Tajana otvori usta, ali pre nego što stiže da makar reč progovori, Šarina diže jedan prst, a trenutak kasnije i drugi. To mora da je nešto značilo, jer Nikola smesta preblede i istog trena pusti tkanje, pa skoči tako brzo da se klupa zatrese, zbog čega se druge dve polaznice što su sedele na njoj namrštiše i pogledaše je ispod oka. Ali one se brzo vratiše svom poslu, a Nikola skoro potrča da tutne napola završenu zdelu u škrinju pre nego što zgrabi svoj plašt. Na Egvenino iznenađenje, jedna žena koju do tada nije primetila, odevena u kratak smeđi kaput i široke pantalone, skoči s mesta gde je sedela na platnom zastrtoj zemlji iza stolova. Sevajući plavim očima na sve oko sebe, Arejna istrča iz šatora za Nikolom. Njih dve su bile slika i prilika nezadovoljstva i namrgođenosti, kao odrazi u ogledalima. Kada ih je ugledala, Egvena se oseti nelagodno.
„Nisam znala da je prijateljicama dozvoljeno da budu ovde i posmatraju šta se dešava“, kaza. „Da li Nikola i dalje pravi nevolje?" Nikola i Arejna pokušale su da učene nju, Mirelu i Nisao, ali nije na to mislila. To je još jedna tajna.
„Bolje da se ta devojka prijateljski ponaša sa Arejnom nego s nekim konjušarom“, odgovori Tajana pa šmrknu. „Znaš, dve su ostale u drugom stanju, a još deset njih će verovatno ostati. Ali toj devojci je potrebno još prijateljica. Prijateljice će je smiriti."
Ućuta kada još dve u belo odevene polaznice žurno uđoše, pa ciknuše i ukopaše se u mestu kada zatekoše Aes Sedai kako stoje tačno ispred njih. Najpre se žurno spustiše u duboke naklone, pa na Tajanin znak odjuriše u zadnji deo šatora i prebaciše plaštove preko klupe pre nego što iz jedne škrinje uzeše delimično beo putir i skoro potpuno beo pehar.
Šarina ih je posmatrala sve dok nisu počele da rade, a onda uze svoj plašt i prebaci ga preko ramena, pa priđe izlazu. „Oprosti, Tajana Sedai“, kaza i pade u naklon koji samo što nije bio naklon kakav se upućuje sebi ravnoj. „Rečeno mi je da danas pomognem s pripremom ručka, a ne bih htela da se zamerim kuvaricama.“ Njene tamne oči na tren pogledaše Egvenu, pa ona klimnu sama za sebe.
„Onda idi“, odbrusi Tajana. „Ne bih volela da te išibaju zbog kašnjenja."
Ne uzbuđujući se, Šarina ponovo pade u naklon, niti žureći niti odugovlačeći, najpre Tajani, Predstavnicama, pa Egveni - sve to propraćeno još jednim pogledom, prodornim, ali ne toliko da bi bio uvredljiv - a kada se šatorsko krilo na ulazu spusti za njom, Tajana razdraženo frknu.
„Nikola pravi manje nevolja od nekih drugih“, smrknuto reče, a Dženija odmahnu glavom.
„Tajana, Šarina ne pravi nevolje." Govorila je brzo kao uvek, ali tiho, tako da se ne čuje u zadnjem delu šatora. Neslaganja između sestara nikada se ne iznose pred polaznice. Naročito ne kada se ta neslaganja upravo tiču neke polaznice. „Već poznaje pravila bolje nego svaka Prihvaćena i nikada ne prestupa. Niti izbegava čak i najprljavije poslove, a uvek je prva koja će priskočiti u pomoć ako je nekoj drugoj polaznici to potrebno. Šarina je jednostavno to što jeste. Svetlosti, ne možeš dopustiti da te jedna
Tajana se ukoči i besno zausti, ali kada Dženija jednom počne da priča, nije lako doći do reči. „S druge strane, majko, Nikola izaziva svakakve nevolje“, požuri Smeđa da kaže. „Sve otkad smo otkrile da ona ima sposobnost Proricanja, proriče po dva ili čak po tri puta dnevno, ako je verovati onome što priča. Bolje reći, ako je verovati onome što Arejna priča. Nikola je dovoljno pametna da zna da su svi svesni kako ona ne može da upamti ono što govori kada Proriče, ali Arejna je nekako uvek uz nju da to čuje i upamti - i da joj pomogne da to protumači. Nečega od toga bi svako u logoru mogao da se seti, samo da ima pola mozga i lakovernu prirodu - bitke sa Seanšanima ili Aša’manima, zatočena Amirlin, Ponovorođeni Zmaj koji čini devet nemogućih stvari, vizije koje bi mogle biti Tarmon Gai’don ili pokvaren stomak - a sve ostalo sasvim slučajno nagoveštava da bi Nikoli trebalo da se dopusti da uči brže. Uvek je pohlepna s tim. Mislim da je čak i većina ostalih polaznica prestala da joj veruje."
„Takođe gura nos ama baš svuda“, ubaci se Salita čim je Dženija zastala da uhvati vazduh, „i ona i ona konjušarka." Lice joj je i dalje bilo hladno i bezizrazno, a podigla je malo šal kao da joj je sva pažnja na to usmerena, ali ipak je malo ubrzala, možda u strahu da će je Smeđa poklopiti. „Obe su išibane zbog pokušavanja da prisluškuju šta sestre pričaju, a lično sam uhvatila Nikolu kako pokušava da proviri u gumno za Putovanje. Kazala je kako samo želi da vidi otvaranje kapije, ali mislim da je pokušavala da nauči tkanje. Nestrpljenje mogu da razumem, ali obmane ne mogu da se trpe. Više nisam ubedena da će Nikola stići do šala, a iskrena da budem, počinjem da se pitam bi li trebalo da je oteramo što pre. Knjiga polaznica je možda otvorena za sve“, završi bezizrazno gledajući Egvenu, „ali ne moramo baš potpuno da srozamo naša merila prihvatanja."
