„Zahvalna sam ti što si ti mene upozorila“, Egvena joj učtivo zahvali. Odgovorna? Dokazala je Dvorani da neće biti njihova marioneta, a većina njih i dalje smatra kako mora da je postala marioneta nekoga drugog. Bar niko i ne sumnja kako zaista stvari stoje s njenim savetom. Bar se nada da je tako.
„Moraš biti oprezna zbog još jednog razloga“, nastavi Delana, pogleda tako oštrog i napetog da je bio u suštoj suprotnosti s njenim nehajnim glasom. Ovo joj je daleko važnije nego što bi htela da Egvena zna. „Možeš biti sigurna da će svaki njihov savet dolaziti pravo od poglavarki njihovih ađaha - a kao što znaš, ne dešava se baš uvek da glave ađaha i Predstavnice ađaha dele stavove. Ako ih previše pomno slušaš, mogla bi se zameriti Dvorani. Upamti da nisu sve odluke u vezi s ratom i da ćeš jamačno hteti da bude po tvome i kada je reč o nekim od tih drugih odluka."
„Amirlin bi trebalo sve da sasluša pre nego što donese odluku“, odgovori Egvena, „ali setiću se tvog upozorenja kada me budu savetovale, kćeri." Zar Delana misli da je ona budala? Ili možda pokušava da je razbesni. U besu se donose ishitrene odluke i govore nepromišljene reči - koje je ponekad teško povući. Ne može ni pretpostaviti na šta to Delana cilja, ali kada Predstavnice ne mogu njome potajno upravljati na jedan način, odmah pokušavaju da to učine na neki drugi. Otkad je postala Amirlin, grdno se uvežbala u izbegavanju tih potmulih pokušaja upravljanja njenim postupcima. Poče da diše duboko i pravilno, pa potraži ravnotežu spokoja i pronađe je. U poslednje vreme i toga se navežbala - i to previše.
Siva je pogleda pored ruba kapuljače, lica potpuno bezizraznog. Ali njene bledoplave oči postale su
Egvena se umalo nasmeši. Ta stanka je bila veoma promišljena. Delana izgleda nimalo nije volela da je žena mlađa od većine polaznica zove „kćeri“. Mlađa od većine onih koje su došle iz Kule, a na stranu to što je poslednja među njima. Mada, i Delana je premlada da bude Predstavnica. A pri tom ne ume da vlada svojom naravi jednako dobro kao gostioničareva kći. „A zašto bih to pitala?“
„Zato što se poslednjih nekoliko dana o toj temi pričalo u Dvorani. Ne kao o predlogu, ali pominjale su to, veoma tiho, Varilin i Takima, kao i Mahla. A Fejselu i Saroju je izgleda zanimalo šta ove imaju da kažu.“
Bez obzira na spokoj, crv gneva odjednom zamigolji u Egveni. Ni najmanje joj nije bilo lako da ga zgnječi. Tih pet bile su Predstavnice pre nego što je Kula skršena, ali još važnije je to što su podeljene između dve glavne skupine koje se bore za vlast nad Dvoranom. Zapravo, podeljene su između Komande i Lelejne, a te dve će se suprotstaviti jedna drugoj makar značilo da će se obe utopiti. A takođe svoje sledbenice drže gvozdenim šakama.
Možda bi mogla da poveruje kako su se ostale unezverile zbog razvoja događaja, ali ne i Romanda ili Lelejna. Već pola nedelje razgovori o Elaidi ili zauzimanju Kule u senci su brige oko one nemoguće moćne i nemoguće duge stihije Moći. Skoro sve su htele da znaju šta ju je izazvalo, a skoro sve su se bojale da to otkriju. Egveni je tek juče pošlo za rukom da ubedi Dvoranu kako je sasvim sigurno bezbedno da jedna mala družina Putuje do mesta u kojem je ta stihija divljala - čak je i sećanje na nju dovoljno jako da svi lično ocene gde se to odigravalo - pa većina sestara napeto iščekuje da se Akarin i ostale vrate. Svi su ađasi hteli da pošalju nekog svog, ali Akarin je lula jedina Aes Sedai koja je to gurala.
Doduše, ni Lelejna ni Romanda nisu se time bavile. Ma koliko taj događaj bio silovit i dugotrajan, takođe je bio veoma daleko i za njim nije sledovalo nikakvo očigledno zlo; ako je to delo Izgubljenih, kao što se čini da začelo jeste, izgledi da će se nešto s tim u vezi saznati i otkriti sve su manji, a mogućnost da će moći da učine išta da se tome suprotstave još je neznatnija. Traćenje vremena i napora na nešto što je nemoguće potpuno je besmisleno kada je pred njima važan zadatak. Tako su kazale, sve vreme škrgućući zubima zato što su u saglasju jedna s drugom. Ali saglasile su se i da Elaidi ešarpa i štap moraju biti oduzeti. Romanda se za to zalagala skoro jednakim žarom kao Lelejna, a ako je Lelejna pobesnela kada je Elaida svrgla nekadašnju Plavu s mesta Amirlin, od Elaidinog proglasa da se Plavi ađah raspušta postala je bezmalo mahnita. Ako njih dve dopuštaju da se priča o pregovorima... To nema nikakvog smisla.
