Raskršće sumraka полностью

Ako ne možemo da smirimo te ljude, onda moramo nekako da ovladamo njima. Dogovor s Crnom kulom - savez je prejaka reč - znači da pomoću pažljivo sročenog sporazuma možemo načiniti prve korake prema tome da svet zaštitimo od njih. Takođe ih možemo uvesti u svoje krugove." Digavši prst u znak upozorenja, Morija pređe pogledom po klupama, ali glas joj ostade pribran i staložen. I odlučan. „Moramo jasno staviti do znanja da će sestra uvek stapati tokove - ja ne predlažem da prepustimo nekom muškarcu vlast nad povezanim krugom - ali ako uvrstimo muškarce, moći ćemo proširiti krugove. Uz blagoslov Svetlosti, možda možemo proširiti krugove dovoljno da se suprotstavimo tom oružju Izgubljenih. Udarcem jednim dve ćemo muve ubiti. Ali te muve kao lavovi su i ako na njih ne udarimo, neka će ubiti nas začelo. Jednostavno je tako.“

Zavlada tišina. To jest, sa izuzetkom Šerijam. Stojeći pogureno nekoliko stopa od Egvene, ramena su joj se tresla od plača koji još nije savladala.

A onda Romanda duboko uzdahnu. „Možda možemo proširiti krugove dovoljno da se suprotstavimo Izgubljenima“, tiho reče. Na neki način, to je njenim rečima davalo veću težinu nego da je vikala. „Možda možemo upravljati Aša’manima. To možda u oba slučaja je tanko."

„Kada se daviš“, odgovori Morija jednako tiho, „hvataš se za svaku slamku koju voda nanese pored tebe, makar i ne bila sigurna da će ti izdržati težinu sve dok se ne uhvatiš. Romanda, voda nam se još nije prelila preko glave, ali davimo se. Davimo."

Opet zavlada tišina, osim Šerijaminog cmizdrenja. Zar je u potpunosti izgubila vlast nad sobom i zaboravila da je povrati? Mada, ni među Predstavnicama nijedna nije imala prijatan izraz lica, čak ni Morija, Malinda ili Eskaralda. Nisu iznele prijatnu stvar na razmatranje. Delana je pozelenela u licu. Izgledalo je kao da će njoj pozliti, a ne Šerijam.

Egvena opet ustade, dovoljno dugo da postavi potrebno pitanje. Čak i kada je predloženo nezamislivo, obredi se moraju slediti. Možda više nego ikada. „Ko je protiv ovog predloga?"

Tu već nije bilo manjka govornica, mada su se sve prenule dovoljno da slede pravila. Nekoliko Predstavnica istovremeno se pokrenulo, ali Mahla je prva skočila na noge, a ostale su opet sele ne pokazujući nestrpljenje. Za Mahlom je usledila Fejsela, a za njom Varilin. Onda je usledila Saroija, pa naposletku Takima. Sve su dugo govorile, a Varilin i Saroija došle su na korak do toga da zapravo održe zabranjene govore, i sve su govorile rečito koliko su mogle. Nijedna ne sedne u predstavničku stolicu a da ne ume da bude rečita kada je to potrebno. Svejedno, ubrzo je postalo očigledno da samo ponavljaju ono što su i one i druge već rekle, samo služeći se drugim rečima.

Izgubljeni i njihovo oružje nisu ni pomenuti. Predstavnice su se bavile Crnom kulom - Crnom kulom i Aša’manima. Crna kula je pošast na licu zemaljskom, pretnja po svet velika kao Poslednja bitka. I to ime nagoveštava povezanost sa Senkom, a ne treba ni pominjati da predstavlja šamar Beloj kuli. Takozvani Aša’mani - nijedna nije izgovarala to ime a da ne doda „takozvani" ili da ga ne izgovori podrugljivo; to na Starom jeziku znači „čuvari“, a oni su sve samo ne čuvari - takozvani Aša’mani su muškarci koji mogu da usmeravaju! Muškarci prokleti da polude ako ih pre toga ne ubije muška polovina Moći. Luđaci koji koriste Jednu moć. Od Mahle do Takime, sve do jedne su to izgovarale sa svim užasom koji osećaju. Tri hiljade godina ispunjenih užasom, a pre toga Slamanje sveta. Takvi muškarci su uništili svet, doveli do kraja Doba legendi i opustošili zemni šar. Traži se da s njima sklope savezništvo. Ako tako učine, svi će ih se narodi odreći - i to s punim pravom. Prezreće ih sve Aes Sedai - i to s pravom. To je nemoguće. To je nemoguće.

Kada Takima naposletku sede, pažljivo nameštajući šal na rukama, smešila se gotovo neprimetno, ali sasvim samozadovoljno. Zajedno im je pošlo za rukom da učine da Aša’mani deluju stravičnije i opasnije nego Izgubljeni i Poslednja bitka zajedno. A možda čak i kao ravni samom Mračnom.

Budući da je Egvena počela sa obrednim pitanjima, na njoj je bilo da završi, pa je ustala samo da kaže: „Ko je za sporazum s Crnom kulom?" Pogrešila je kada je mislila da je pre toga vladala tišina. Šerijam je napokon obuzdala jecaje, mada su joj suze i dalje lile niz obraze, ali u tišini koja je zavladala nakon onog pitanja njeni grcaji zvučali su kao vika.

Takimi osmeh minu s lica kada Dženija ustade čim je pitanje skliznulo s Egveninih usana. „Kada se čovek davi, čak je i tanka grana bolja nego nikakva“, reče Dženija. „Radije bih pokušala da nešto uradim nego da se samo nadam da će biti bolje sve dok se ne utopim." Ona ima naviku da priča kada ne bi trebalo.