Raskršće sumraka полностью

„Besmislice, besmislice“, uzviknu Dženija, odmahujući tananom rukom kao da potpuno odbacuje tu zamisao. „Sve devojke odabrane za ovo već mogu da odjednom načine tri ognjene kugle, a za ovo je potrebno tek nešto malo više Moći. Nema nikakve opasnosti, sve dok su pod sestrinskim nadzorom, a uvek jesu. Videla sam raspored. Sem toga, ono što načinimo za jedan dan donosi dovoljno novca da se čitava vojska plati za nedelju ili više dana, ali same sestre ne mogu da proizvedu toliko." Malčice čkiljeći, odjednom kao da se zagledala kroz Tajanu. Bujica s njenih usana ni u jednom trenutku nije se usporila, ali sada se činilo kao da makar polovično priča sama sa sobom. „Moraćemo da dobro pazimo šta radimo kada je o prodaji reč. Morski narod neizmerno je gladan kuendilara, a po svemu sudeći još je mnogo njihovih brodova u Ilijanu i Tiru - a i velmože su ga željne - ali čak i ogromna glad ima svoje granice. I dalje ne mogu da odlučim je li najbolje da se sa čitavom količinom odjednom pojavimo na tržištu, ili da puštamo malo- pomalo. Pre ili posle, čak će i kuendilaru cena početi da pada." Odjednom trepnu i zagleda se najpre u Tajanu, pa u Salitu, naherivši glavu u jednu stranu. „Uviđate šta hoću da kažem, zar ne?“

Salita je mrko pogleda i ostrim pokretom diže šal na ramena. Tajana razdraženo diže ruke. Egvena je samo ćutala. Bilo je to prvi put da ne oseća stid kada je hvale zbog nekog od njenih navodnih otkrića. Za razliku od skoro svega ostalog, izuzev Putovanja, ovo otkriće je zaista njeno, mada ju je Mogedijen uputila u pravom smeru pre nego što je pobegla. Ta žena nije znala kako se išta pravi - ako ništa drugo, to znanje nije otkrila ni u jednom trenutku, ma koliko je Egvena pritiskala, a pritiskala ju je veoma snažno - ali Mogedijen je bila izuzetno pohlepna, a kuendilar je čak i u Dobu legendi bio cenjen i smatran skupocenim. Znala je dovoljno o tome kako se pravi da je Egvena mogla sama odgonetnuti ostatak. U svakom slučaju, bez obzira na to ko se bunio i koliko uporno, potreba za novcem značila je da će se proizvodnja kuendilara nastaviti. Mada, što se nje tiče, što duže vremena prođe pre nego što se neki komad proda, to bolje.

Sarina u zadnjem delu šatora pljesnu rukama tako glasno da se svi lecnuše i okrenuše glave da pogledaju o čemu je reč. Kajren i Ašmanaila se takođe okrenuše, a Plava čak ispusti tkanje tako da putir uz zveket odskoči po stolu. Bio je to znak dosade. Postupak se može početi iznova, mada je veoma teško naći tačnu tačku odakle valja nastaviti, a neke sestre koriste svaku priliku da za tih sat vremena koliko svakoga dana moraju provesti u tom šatoru rade bilo šta drugo. Sat vremena ili dok ne završe jedan predmet od početka do kraja, šta god se prvo navrši. To je trebalo da ih nakani da se više trude da uvećaju svoje umeće, ali malo ih je odmaklo daleko.

„Bodvin, Nikola, idite na sledeći čas“, obznani Šarina. Nije pričala glasno, ali glas joj je bio tako snažan da je lako prosecao i žamor, a kamoli tišinu koja vlada u tom šatoru. „Imate taman dovoljno vremena da operete ruke i da se umijete. Požurite. Nemojte da dobijete loše ocene.“

Bod - Bodvin - kretala se hitro i pustila saidar, pa svoju napola završenu narukvicu od kuendilara stavila u jednu od škrinja poredanih duž platnenog zida, kako bi je neko drugi završio, a onda uzela svoj plašt. Punačkih obraščića i lepa, tamnu kosu uplitala je u dugu pletenicu, mada Egvena baš i nije bila sigurna da je dobila dozvolu od Ženskog kruga. Mada, taj svet je sada ostao i za njom. Navukavši debele rukavice, požurila je iz šatora. Bod je pognula glavu i nije ni pogledala prema Egveni. Očigledno da joj još nije jasno zašto polaznica ne može da navrati na čašicu razgovora sa Amirlin Tron kad god joj se prohte, premda su odrasle zajedno.

Egvena bi veoma volela da popriča s Bod i još nekima, ali Amirlin takođe tnora nešto da nauči. Jedna Amirlin ima mnogo dužnosti, malo prijatelja - a nema miljenika. Sem toga, ako makar samo izgleda da im je naklonjenija nego drugima, ostale polaznice zagorčaće život devojkama iz Dve Reke. A ni meni neće doneti dobra u Dvorani, pomislila je kiselo. Ali žarko je želela da devojke iz Dve Reke to mogu da shvate.

Druga polaznica koju je Šarina prozvala niti je ustala s klupe niti je prestala da usmerava. Nikoline crne oči blesnuše na Šarinu. „Mogla bih da budem najbolja u ovome, samo da mi je dozvoljeno da vežbam" nadureno progunđa. „Znam da postajem sve bolja. Znaš, mogu da Proričem." Kao da je to u nekakvoj vezi jedno s drugim. „Tajana Sedai, reci joj da mogu da ostanem duže. Mogu da završim ovu zdelu pre narednog časa, a sigurna sam da Adini Sedai neće smetati ako samo malčice zakasnim." Ako njen naredni čas počinje u neko skorije vreme, poprilično će zakasniti ako se zadrži da završi zdelu; nakon sat vremena truda pobelela je samo do pola.