Čim se Delana uverila da je njeno zlobno seme pustilo koren, promrmljala je kako bi možda najbolje bilo da ne budu viđene da se zajedno vraćaju u logor, pa se kao potajnica udaljila i poterala kobilu u brz kas kroz sneg, ostavljajući druge da nastave jahanje u nelagodnoj tišini, koju je remetilo samo mrvljenje snežne pokorice pod konjskim kopitima. Zaštitnici iza Aes Sedai držali su rastojanje, a vojnici u pratnji oko njih ponovo su budno motrili na imanja i žbunje, i ne gledajući Aes Sedai, koliko je Egvena mogla da vidi. Ali muškarci ne znaju kada treba da drže jezik za zubima. Ako kažeš muškarcu da ćuti, on će se samo još više rastorokati - naravno, samo najbližim prijateljima, kojima može da veruje, kao da oni neće tu priču raširiti svima živima. Možda su Zaštitnici drugačiji - Aes Sedai uvek tvrde da je tako, bar one koje imaju Zaštitnike - ali nema nikakve sumnje da će vojnici raširiti priču o sestrama koje se svađaju, a takođe nema sumnje da će reći kako je Delana oterana. Ta žena je sve to veoma pažljivo pripremila. Ako se tom semenu dozvoli da iznikne, izrašće nešto mnogo gore od vatrokorova ili daviloze, ali Siva Predstavnica je sebe sasvim lepo zaštitila od krivice. Istina na kraju uvek ispliva na videlo, ali kada do toga naposletku dođe, istina počesto ume da bude tako umotana u glasine, nagađanja i potpune laži da većina ljudi u nju nikada ne poveruje.
„Verujem da ne moram da pitam je li neka od vas već čula išta o ovome." Egvena je to kazala sasvim opušteno, naizgled samo posmatrajući kraj kroz koji su jahale, ali bilo joj je drago kada su sve one to smesta porekle, i to s velikom uvređenošću, uključujući Beonin, koja je škrgutala zubima i pogledom streljala Morvrin. Egvena je u njih imala poverenja onoliko koliko je smela - one nisu mogle da joj se zavetuju na odanost a da ne misle da se drže svake reči; jedino ako nisu iz Crnog ađaha, što je malčice uznemiravajuća mogućnost koja je bila glavni uzrok njenog opreza - ali čak i zaveti na odanost ostavljaju prostora da većina odanih ljudi učini najgore moguće uverena da je to što radi najbolje za tebe. A ljudi koji su prisiljeni da daju zakletve umeju da budu vešti u uočavanju rupa kuda mogu da se provuku.
„Pravo pitanje“, nastavila je, „zapravo je - šta to Delana hoće?" Nije morala da objašnjava o čemu priča - svakako ne tim ženama, jer su sve do jedne bile veoma iskusne u Igri kuća. Da je Delana samo htela da zaustavi pregovore sa Elaidom a da se pri tom ne pročuje da je ona imala neke veze s lim, mogla je u ma kom trenutku jednostavno popričati nasamo sa Egvenom. Predstavnicama nije potreban nikakav izgovor da bi dolazile pred Amirlin. Ili je mogla da se posluži Halimom, koja uglavnom spava na ležaju u Egveninom šatoru, iako je Delanina pisarka. Egvenu muče glavobolje, a ponekad su upravo Halimine masaže jedino što može da ih smiri dovoljno da zaspi. Ma i nepotpisana poruka bila bi dovoljna da ona predstavi Dvorani ukaz kojim se pregovori zabranjuju. I najveća cepidlaka morala bi da prizna da su pregovori u vezi sa okončanjem rata svakako u vezi s ratom. Ali Delana je očigledno želela da Šerijam i ostale znaju za to. Njeno prenošenje glasina bilo je usmereno na drugu metu.
„Razdor između glava ađaha i Predstavnica“, kaza Karlinja, glasom hladnim kao sneg. „Možda i razdor između ađaha." Nameštala je svoj plašt, zamršeno izvezen belim koncem po beloj tkanini, ali postavljen gustim crnim krznom, i delovala nehajno kao da priča o ceni smotuljka vune. „Ne mogu ni da pretpostavim zašto bi ona to želela, ali ako ne budemo veoma oprezne do toga će doći, a ona nikako ne može znati da ćemo mi biti oprezne, ili tla imamo razloga to da budemo, pa logika nalaže kako njen cilj mora biti ili jedno ili drugo."
