„Vidim da si i ti zaprepašćen“, rekla je Sulin. „A baš sam se nadala da ću od tebe dobiti objašnjenje. Reći ću Eldari.“ Dok je kretala prema šatorima, dobacila mu je preko ramena: „Vi mokrozemci ste veoma čudni, Perine Ajbara.“
Perin se mrštio za njom, a kada je nestala u jednom od šatora, okrenuo se da se namršti na dva gai’šaina koji su vodili konje na vodu. Mokrozemci su čudni? Svetlosti! Znači, Nurel je bio u pravu u vezi s onim što je čuo. Bilo je davno prošlo vreme da zabode nos u ono što se odvijalo između Mudrih i Aes Sedai. Trebalo je to i ranije da učini. Žarko je želeo da nema utisak kako bi to bilo isto kao i zabadanje nosa u gnezdo stršljenova.
Činilo se kako Sulin treba mnogo vremena da se ponovo pojavi, a kada se to konačno dogodilo, njegovo raspoloženje nije se nimalo popravilo. Pridržavajući jedno krilo da bi on ušao, napadno je dodirivala nož koji je nosila o pojasu, baš nekako kada se on savijao da prođe. „Trebalo je da se bolje naoružaš za ovaj ples, Perine Ajbara“, rekla mu je.
Iznenadio se kada je unutra ugledao svih šest Mudrih kako sede prekrštenih nogu na jastučićima s raznobojnim resama, sa šalovima vezanim oko struka, dok su im suknje bile pažljivo nameštene u polukrugove preko više slojeva ćilima. A on se ponadao da će naći samo Eldaru. Nijedna nije delovala kao da je starija od njega više od četiri ili pet godina, neke uopšte nisu delovale starije, međutim, nekako se uvek pred njima osećao kao da se suočava s najstarijim članicama Ženskog kruga, onima koje su provele godine učeći kako da iščeprkaju bilo šta što pokušavate da sakrijete. Bilo je gotovo nemoguće razlučiti pojedinačne mirise tih žena, ali to gotovo i da mu nije bilo potrebno. Šest pari očiju okrenulo se ka njemu, od bledih, nebeskoplavih očiju Dženine, do Merlajninog ljubičastog sumraka, da se ne pominju Niveranine oštre zelene. Svako je oko bilo jedno svrdlo. Edara mu odlučno pokaza rukom da i sam uzme jedno jastuče, što je rado i učinio, iako je to značilo da će se suočiti s polukrugom u kom su bile sve do jedne. Možda su Mudre i osmislile ove šatore da bi muškarci morali da stoje pognutih glava ako bi pokušali da stoje uspravno. Začudo, u ovom prigušenom okruženju bilo je hladnije, no on je i dalje morao da se znoji. Možda nije mogao da im razdvoji mirise, ali ove su žene vonjale na vukove koji proučavaju sputanu kozu. Gai’šain četvrtastog lica, upola veći i od njega, klekao je da mu ponudi zlatnu kupu tamnog vinskog punča s kitnjastog srebrnog poslužavnika. Mudre su držale svoje raznorazne srebrne kupe i pehare. Nesiguran znači li išta to što mu je ponuđena zlatna možda i ne znači ništa, ali kad su Aijeli u pitanju, ko bi to mogao da kaže? Perin je ipak pažljivo prihvati. Mirisalo je na šljive. Kad je Edara pljesnula rukama, taj se čova poklonio dovoljno krotko i tako savijen izašao iz šatora unatraške, ali upola zarastao usek na njegovom tvrdom licu odavao je da se tu nalazi od Dumajskih kladenaca.
„Sada kada si ovde“, započe Edara čim se krilo šatora ponovo spustilo iza gai’šaina, „ponovo ćemo ti objasniti zbog čega moraš da ubiješ čoveka po imenu Masema Dagar.“
„Ne bi trebalo da mu to objašnjavamo“, upade Delora. Ona je imala kosu i oči gotovo potpuno iste boje kao i Majgdin, međutim, niko na celom svetu ne bi to ušiljeno lice nazvao lepim. Njeno ponašanje bilo je potpuno ledeno. „Taj Masema Dagar opasan je za Kar’a’karna. Mora umreti.“
„Hodačice kroz snove su nam rekle, Perine Ajbara.“ Keril je sasvim sigurno bila privlačna i, mada je zbog plamene kose i prodornih očiju delovala vatreno, ona je bila uvek blaga. Za jednu Mudru. I sasvim sigurno nije bila mekana. „Pročitale su san. Taj čovek mora umreti.“
Da bi dobio na vremenu, Perin uze gutljaj svoga punča od šljiva. Nekako je taj punč bio rashlađen. S njima je uvek bilo isto. Rand nije pominjao nikakva upozorenja hodačica kroz snove. Perin je to pomenuo na prvom razgovoru. I samo tada; pomislile su kako on izražava sumnju u njihove reči, pa je čak i Karela imala usijane oči. A Perin nije ni pomislio da bi one lagale. Ne baš stvarno. U svakom slučaju, nikada ih nije uhvatio u tome. Ali ono što su one želele za budućnost i ono što je Rand želeo pa, i ono što je sam želeo, na kraju krajeva moglo se veoma razlikovati. Možda je Rand bio taj koji je skrivao tajne. „Kada biste mi samo nagovestile kakva je to opasnost“, konačno je progovorio. „Svetlost zna da je Masema ludak, ali on podržava Randa. Baš će to lepo da izgleda ako budem išao uokolo i ubijao ljude koji bi trebalo da su na našoj strani. To će sasvim sigurno ubediti ljude kako bi trebalo da se pridruže Randu.“
Podsmešljivost nije uticala na njih. Netremice su ga posmatrale. „Taj čovek mora da umre“, konačno je rekla Edara. „Sasvim je dovoljno što su tri hodačice kroz snove tako prorekle, a šest Mudrih ti je to saopštilo.“ Uvek ista priča. Možda i nisu znale ništa više od toga. A možda je trebalo da se pozabavi onim zbog čega je došao.
