Raskršće sumraka полностью

Ne razmišljajući šta radi, Elejna uze šolju i srknu. Čaj joj se ohladio, ali joj se po jeziku razli ukus meda. Med! Zapanjeno pogleda Avijendu, a usne njene sestre na tren se izviše u osmejak. Pravi zaverenički smešak, kao da Birgita ne zna šta se desilo. Čak ni njihova neobično pojačana veza nije joj omogućavala da oseća iste ukuse kao Elejna, ali svakako je osetila Elejnino iznenađenje i zadovoljstvo pošto je otpila čaj. Podbočivši se, pogledala ih je prekorno. Ili, bolje reći, pokušala je - iako se iz petnih žila trudila da ga suzbije, smešak se iskrao i na njeno lice. Elejna odjednom shvati da je Birgitina glavobolja nestala kao rukom odnesena. Nije znala gde je to nestala, ali svakako više nije bila tu.

„Nadaj se najboljem, a spremaj se za najgore“, reče. „Ponekad ipak ume da se desi ono najbolje.“

Dijelin, nesvesna meda ili ičega drugog sem da se njih tri keze kao lud na brašno, glasno frknu. „A ponekad se ne desi. Elejna, ako se tvoja pametna spletka završi tačno kako je nameravano, neće nam biti potrebna ni Aemlin, ni Elorijen, niti iko drugi - ali to je užasno kockanje. Sve što je potrebno da bi to pošlo po zlu jeste...“

Levo krilo vrata otvori se i u prostoriju ulete talas hladnog vazduha, a za njim jedna žena rumenih obraza, ledenih očiju i sa zlatnim potporučničkim čvorom na ramenu. Moguće je da je najpre kucala, ali i ako jeste, štit je ugušio taj zvuk. Baš kao Rejzorija, Cigan Sokorin je bila Lovac na Rog pre nego što se pridružila Elejninim telohraniteljkama. Izgleda da se straža promenila. „Mudra Monela želi da vidi gospu Elejnu”, ukočeno stade Cigan i najavi. „Gazdarica Karistovan je s njom.“

Sumeko su mogli da odlože, ali ne i Monelu. Arimilini ljudi bi se pre zakačili sa Aes Sedai nego sa Aijelima, ali jedna Mudra bi u grad ušla samo zbog nečeg važnog. I Birgita je to znala, pa je smesta krenula da opet presavija svoju kartu. Avijenda pusti da se štit raspline, a onda pusti i Izvor.

„Zamoli ih da uđu“, kaza Elejna.

Monela nije čekala Cigan, već je ušla u sobu čim je štit nestao, a njeno mnoštvo grivni od zlata i belokosti zazveckalo je kada je zbacila šal s ramena do laktova jer je u sobi bilo toplo. Elejna nije znala koliko Monela ima godina - Mudre ne taje godine kao Aes Sedai, ali to ne znači da o njima otvoreno govore - ali izgledala je kao da nije duboko zašla u srednje doba. U njenoj do pojasa dugoj žutoj kosi bilo je riđih odsjaja, ali nije bilo nijedne sede vlasi. Niska za jednu Aijelku, niža od Elejne, blagog i majčinskog lica, jedva da je bila dovoljno snažna kada je o Moći reč da bude primljena u Belu kulu, ali među Mudrima se snaga u Moći ne računa, tako da je među njima veoma ugledna. A Elejni i Avijendi još je bilo važnije to što je ona bila babica na njihovom ponovnom rođenju kada su postale prvosestre. Elejna pade u naklon pred njom, ne obraćajući pažnju na to što je Dijelin šmrknula u znak neodobravanja, a Avijenda joj se duboko pokloni, presamitivši se nadvoje preko sklopljenih šaka. Sem dužnosti koju je po aijelskim običajima imala prema svojoj babici, ona i dalje tek uči za Mudru.

„Pretpostavljam da više nemate potrebe za tajnovitošću, budući da ste spustile štit“, primeti Monela, „a i vreme je da proverim tvoje stanje, Elejna Trakand. To bi trebalo da se radi dvaput mesečno sve dok ne izneseš trudnoću.“ Zašto li se mršti na Avijendu? O, Svetlosti, somotska haljina!

„A ja sam došla da vidim šta ona radi“, dodade Sumeko, ušavši u prostoriju za Mudrom. Sumeko je bila upečatljiva zdepasta žena samouverenog pogleda, u lepo skrojenoj žutoj vunenoj haljini s crvenim pojasom, sa srebrnim češljevima u ravnoj crnoj kosi i srebrnim okruglim brošem gleđosanim u crveno na visokom okovratniku svoje haljine. Izgledala je kao plemkinja ili bogata trgovkinja. Nekada je bila u izvesnoj meri krotka, bar u blizini Aes Sedai, ali više ne. Ni sa Aes Sedai, a ni s pripadnicama kraljičine garde. „Možeš da ideš“, obrati se Cigan. „Ovo se tebe ne tiče.“ A ni s plemićima, kada je već kod toga. „I ti možeš da ideš, gospo Dijelin, kao i ti, gospo Birgita.“ Pogleda Avijendu kao da razmišlja da li da je doda na taj spisak.

„Avijenda može da ostane“, reče Monela. „Propustila je mnogo toga da nauči, a ovo će ranije ili kasnije morati naučiti da radi.“ Sumeko klimnu glavom u znak da prihvata Avijendu, ali nastavila je da gleda Dijelin i Birgitu s ledenim nestrpljenjem u očima.

„Gospa Dijelin i ja imamo da razmotrimo neke stvari" reče Birgita, pa tutnu presavijenu kartu u unutrašnji džep svog crvenog kaputa i pođe ka vratima. „Elejna, reći ću ti večeras do čega smo došle.“

Dijelin je oštro pogleda - skoro jednako oštro kao što je pogledala Sumeko, ali spusti pehar s vinom na jedan poslužavnik, pade u naklon pred Elejnom, a onda vidno nestrpljivo sačeka da se Birgita sagne da prošapuće nešto Moneli na uvo, a onda da Mudra na to odgovori kratko, ali jednako tiho. O čemu to šapuću? Verovatno o kozjem mleku.