Raskršće sumraka полностью

Kasijla promoli glavu u prostoriju, držeći u ruci šešir s perjanicom, a onda do kraja uđe i pažljivo zatvori vrata za sobom. Bela čipka na okovratniku i rubovima rukava bila je sveže ispeglana, čipka i lavovi na njenoj ešarpi blistali su, a oklopni prsnik se presijavao kao da je maločas uglačan, ali ona se očigledno smesta vratila na dužnost nakon što se sredila od njihovog sinoćnjeg puta. „Milostiva, oprosti mi što vas prekidam, ali mislila sam da bi ovo trebalo smesta da čuješ - Morski narod je pomahnitao od besa, to jest one koje su i dalje ovde. Izgleda da je jedna od njihovih učenica nestala."

„Šta još?“, upita Elejna. Nestala učenica je dovoljno loša vest sama po sebi, ali nešto u Kasijlinom izrazu lica govorilo joj je da ima još nečega.

„Gardistkinja Azeri slučajno mi je kazala kako je pre tri sata videla Merililu Sedai da napušta palatu“, nevoljno odgovori Kasijla. „Merililu je pratila jedna žena ogrnuta plaštom s namaknutom kapuljačom. Uzele su konje i mazgu s natovarenim samarom. Jurit kaže da su šake te druge žene bile istetovirane. Moja gospo, niko nije imao nikakvog razloga da traži..."

Elejna joj mahnu da ćuti. „Kasijla, niko nije ništa pogrešio. Niko neće biti okrivljen." Bar ne među Gardistima. Lepa se tu čorba zakuvala. Talan i Metara, dve učenice za vetrotragačice, bile su veoma snažne kada je o Moći reč, a ako je Merilili pošlo za rukom da ijednu od njih ubedi da pokuša da postane Aes Sedai, možda joj je takođe pošlo za rukom da sebe ubedi da je odvođenje te devojke nekud gde se može upisati u knjigu polaznica dovoljan razlog da ona izvrda svoje obećanje da će podučavati vetrotragačice, koje će biti i više nego ljute zbog gubitka Merilile, a zbog učenice i više nego besne. One će kriviti sve žive, a najviše Elejnu.

„Da li se vest o tome šta je bilo s Merililom proširila?“, upita.

„Ne još, milostiva, ali ko god da im je osedlao konje i natovario onu mazgu, neće držati jezik za zubima. Konjušari nemaju o čemu drugom da trtljaju." U tom slučaju, to je pre razulareni šumski požar nego kipuća čorba, i mali su izgledi da se taj požar ugasi pre nego što zahvati ambare.

„Monela, nadam se da ćeš kasnije večerati sa mnom“, reče Elejna, „ali sada me moraš izviniti." Bez obzira na dužnost koju ima prema svojoj babici, nije čekala da ova da svoj pristanak. Pokušaj da se vatra ugasi možda bude dovoljan da spreči da se ambari ne zapale. Možda. „Kasijla, obavesti Birgitu i reci joj da hoću da se smesta pošalje naredba do kapija da se motri na Merililu. Znam; znam; možda je već izašla iz grada, a stražari na kapijama svejedno neće ni pokušati da zaustave jednu Aes Sedai, ali možda će je zadržati ili uplašiti njenu saputnicu da se vrati u grad i da se sakrije. Sumeko, zamoli Rinu da sve Srodnice koje ne mogu da Putuju pošalje da pretražuju grad. Slaba je to nada, ali možda je Merilila mislila da je prekasno da se krene na put. Neka provere sve gostionice, uključujući Srebrnog labuda i...“

Nadala se da je Rand danas postigao nešto predivno, ali ne može da traći vreme ni na razmišljanje o tome. Mora osvojiti presto i izaći na kraj s besnim Ata’an Mijerama pre nego što one iskale svoj bes na njoj. Ukratko, danas je dan baš kao svaki drugi otkad se vratila u Kaemlin, a to znači da su joj ruke i više nego pune.

Večernje sunce lebdelo je nad krošnjama kao nekakva krvava lopta i jezivom i groznom svetlošću obasjavalo logor, razmaknute vezove konja, platnom pokrivena kola i taljige visokih točkova, kao i šatore svih vrsta i veličina, a i bljuzgavicu između njih. Eleniji se vreme ni mesto ni najmanje nisu dopadali za jahanje. Od mirisa kuvane govedine što je dopirao iz velikih crnih gvozdenih kazana utroba joj se prevrtala. Hladan vazduh joj je ledio dah i činilo se da će noč biti studena, a vetar ju je sekao i kroz njen najbolji crveni plašt, ni najmanje se ne obazirući na postavu od debelog belog krzna. Krzno snežne lisice navodno je toplije od ma kog drugog krzna, ali njoj nikada nije bilo.

Jednom šakom u rukavici držeći plašt da se ne rastvara, lagano je jahala i iz sve snage, premda ne baš uspešno, pokušavala da se ne trese od hladnoće. Uzevši u obzir koje je doba dana, činilo se poprilično verovatnim da će tu provesti noć, ali još nije imala predstave gde će spavati. Nesumnjivo u šatoru nekog nižeg plemića. Taj lord ili gospa biće oterani da drugde pronađu sklonište, verovatno pokušavajući da u najboljem svetlu prikažu to što su izbačeni iz sopstvenog šatora, ali Arimila voli da je drži na udici sve do poslednjeg časa, kako u vezi s krevetom tako i u vezi sa svime ostalim. Čim jedna neizvesnost mine, druga je smesta zameni. Očigledno da ta žena misli da će neprestana nesigurnost naterati Eleniju da se koleba, a možda i da stremi da joj udovolji. Daleko od toga da je to jedini Arimilin pogrešan proračun, počevši od toga što veruje da su Eleniji Sarand kandže potkresane.