek, a naspram Radama Asunave, Visokog ispitivača, Valda deluje ljubazno. A bojim se kako nijedan od njih nema nimalo ljubavi za tvoga gospodara. Ako ćeš mi oprostiti.“ Ponovo se poklonio, oklevajući, a onda je glatko nastavio. „Ako smem da primetim, ovaj potez moga gospodara, izlaganje barjaka Maneterena, veoma je nadahnut. Moj će gospodar biti dostojan protivnik Valdi i Asunavi, ako samo malo bude pažljiv.“
Posmatrajući kako odlazi i dalje se klanjajući, Perin pomisli kako sada zna bar jedan deo Balverove priče. Očito, on je isto imao neke neraščišćene račune s Belim plaštovima. To je, naravno, moglo biti i samo njihovo prisustvo u istoj ulici s njim, mrštenje u pogrešnom trenutku, međutim, činilo se kako Balver ima neki razlog zbog koga je kivan na njih. Kao i da je oštrouman; odmah je prozreo Crvenog orla. A ima i oštar jezik za gazda Gila.
Sam Gil klečao je pored Majgdin, nešto joj brzo govoreći, i pored svih Lininih pokušaja da ga ućutka. Majgdin se okrenula i piljila je za Balverom, dok je ovaj žurno prolazio između drveća, ka kolima, međutim, pogled joj je s vremena na vreme skretao ka Perinu. Ostali su se okupili oko nje, čas pogledajući u Balvera, a čas u Perina. Ako je ikada video grupu ljudi zabrinutih zbog toga šta će neko reći, to su bili oni. Ali šta je to mogao da čuje što ih je toliko plašilo? Verovatno neko klevetanje. Priče o srdžbi i nedelima, stvarnim ili izmišljenim. Ljudi koji su bivali prisiljeni na zajedništvo često su se okretali jedni na druge. Ako je to u pitanju, možda će moći nešto da učini i pre nego što poteče krv. Talanvor se ponovo poigravao balčakom svoga mača! Šta li je Faila nameravala da učini s tim čovom?
„Arame, želim da odeš i porazgovaraš s Talanvorom i tim društvancem. Ispričaj im sve što mi je Balver upravo rekao. Jednostavno, ubaci to nekako u razgovor, ali nemoj ništa da izostaviš.“ To bi trebalo da smiri strahove od ogovaranja. Faila je rekla kako je posluzi potrebno da se oseća kao kod kuće. „Sprijatelji se s njima ako možeš, Arame. Međutim, ako ti pada na pamet da se muvaš oko žena, postaraj se da to bude Lini. Druge dve su zauzete.“
Mladić je imao birane reči za svaku lepuškastu ženu, no uspelo mu je da deluje i iznenađeno i uvređeno. „Kako ti želiš, lorde Perine“, natmureno je progundao. „Brzo ću te stići.“
„Biću preko, kod Aijela.“
Aram žmirnu. „A! Da. Pa, možda će mi trebati malo vremena oko ovoga, ako bi trebalo da se sprijateljim s njima. Meni baš ne deluju kao da su željni prijatelja.“ Ovo je izjavio čovekkoji je svakoga u Perinovoj blizini, osim Faile, sumnjičavo odmeravao i nije se osmehivao nikome ko ne nosi suknju.
Bez obzira na to, otišao je do njih i čučnuo da bi porazgovarao s Gilom i ostalima. Čak i izdaleka je njihova odbojnost bila očigledna. Nastavili su sa svojim poslom, tu i tamo obraćajući se i Aramu, a zgledali su se međusobno jednako često koliko su i bacali poglede k njemu. Bili su uznemireni kao prepelice u leto, kada lisice uče svoje mlade da love. Ali makar su razgovarali.
Perin se pitao šta li je Aram zabrljao kod Aijela činilo se da za to nije bilo vremena! ali to nije dugo trajalo. Svaka ozbiljna nevolja sa Aijelima obično je uključivala i nečiju smrt, a to ne bi bio Aijel. U stvari, ni sam baš nije čeznuo za susretom s Mudrima. On zaobiđe brdo, ali umesto da krene uz padinu, noge ga odneše sve do Majenaca. On se držao što je dalje moguće i od njihovog logora, a to nije bilo samo zbog Berelajn. Ponekad je bilo loše imati veoma osetljiv nos.
