Letisa se tržnu i zablenu u Egvenu, kojoj je naposletku pošlo za rukom da izvadi svoju ešarpu. Pruživši joj Daišarove uzde, smaknu kapuljaču i namesti dugu a uzanu tkaninu preko ramena. U torbici je bila lagana kao pero, ali pretvorila se u breme kada ju je prebacila preko vrata. Sijuan tvrdi da je ponekad osećala kao da sve žene koje su ikada nosile ešarpu vise s njenih krajeva, što je bio neprestani podsetnik na odgovornost i dužnost, a Egvena joj je, što se toga tiče, verovala svaku reč. Muranđanka se zablenu u nju još više nego u Leanu, a i duže joj je bilo potrebno da se seti da padne u naklon. Nesumnjivo je čula da je Amirlin mlada, ali malo je verovatno da je razmišljala o tome koliko je tačno mlada.
„Hvala ti, dete“, vešto kaza Egvena. Bilo je vreme kada se osećala veoma čudno što ženu deset godina stariju od sebe naziva detetom. Vremenom se sve menja. „Neće biti dugo. Leana, možeš li zamoliti nekoga da pošalje konjušara za Daišara? Sada kada sam sišla iz sedla, radije ne bih da se vraćam, a Letisi bi trebalo da bude dopušteno da vidi svoju sestru."
„Lično ću se postarati za to, majko."
Leana pade u naklon skladan kao prelivanje vode i ode dalje ničim ne pokazujući da među njima ima nečeg više od tog slučajnog susreta. Egvena je u nju imala poverenja daleko više nego u Anaiju ili čak Šerijam. Od Leane svakako ništa nije krila, ništa više nego od Sijuan. Ali njihovo prijateljstvo je još jedna tajna koju valja čuvati. Kao prvo, Leana ima oči i uši u samom Tar Valonu, ako već ne u Kuli, a njihovi izveštaji dolaze Egveni i samo Egveni. Kao drugo, Leana je pažena i mažena zato što se tako dobro svikla na svoj umanjeni položaj i sve je sestre dočekuju s dobrodošlicom, makar samo stoga što je ona živi dokaz da se umirivanje, najdublji užas svake Aes Sedai, može preokrenuti. Dočekuju je raširenih ruku zato što sada
Unutra je osam podnih svetiljki sa ogledalima stajalo uza zidove između niskih drvenih škrinja. Jedna beše malčice pozlaćena, premda izlizane pozlate, dok su ostale bile od obojenog gvožđa. Nijedna nije imala isti broj krakova, ali davale su dobro osvetljenje, mada nije bilo jarko kao spoljna svetlost. Sred tkaninom zastrtog tla pružalo se sedam stolova, različitih kao da su napabirčeni iz sedam različitih seljačkih kuhinja, a na klupama za tri najdalja stola sedelo je šest polaznica, plaštova presavijenih pored sebe, i sve su bile okružene blistanjem Moći. Tajana, nadzornica polaznica, zabrinuto je motrila na njih, šetajući se između stolova, a za divno čudo isto je činila i Šarina Meloj, jedna od polaznica iz Murandije.
Pa, Šarina nije baš bila zabrinuta, već je smireno gledala šta se dešava, a možda ne bi ni trebalo da je iznenađujuće ni to što ju je zatekla tu. Dostojanstvena sedokosa baka s čvrsto skupljenom punđom na potiljku, Šarina je veoma čvrstom rukom upravljala jednom velikom porodicom i izgleda da je sve ostale polaznice usvojila da joj budu unuke. Upravo ih je ona i uredila u one sićušne porodice, potpuno na svoju ruku i izgleda iz čistog gađenja zbog toga što je sve oko nje bilo u neredu. Većina Aes Sedai samo bi se ukočila i stisnula usne ako ih neko na to podseti, mada su veoma brzo prihvatile taj obrazac kada su shvatile koliko im olakšava vođenje i zakazivanje časova. Tajana je tako pomno zagledala šta polaznice rade da je delovalo očigledno kako pokušava da ne obraća pažnju na Šarinino prisustvo. Niska i vitka, krupnih smeđih očiju i s jamicama u obrazima, Tajana je nekako delovala mladoliko iako joj je lice izgledalo bezvremeno, što je naročito dolazilo do izražaja naspram naboranog lica i širokih kukova visoke polaznice.
Dve Aes Sedai koje su usmeravale za stolom najbližem ulazu, Kajren i Ašmanaila, takođe su imale dve posmatračice - Dženiju Frende, Predstavnicu Smeđih, i Salitu Toranes, Predstavnicu Žutih. I Aes Sedai i polaznice bile su na istom poslu. Ispred svake žene, gusto izatkanom mrežom Zemlje, Vatre i Vazduha bila je okružena zdelica, pehar ili već nešto tome slično, koje su iskovali logorski kovači, zbunjeni time što sestre traže da se takve stvari prave od gvožđa, pa još s takvom pažnjom i osetljivošću kao da ih kuju od srebra. Drugo tkanje - Zemlja i Vatra utkane na pravi način - prodiralo je kroz svaku mrežu i dodirivalo predmet u njoj, koji je lagano beleo. I to veoma polako, u svakom od tih slučajeva.
