Uprkos oštrom pogledu, Malindine pune usne kao da su uvek bile spremne za smešak, ali kada je ustala bila je sasvim stroga i pogledala je sve Predstavnice kao da želi da što više naglasi svoje reči. „Ne mogu. Sve i da preuredimo stvari tako da su najjače sestre uvek u istom krugu - a to znači tla bi morale živeti, jesti i spavati zajedno, ako hoćemo da budu spremne ila se za tren povežu - čak i tada bile bismo kao miševi naspram mačke.
Dovoljno miševa može nadvladati čak i krupnu i gladnu mačku, ali ne pre nego što mnogo miševa izgine. A ako dovoljno tih miševa pogine, umreće i Bela Kula." Paviljonom se opet pronese talas uzdaha kao plahoviti lahor.
Egveni pođe za rukom da zadrži spokojan izraz lica, ali morala je naterati u pesnice stisnute šake da joj puste suknju. Šta li će predložiti - napad ili beg? Svetlosti,
Bile one iz istog ađaha ili ne, Lelejna više nije mogla da trpi. „Morija, šta predlažeš?" prasnu. „Sve i da danas ujedinimo Kulu, to neće promeniti te činjenice."
Morija se neznatno nasmeši, kao da je druga Plava upravo izgovorila reči za koje se ova nadala da će ih neko kazati. „Ali moramo činjenice promeniti. Činjenice su trenutno da su naši najsnažniji krugovi - preslabi. Nemamo angreale, a kamoli sa’angreale, tako da ih slobodno zanemariti možemo. Nisam nešto sigurna da i u Kuli ima nekih koji bi nam nešto značili. Onda, kako da svoje krugove osnažimo? Dovoljno, nadati se moramo, da se suočimo sa onim što se dogodilo kod Šadar Logota i da to sprečimo. Eskaralda, šta ti o tome imaš kazati?"
Egvena se iznenađeno nagnu napred. One
Nije bila jedina koja je shvatila da su tri Predstavnice koje su sazvale Dvoranu sve na nogama. Time što su ostale da stoje, Morija i Malinda kao da su izdale proglas. Eskaralda je stajala kao kraljica, ali sićušna Smeđa izgleda je bila i predobro svesna pogleda koji su klizili od nje, pa preko Malinde do Morije i zamišljenog mrštenja i bezizraznih lica. Dvaput je namestila šal pre nego što je progovorila. Glas joj je bio tih ali snažan i zvučala je kao da drži predavanje.
„Drevni spisi sasvim su jasni, mada se bojim da se slabo čitaju. Sakupljaju prašinu a ne čitaoce. Spisi sakupljeni u najranijim godinama Kule jasno kažu da u Dobu legendi krugovi nisu bili ograničeni na trinaest. Tačan mehanizam - zapravo, trebalo bi da kažem tačna ravnoteža - nije poznat, ali ne bi trebalo da bude preteško da se otkrije. Za one među vama koje nisu provele onoliko vremena koliko je to bilo potrebno u biblioteci Kule,
Fejsela skoči na noge. „Šta to predlažeš?“, zatraži da čuje i smesta sede, kao da će neko pomisliti da stoji u znak podrške.
„Tražim da se Dvorana ima isprazniti!“, ustajući reče Mahla. Baš kao Morija, i ona je Ilijanka, a od napetosti naglasak joj se znatno pogoršao. „Ovo nije pitanje da se raspravlja sem na zatvorenoj sednici Dvorane." I ona sede čim završi, mršteći se, širokih ramena pogurenih a šaka koje su se otvarale i stiskale na njenim suknjama.
„Bojim se da je malo prekasno za to“, glasno odvrati Morija. Morala je da govori glasno, kako bi se čula od žamora sestara koje su iza klupa uzbuđeno pričale, što je zvučalo kao bruj ogromnog osinjaka. „Rečeno je šta rečeno jeste i previše je to sestara čulo da bi iko sada mogao te reči da ućutka." Duboko je udahnula i još povisila glas. „Iznosim pred Dvoranu predlog da uđemo u sporazum s Crnom kulom, pa da možemo po potrebi muškarce u naše krugove uvoditi." To što je na kraju zvučala pomalo kao da će se zadaviti nije bilo za čuđenje. Malo je Aes Sedai koje to ime mogu izgovoriti bez gađenja, ako ne već otvorene mržnje. Te reći padoše na brujanje glasova - i za tri otkucaja srca izazvaše potpunu tišinu.
„To je ludilo!“ Šerijamin vrisak skrha bezglasje - i to na više načina. Čuvarka ne učestvuje u raspravama u Dvorani. Čak ne može ni da uđe u Dvoranu bez Amirlin. Lica koje se sve više crvenelo, Šerijam se ispravi, možda se pripremajući da se suoči s neumitnim prekorom, a možda da se brani. Ali Dvorana je izgleda imala druga posla nego da nju kori.
Skačući s klupa tek na toliko da kažu šta imaju, Predstavnice počeše da govore, da viču, ponekad preklapajući jedna drugu.
„Ludilo je najblaža moguća reč za to!“, viknu Fejsela istovremeno kada Varilin zakuka: „Kako možemo
„Ti takozvani Aša’mani su ukaljani i izopačeni!“, dreknu Saroija, bez tračka one čuvene suzdržanosti Belog ađaha. Čvrsto stiskajući šal, toliko se tresla da su se duge snežnobele rese njihale. „Ukaljani dodirom Mračnog!"
„Takav predlog u suprotnosti je sa svime što Bela kula znači“, grubo reče Takima. „Prezrele bi nas sve žene koje sebe zovu Aes Sedai, a i Aes Sedai koje su odavno u grobovima!"
