Raskršće sumraka полностью

Mahla ode čak toliko daleko da pripreti pesnicom, sa srdžbom koju nije ni pokušala da prikrije. „Samo bi Prijatelj Mraka mogao predložiti tako nešto! Samo Prijatelj Mraka!“ Morija preblede na tu optužbu, a onda i ona pocrvene od gneva.

Egvena nije znala kojoj strani da se prikloni. Crnu kulu je stvorio Rand, a možda je i neophodna da bi bilo bar neke nade da se u Poslednjoj bici pobedi, ali Aša’mani jesu muškarci koji mogu da usmeravaju - što je već tri hiljade godina užasna stvar - i usmeravaju saidin ukaljan Šenkom. I Rand je muškarac koji može da usmerava, ali bez njega će Senka pobediti u Tarmon Gai'donu. Svetlost joj pomogla zbog toga što sve to tako hladno sagledava, ali to je teška istina. Međutim, na kojoj god da je strani, stvari joj pred njenim očima izmiču iz ruku. Eskaralda razmenjuje uvrede s Fejselom, a obe urlaju na sav glas. Otvorene uvrede! U Dvorani! Saroija je digla ruke i od poslednjih ostataka hladnoće i suzdržanosti po kojima je Beli ađah poznat, pa vrišti na Malindu, koja vrištanjem odgovara, a nijedna ne čeka da ona druga završi. Zapravo, čudno bi bilo da uopšte čuju šta pričaju, mada je možda blagoslov to što ne čuju. Za divno čudo, ni Romanda ni Lelejna nisu otvorile usta otkad je sve to počelo. Samo sede i netremice zure jedna u drugu. Vrlo verovatno pokušavaju da procene kakav će stav ona druga zauzeti, kako bi mogle da zauzmu suprotan. Mahla je ustala sa svoje klupe i pošla prema Moriji kao neko ko jedva čeka da razmeni udarce. Ne reči, već udarce. Pesnice su joj bile stisnute pored bokova, a šal sa izvezenom lozom neprimećeno joj je spao na tepih.

Egvena ustade i prigrli Izvor. Sa izuzetkom izvesnih tačno propisanih stvari, usmeravanje je zabranjeno u Dvorani - što je još jedan od običaja koji su pokazatelj mračnih vremena u istoriji Dvorane - ali načinila je jednostavno tkanje od Vazduha i Vatre. „Predlog je iznet pred Dvoranu“, reče i pusti saidar. To nije bilo teško kao nekada. Ne lako, ni blizu toga da bude lako, ali ne onako teško. Spomen na slatku Moć ostade, dovoljan da izdrži do sledećeg puta.

Pojačane tkanjem, njene reči zagrmeše paviljonom. Aes Sedai ustuknuše, trzajući se i pokrivajući uši. Tišina koja je potom usledila delovala je neverovatno glasno. Mahla se zabezeknuto zablenu u nju, a onda se lecnu kada shvati da je stigla na pola puta do klupa Plavih. Šerijam je stajala i otvoreno plakala. Egvenino tkanje začelo nije bilo toliko glasno.

„Predlog je iznet pred Dvoranu“, ponovi Egvena u toj tišini. Nakon onog treštanja pojačanog pomoću Moći, sopstveni glas joj je odzvanjao u ušima. Možda j e ipak bilo preglasno. To tkanje nikada nije bilo namenjeno koriščenju u zatvorenom prostoru, što uključuje i šatorska krila. „Morija, kako se izjašnjavaš kada je reč o predlogu savezništva s Crnom kulom?" Ona sede čim završi. A na kojem je ona stanovištu o tome? Kakve će poteškoće to njoj doneti? Kako se to može iskoristiti da joj donese prednost? Zaista - Svetlost joj pomogla. To dvoje joj je prvo sinulo. Žarko je želela da Šerijam obriše oči i da stisne zube. Ona je Amirlin Tron i potrebna joj je Čuvarka, a ne mlakonja.

Bilo je potrebno nekoliko dužih trenutaka da se povrati red dok su Predstavnice nameštale odeću i nepotrebno gladile suknje, izbegavajući da se pogledaju u oči, a naročito ne gledajući sestre koje su sve to posmatrale nagurane ispred klupa. Lica nekih Predstavnica crvenela su se kao bulke, ali to nikakve veze nije imalo s gnevom. Predstavnice ne vrište jedna na drugu kao seljanke kad se ovce šišaju. Naročito ne ispred drugih sestara.

„Suočene smo s dve naizgled nepremostive poteškoće“, naposletku kaza Morija. Glas joj je opet bio pribran i staložen, ali obrazi su joj se i dalje malčice rumeneli. „Izgubljeni su otkrili oružje - otkrili novo ili iznova počeli da koriste neko staro, jer da su ga imali, do sada bi ga sasvim sigurno već upotrebili - oružje kojem ne možemo da se suprotstavimo. Oružje na koje ne možemo da odgovorimo nekim našim, mada samo Svetlost znade zašto bismo to htele, ali najvažnije - oružje koje niti možemo da preživimo niti možemo da ga zaustavimo. A istovremeno... Aša’mani... namnožili su se kao pečurke posle kiše. Pouzdani izveštaji govore da ih sada ima skoro kao svih živih Aes Sedai. Sve i da je taj broj naduvan, ne možemo priuštiti da verujemo kako je mnogo preteran. A svakoga dana stižu im novi ljudi. Izveštaji koje 'oči i uši' šalju previše su ujednačeni da bismo mogle verovati u nešto drugo. Naravno, trebalo je da pohvatamo te ljude i da ih smirimo, ali to smo zanemarile zbog Ponovorođenog Zmaja. Odlagale smo da se pobrinemo za njih. Gorka je istina da je sad prekasno da ih pohvatamo. Previše ih je. Možda je bilo prekasno i kada smo saznale šta to oni rade.