Egvena jedva sačeka završne reči: „... plamen Tar Valona, Amirlin Tron“, pre nego što prođe kroz prsten gorionika i podnih svetiljki uz platnene zidove paviljona. Podne svetiljke davale su dobro osvetljenje, a čitav taj prostor grejali su gorionici, danas posuti lavandom. Niko ne želi da mora da zanemaruje hladnoću kada može da oseća pravu toplotu.
Raspored u paviljonu sledio je drevna pravila, tek neznatno prilagođena činjenici da se ne sastaju u Beloj kuli, u velikoj kružnoj odaji zvanoj Dvorana Kule. Nasuprot ulaza, jednostavna premda uglačana klupa nalazila se povrh četvrtastog postolja prekrivenog tkaninom obojenom u sedam boja svih ađaha. To i ešarpa oko Egveninog vrata začelo je jedino u čitavom logoru na čemu je Crveni ađah uopšte predstavljen. Neke Plave htele su da se ta boja ukloni, pošto je Elaida izgleda naredila da se presto koji se takođe zove Amirlin Tron ponovo oboji a da se i istka ešarpa bez plavetnila, ali Egvena tu nije htela da popusti. Ako će već da pripada svim ađasima i nijednom, onda će pripadati
Samo je devet Predstavnica bilo prisutno, što je sa gledišta zakona bilo premalo da bi zasedanje Dvorane moglo da otpočne, ali Egvena je smesta uočila čudan raspored sedenja. Nimalo iznenađujuće, Romanda je već stigla, a između nje i Salite bila je prazna klupa, dok su Lelejna i Morija sedele na krajnjim klupama Plavih. Romanda, kose skupljene u sedu punđu na potiljku, bila je najstarija Predstavnica i skoro uvek prva koja stiže kada Dvorana zaseda. Lelejna, naredna po starosti - premda joj je kosa i dalje tamna i blistava - kao da nije mogla da podnese da toj ženi dozvoli da pređe u prednost čak ni u takvim sitnicama. Ljudi koji su pomerali postolja - ona se drže naslagana pored zidova šatora dok se ne sazove zasedanje Dvorane - mora da su tek otišli na zadnji izlaz, jer je Kvemsa, već na svojoj klupi, bila jedina prisutna Siva Predstavnica, a Berana - koja tek što je sedala na svoju klupu - bila jedina Bela. Ali Malinda, Kandorka okruglog lica i orlovskih očiju, a i jedina Zelena, očigledno je ušla pre njih, ali je odabrala da Zelene sednu pored ulaza u paviljon, što je bilo veoma čudno. Obično je najbolje biti što je moguće bliže Amirlin Tron. A neposredno naspram nje, Eskaralda je stajala ispred postolja zastrtih smeđom tkaninom, tiho se raspravljajući s Takimom. Niska skoro kao Nisao, Takima beše jedna tiha ženica, nalik na pticu, ali kada hoće - ume da bude žestoka. Podbočivši se, podsećala je na besnog vrapca, perja nakostrešenog kako bi delovao što veći. Sudeći po tome kako je oštro gledala Beranu, uznemirila se zbog rasporeda sedenja. Naravno, sada je prekasno da se za ovu sednicu bilo šta promeni, ali u svakom slučaju, Eskaralda se nadnosila nad Takimu kao da očekuje da će morati silom braniti svoj izbor. Egvena je bila zapanjena time kako Eskaralda to može. Odnosno, da se nadnosi i nadvija. Ona je nekoliko palaca niža čak i od Nisao. Mora da je reč o čistoj snazi volje. Eskaralda nikada ne odstupa kada misli da je u pravu. A uvek misli da je u pravu. Ako Morija zaista želi da se Tar Valon smesta napadne, a Malinda zaista želi povlačenje, šta li Eskaralda želi?
