Beonin dotrča niz pločnik i ukopa se u mestu, dok joj se dah ledio; zagledala se u Egvenu pre nego što se pridružila ostalima. U plavosivim očima videlo joj se kako je još napetija nego ranije. Možda je mislila da će sve to imati nekakvog uticaja na njene pregovore. Ali ona
Od Šerijam nije bilo ni traga ni glasa, ali nisu baš bile potpuno same na pločniku ispred paviljona. Akarin i pet drugih sestara koje su otišle s njom, po jedna iz svakog ađaha, čekale su na drugoj strani ulaza. Većina njih rasejano pade u naklon pred Egvenom, ali su se držale dalje od nje. Možda su ih upozorili da nikome ništa ne pričaju dok se ne obrate Dvorani. Naravno, Egvena je mogla jednostavno da zatraži da joj na licu mesta podnesu izveštaj. A možda bi to i učinile na Amirlinino naređenje. Verovatno. S druge strane, odnos Amirlin sa ađasima uvek je osetljiv, što počesto uključuje i ađah iz kojeg je uzdignuta. Osetljiv skoro koliko odnos s Dvoranom. Egvena natera sebe da se nasmeši i ljubazno klima glavom. Ako je iza tog osmeha škrgutala zubima - pa, to joj je pomagalo da ćuti.
Ali nisu sve sestre bile svesne njenog prisustva. Akarin, vitka i odevena u jednostavnu smeđu haljinu s plastom iznenađujuće kitnjasto izvezenim zelenim koncem, zurila je u daljinu, povremeno klimajući sama sebi. Izgleda da je vežbala šta će unutra da kaže. Akarin nije bila snažna kada je o Moći reč, tek nešto malo snažnija od Sijuan, ako i toliko, ali od tih šest samo joj je još jedna - Terva, vitka žena u jahaćoj suknji sa žutim prugama i plaštom sa žutim porubom - bila ravna po snazi. Bio je to uznemirujući pokazatelj koliko su sestre prestravljene tim čudnim svetionikom saidara. Trebalo je da se najsnažnije jave i zatraže zadatak koji je ovima poveren, ali sa izuzetkom Akarin, nijedna sestra nije pokazala polet. Njene saputnice i dalje su delovale nevoljno. Šana je obično bila veoma suzdržana, premda bi se po njenom pogledu reklo da je neprestano nečim iznenađena, ali sada oči samo što joj nisu ispale iz glave od zabrinutosti. Gvirkala je prema ulazu u Dvoranu, zatvorenom teškim zastorima, a sve vreme se igrala s plaštom kao da ne može da smiri ruke. Reiko, zdepasta Plava iz Arafela, pognula je glavu, ali srebrna zvonca u njenoj dugoj tamnoj kosi blago su zveckala kao da pod kapuljačom odmahuje glavom. Samo je Tervino dugonoso lice izražavalo potpuni spokoj, nedodirljivo i sigurno, ali to je samo po sebi bilo rđav znak. Ta Žuta sestra po naravi je bila živahna. Šta li su to videle?
Egvena je suzbijala nestrpljenje u sebi; Dvorana očigledno još ne zaseda. Okupljala se, ali nekoliko Predstavnica prošlo je pored nje i ne žureći ušlo u veliki paviljon. Salita je na trenutak oklevala, kao da će joj se obratiti, ali onda je pala u plitak naklon pre nego što je digla svoj šal sa žutim resama na ramena i produžila u Dvoranu. Kvemsa je pogledala Egvenu dižući svoj oštar nos nebu pod oblake dok je padala u naklon, a s visine je nakratko odmeravala i Anaiju i ostale, mada ta vitka Siva sve žive gleda dižući nos. Nije visoka, ali pokušava da bude. Berana, nadmenog izraza lica i krupnih smeđih očiju hladnih kao sneg, zastade da se ledeno nakloni Egveni i da se namršti na Akarin. Nakon jednog dugog trenutka, možda shvatajući da je Akarin uopšte ne primećuje, zagladi srebrom izvezene bele suknje, kojima to uopšte nije bilo potrebno, pa namesti šal preko ruku kako bi joj bele rese visile na tačno odgovarajući način, a tek onda kao labud uđe u Dvoranu, kao da se slučajno tuda zaputila. Sve tri su među Predstavnicama koje je Sijuan istakla kao premlade. Isto važi za Malindu i Eskaraldu. Ali Morija je Aes Sedai već stotinu trideset godina. Svetlosti, Sijuan svuda traži zavere!
Taman kada je Egvena počela da misli kako će joj se glava raspući od osujećenosti, ako već ne od glavobolje, odjednom se pojavi Šerijam, zadižući plašt i suknje dok je napola pretrčavala blatnjavu ulicu. „Majko, užasno mi je žao“, zadihano kaza, užurbano usmeravajući da sa sebe očisti blato kojim se uprskala. Kada je cimnula suknje, s njih se na pločnik sručio prah. „Ja... čula sam da Dvorana zaseda i znala sam da ćeš me tražiti, pa sam došla što sam brže mogla. Veoma mi je žao.“ Dakle, Sijuan je i dalje traži.
„Bitno je da si stigla“, odlučno odgovori Egvena. Žena mora da se zaista potresla kada se izvinjava ispred drugih, pogotovu ispred Akarin i njenih saputnica. Čak i kada ljudi znaju da nije tako, imaju običaj da te prihvataju onako kako izgledaš, a Čuvarka ne bi trebalo da se vidi u javnosti kako se izvinjava i krši prste. Valjda je toga svesna. „Hajde, najavi me.“
Duboko uzdahnuvši, Šerijam zabaci kapuljaču, namesti uzanu plavu ešarpu i uđe u Dvoranu. Glas joj zazvoni obrednim rečima. „Ona dolazi, ona dolazi..
