Ma koliko Sijuan pričala da Predstavnice hoće da ih upozoravaju na njen dolazak, Egvenin ulazak u paviljon nije izazvao veliku pometnju. Ma koji da je razlog zbog kojeg su Malinda i ostale sazvale Dvoranu da bi se Akarinin izveštaj saslušao, to pitanje nisu smatrale toliko osetljivim da bi bilo izloženo samo Predstavnicama, tako da su iza klupa na kojima su sedele Predstavnice njihovih ađaha stajale skupine od po četiri ili pet Aes Sedai i padale u naklone kako je Egvena išla niz tepihe prema svom sedištu. Predstavnice su je samo gledale ili kratko klimale glavama. Lelejna ju je hladno odmerila od glave do pete, a onda se opet neznatno namrštila na Moriju, ženu krajnje običnog izgleda, odevenu u jednostavnu plavu vunenu haljinu. Zapravo, izgledala je tako obično da bi čovek na prvi pogled lako mogao da ne primeti bezvremenost njenog lica. Ona je sedela i gledala pravo preda se, obuzeta svojim mislima. Romanda je bila jedna od onih koje su neznatno klimnule. U Dvorani, Amirlin Tron je i dalje Amirlin Tron, ali malo manje nego izvan nje. U Dvorani, Amirlin je na neki način samo prva među jednakima. Pa, možda malčice više od toga, ali ne mnogo. Sijuan joj je jednom rekla da je jednako mnogo Amirlin pretrpelo neuspehe zbog toga što su verovale da su im Predstavnice potpuno ravnopravne, koliko i onih Amirlin koje su bile ubeđene da je razlika između njih i Predstavnica veća nego što je zaista tako. To je kao da trči povrh uzanog zida s čije i leve i desne strane laju opasni psi. Čovek mora pažljivo održavati ravnotežu i paziti gde staje više nego što pazi na pse - ali je tih pasa uvek svestan.
Dok je stupala na prugasto postolje, Egvena otkopča plašt, smota ga i spusti na klupu pre nego što sede. Klupe su tvrde, a neke Predstavnice donose jastuke kada misle da će sednica duže trajati. Egvena nije volela da to radi. Zabrana održavanja govora retko kada je sprečavala da makar jedna ili dve žene ne iznose svoje primedbe naširoko i nadugačko, a tvrdo sedište pomaže da se ne zaspi ni za vreme najgorih govorancija. Šerijam stade Egveni s leve strane, na Čuvarkino mesto - i preostalo je samo da se čeka. Možda je
Klupe počeše da se pune, premda sporo. Aledrin i Saroija pridružiše se Berani - Aledrin toliko punačka da su naspram nje druge dve delovale vitko. Naravno, uspravne linije belog veza niz Saroijine suknje svejedno su postizale taj učinak, dok su Aledrinini široki rukavi i široka snežnobela traka što se pružala čitavim prednjim delom njene haljine činile sasvim suprotno. Sudeći po tome kako su odmahivale glavama jedna drugoj i bacale kratke poglede prema Plavima, Smeđima i Zelenima, očigledno je svaka pokušavala da otkrije šta druge znaju o onome što se dešava. Varilin, riđokosa roda od žene, viša od većine muškaraca, takođe je sela pored Kvemse. Neprestano nameštajući i podešavajući šal, Varilin je pogled leteo od Morije preko Eskaralde do Malinde i nazad. Mahla, šala sa žutim resama čvrsto obmotanog oko širokih ramena, i Fejsela, Domanka četvrtastog lica odevena u svilenu haljinu gusto izvezenu zelenim koncem, upravo su ulazile u paviljon, ne obraćajući pažnju jedna na drugu čak ni kada su im se suknje očešale. Mahla je pripadala Romandinom taboru a Fejsela Lelejninom, a te se dve skupine ne mešaju. I druge sestre su se lagano prikupljale. Nisao i Mirela bile su među njih šest-sedam koje su tiho ušle za Mahlom i Fejselom. Morvrin je već bila među Smeđima iza Takime i Eskaralde, a Beonin je stajala na obodu Sivih iza Varilin i Kvemse. Ako se nastavi ovako, neće proći dugo pre nego što se pola Aes Sedai u logoru ne nagura u paviljon.
Dok je Mahla još hodala niz tepihe prema klupama Žutih, Romanda ustade. „Sada nas ima više od jedanaest, pa možemo i da počnemo." Glas joj je bio iznenađujuće visok. Čovek bi pomislio da prelepo peva, samo kada bi mogao da zamisli da Romanda peva. Lice joj je uvek bilo više namršteno, ili makar nosilo izraz blagog razočaranja. „Mislim da ovo ne mora da bude zvanična sednica“, dodade kada Kvemsa ustade. „Ne vidim baš ni zašto ovo mora da se uradi na sednici, ali ako već mora, onda hajde da što pre završimo sa tim. Neke od nas imaju pametnijeg posla. A sigurna sam da to i za tebe važi, majko."
Te poslednje reči bile su propraćene dubokim naklonom glave, a izrečene glasom možda za dlaku
