„Stanje stvari - promenilo se“, Beonin je bila uporna. Pružila je ruku prema Egveni, skoro molećivo. „Elaida nikada ne bi izdala onakav proglas u vezi s Ponovorođenim Zmajem da ga nema u šaci, ovako ili onako. Onaj blesak saidara bio je upozorenje. Izgubljeni mora da su u pokretu, a Bela kula - mora biti..."
„Dosta“, prekide je Egvena. „Voljna si da otvoriš pregovore sa Elaidom? S Predstavnicama koje su i dalje u Kuli?" ispravi se. Elaida nikada ne bi pristala na razgovore.
„Da“, Beonin gorljivo reče. „Stvari se mogu urediti tako da svi budu zadovoljni. Ubeđena sam u to."
„Onda imaš moju dozvolu."
Istog trena sve sem Beonin progovoriše u jedan glas, ne slušajući jedna drugu, pokušavajući da je ubede kako je to pogrešno i da joj objasne kako je to suludo. Anaija je vikala glasno skoro kao Šerijam, široko mašući rukama dok je pričala, a Delana je iskolačila oči kao da je na rubu užasa. Neki konjanici počeše da gledaju prema sestrama skoro jednako koliko su na oku držali seoske posede pokraj kojih su projahivali, a i Zaštitnici se uskomešaše. Njihove veze im u tom trenutku svakako nisu bile potrebne da bi shvatili kako su njihove Aes Sedai uznemirene, ali nisu se mrdali sa svojih mesta. Pametni ljudi znaju da ne guraju nos u ono što ih se ne tiče kada Aes Sedai počnu da viču.
Egvena nije obraćala pažnju na dreku i mlataranje. Razmatrala je sve mogućnosti kojih je mogla da se seti da se ova borba okonča tako što će Bela kula ostati cela i ujedinjena. Provela je sate i sate pričajući sa Sijuan, koja ima najviše razloga da želi da se Elaida svrgne. Kad bi to pomoglo da se Kula spase, Egvena bi se predala Elaidi, zaboravljajući na to je li ta žena postala Amirlin Tron zakonito ili ne. Sijuan je skoro dobila srčani udar na taj predlog, ali naposletku se ipak nevoljno saglasila da je očuvanje Kule važnije od svega ostalog. Beonin se smešila tako prelepo da se činilo zločinom da joj smakne taj osmeh s lica.
Egvena diže glas taman toliko da je ostale čuju od svoje dreke. „Prići ćeš Varilin i ostalima koje je Delana nabrojala i dogovoriti stupanje u dodir s Belom kulom. Ovo su uslovi koje ću prihvatiti: Elaida će se odreći svog položaja i otići u izgnanstvo." Zato što Elaida nikada neće prihvatiti povratak sestara koje su se pobunile protiv nje. Amirlin nema uticaja na unutrašnje ustrojstvo i uređenje nekog ađaha, ali Elaida je obznanila da sestre koje su pobegle iz Kule više ne pripadaju nijednom ađahu. Prema njoj, moraće da mole za ponovni prijem u svoje ađahe, nakon što odsluže pokajništvo pod njenom neposrednom vlašću. Elaida neće ujediniti Kulu, već će je smrskati gore nego što već jeste skršena. „Beonin, to su jedini uslovi koje ću prihvatiti.
Beonin zakoluta očima i pala bi iz sedla da je Morvrin nije uhvatila, mrmljajući nešto sebi u bradu dok je čvrsto držala Sivu da ne padne i šamarala je - i to ne blago. Sve ostale su zgranuto gledale Egvenu kao da je nikada u životu nisu videle. Čak i Delana, koja mora da je smerala da se tako nešto dogodi već od prve reči koju je izgovorila. Morale su da zauzdaju konje kada je Beonin uhvatila nesvestica, a prsten vojnika oko njih zaustavio se na glasnu naredbu lorda Gareta. Neki su krenuli prema Aes Sedai, očigledno bojažljivi i uznemireni iako su im lica bila skrivena iza prečaga na čelenkama.
„Vreme je da se vratimo u logor'“, spokojno kaza Egvena. Ono što se mora - mora se. Možda bi predaja zacelila Kulu, ali nije joj pošlo za rukom ila ubedi sebe u to. A sada možda dođe do toga da se Aes Sedai sučeljavaju na ulicama Tar Valona, ako njoj ne uspe da iznađe nekakav način da svoje namere sprovede u delo. „Čeka nas posao“, reče i uze uzde, „a nije nam ostalo još mnogo vremena." Molila se da ga ima dovoljno.
