Samalina ustade i stade pored Malinde, a onda odjednom i Salita, Berana i Aledrina, skupa, a Kvemsa svega tren za njima. Devet Predstavnica na nogama - i tako je i ostalo dok su trenuci otkucavali. Egvena shvati da grize usne i smesta prestade, nadajući se da niko to nije primetio. I dalje je osećala otiske zuba. Nadala se da nije rasekla kožu. Mada, nju niko i ne gleda. Sve sestre kao da su ostale bez daha.
Romanda je sedela mršteći se na Salitu, koja je zurila pravo preda se, lica posivelog i usana uzdrhtalih. Tairenska sestra možda nije bila u stanju da sakrije strah, ali nije uzmicala. Romanda lagano klimnu glavom a onda, zaprepašćujuće, ustade. I ona odluči da prekrši običaj. „Ponekad“, reče gledajući pravo u Lelejnu, „moramo učiniti nešto što radije ne bismo."
Lelejna netremice pogleda sedokosu Žutu u oči. Lice kao da joj beše od porcelana. Glava joj se postepeno diže - i ona odjednom ustade, nestrpljivo gledajući Lirelu, koja se na tren zabezeknuto zablenu u nju pre nego što skoči na noge.
Sve behu zgranute. Ni glas se nije čuo. Gotovo je.
To jest, bezmalo gotovo. Egvena se nakašlja, pokušavajući da privuče Šerijaminu pažnju. Sledeće je na Čuvarki, ali Šerijam je samo stajala i brisala suze sa obraza, lutajući pogledom po klupama kao da broji koliko je Predstavnica ustalo i nada se da je prvi put pogrešno prebrajala. Egvena se glasnije nakašlja, a zelenooka žena se trže i okrenu se da je pogleda. Ali i tada se činilo kao da joj je čitava večnost potrebna da bi se setila šta joj je dužnost.
„Manjinska saglasnost je postignuta“, drhtavo obznani, „i stremiće se sporazumu sa... sa Crnom kulom.“ Duboko uzdahnuvši, potpuno se ispravi a glas joj osnaži. Sada se vratila na poznato tlo. „Zarad zajedništva, tražim da se postigne većinska saglasnost."
Bio je to moćan poziv. Čak i kada je reč o pitanjima koja se mogu razrešiti manjinskom saglasnošću, uvek se teži jednoglasnosti, uvek se stremi ka njoj. Možda se sati i dani rasprave utroše da bi se postigla, ali pokušaji neće prestati dok se sve Predstavnice ne saglase ili dok ne bude sasvim jasno da lakvog saglasja neće biti. Moćan poziv, koji privlači sve sestre. Nesigurno se osvrćući oko sebe, Delana ustade kao marioneta koju konci povlače protiv sopstvene volje.
„Ne mogu da prihvatim ovo“, reče Takima, protiv svih pravila pristojnosti. „Ma šta koja rekla, ma koliko dugo sedele, ne mogu i neću! Ja -
Nijedna druga nije ustala. O, Fejsela se promeškoljila na klupi, napola kao da će ustati, namestila šal, opet se trznula kao da će se dići na noge. To je bilo najbliže što je ma koja došla tome da ustane. Saroija se grizla za šaku sa izrazom užasa na licu, a Varilin je izgledala kao žena udarena maljem među oči. Mahla se držala za klupu, kao da ne padne, i sumorno zurila u tepihe pred sobom. Očigledno je bila svesna Romande koja se na nju mrštila s leđa, ali njen jedini odgovor bio je da se poguri.
Takima bi trebalo da je sve dovela do kraja. Nema svrhe tražiti većinsku saglasnost kada je neka jasno stavila do znanja da je neće podržati. Ali Egvena odluči da i sama prekrši pravila lepog ponašanja i običaje. „Da li neka smatra da zbog ovoga mora da napusti svoju stolicu?“, upita glasno i jasno.
Paviljon se ispuni uzdasima, ali ona zadrža dah. Ovo bi moglo da ih smrska, ali bolje da se sada iznese na videlo, ako je to suđeno. Saroija je sumanuto pogleda, ali nijedna se nije ni mrdnula.
„Onda ćemo nastaviti sa ovim“, kaza. „Pažljivo. Biće potrebno vreme da se odluči ko će prići Crnoj kuli i šta će im reći." Bar se nada da će imati vremena da pripremi nekoliko bezbednosnih kočnica. Svetlosti, moraće da strmoglavo pojuri kako bi se s time izborila. „Najpre, ima li predloga za naše... izaslanstvo?"
Dobrano pre nego što se zasedanje završilo, iako je sedela na presavijenom plaštu, Egvenina zadnjica je utrnula od tvrde drvene klupe. Nakon beskrajnih rasprava, žarko je želela da su joj i uši utrnule. Šerijam, koja je morala da stoji, počela je da se premešta s noge na nogu kao da priželjkuje stolicu. Ili makar samo da sedne na tepih. Egvena je mogla da ode i tako oslobodi i sebe i Šerijam. Amirlin ništa ne obavezuje da ostane, a njene primedbe se u najboljem slučaju samo učtivo saslušaju - nakon čega Dvorana strmoglavo odjuri u svom pravcu. To nikakve veze nema s ratom, a pošto je zagrizla đem, Dvorana nije imala namere da joj prepusti uzde. Može ona da ode kad god hoće - uz kratak prekid rasprava da bi se obavili potrebni obredi - ali ako to učini, hvata je bojazan, lako je moguće da će joj ujutro čim otvori oči predstaviti potpuno skovan plan, koji Predstavnice već sprovode, a da ona neće imati predstave šta čini sve dok ga ne pročita. To jest, ta ju je bojazan mučila na početku.
