Raskršće sumraka полностью

Egvena odjednom shvati šta Avijenda to radi. Ona uči da postane Mudra, bez obzira na to kakvu odeću nosi - i postaje Mudra. Verovatno je to razlog i za šal. Egvena jednim svojim delom htede da se nasmeši. Njena prijateljica se menja od često plahovite Device koplja, koju je svojevremeno upoznala, u nešto drugo. Jedan drugi deo njene ličnosti prisetio se da Mudre nemaju baš uvek iste ciljeve kao Aes Sedai. Ono što je sestrama neizmerno dragoceno Mudrima je često beznačajno. Rastužilo ju je to što mora da na Avijendu gleda kao na Mudru umesto samo kao na prijateljicu - na Mudru koja će gledati šta je dobro za Aijele a ne šta je dobro za Belu kulu. Svejedno, to je dobro pitanje.

„Avijenda, pre ili posle moraćemo da vidimo šta ćemo s Crnom kulom, a Morija je u pravu - Aša’mana već ima previše da bismo razmišljale o tome da ih sve smirimo, a i to pod uslovom da uopšte smemo da razmišljamo o tome da ih smirimo pre Poslednje bitke. Možda će mi neki san pokazati nekakvo drugo rešenje, ali to se za sada nije desilo." Za sada joj nijedan san nije pokazao ništa korisno. Pa, ne stvarno. „Ovo nam makar pokazuje kako da počnemo da izlazimo na kraj s njima. U svakom slučaju, to će se dogoditi. To jest, ako Predstavnice mogu da se saglase o čemu god sem o činjenici kako moraju pokušati da postignu sporazum. Znači, moramo živeti s tim. Posmatrano dugoročno, možda je tako i najbolje."

Avijenda se nasmeši gledajući u šoljicu. Ali ne kao da joj je nešto smešno; iz nekog razloga, osećala je olakšanje. Ali glas joj je bio ozbiljan. „Vi Aes Sedai uvek mislite da su muškarci budale. Počesto nisu. Ako ništa drugo, češće nego što vi to mislite. Pazite se sa ovim Aša’manima. Mazrim Taim je daleko od budale, a mislim da je veoma opasan čovek."

„Dvorana je toga svesna“, suvo odvrati Egvena. Svakako je svesna toga da je opasan. Ono drugo možda bi bilo pametno istaći. „Ne znam ni zašto pričamo o ovome, kad na to ne mogu da utičem. Važna je činjenica da će sestre vremenom doći do zaključka kako Crna kula više ne predstavlja razlog zbog kojeg bi one trebalo da izbegavaju Kaemlin, kad ćemo već da pregovaramo s njima. Možda sledeče nedelje, ali možda i već sutra, sestre će navraćati samo da vide šta Elejna radi i kako se odvija opsada. Moramo odlučiti kako da sakrijemo ono što sakriti želimo. Imam nekoliko predloga, a nadam se da ih ti imaš još više.“

Mogućnost da nepoznate Aes Sedai dolaze u Kraljevsku palatu uznemirila je Avijendu toliko da je, dok su pričale, plava svila sevnula u kadin’sor, pa u vunenu suknju i bluzu od algode i opet nazad, mada ona to izgleda nije primećivala. Lice joj je bilo tako bezizrazno da bi se svaka sestra njime ponosila. Ona svakako nema šta da se brine u vezi s time hoće li neke Aes Sedai koje dolaze u posetu otkriti Srodnice, zatočene sul'dam i damane, ili pogodbu s Morskim narodom, ali verovatno je bila zabrinuta zbog mogućih posledica po Elejnu.

Od pomena Morskog naroda ne samo da se pojavio kadinsor, već i mali štit od bivolje kože koji je pored njene stolice ležao skupa s tri kratka aijelska koplja. Egvena se nosila mišlju da pita ima li nekih posebnih muka s vetrotragačicama - to jest, sem uobičajenih - ali zadržala je jezik za zubima. Ako Avijenda to nije spomenula, onda je reč o nečemu što ona i Elejna žele same da reše. Začelo bi nešto kazala da Egvena za to treba da zna. Mada, je li tako?

Egvena uzdahnu i spusti šoljicu na sto, gde ova smesta nestade, pa protrlja oči. Sumnjičavost je zaista pustila koren u njoj. A malo je verovatno da će bez nje dugo preživeti. Samo se nada da neće uvek morati da dela na osnovu svojih sumnji, ne s prijateljima.

„Umorna si“, primeti Avijenda, opet u beloj bluzi, tamnoj suknji i sa šalom, zabrinuta Mudra prodornih zelenih očiju. „Ne spavaš kako treba?“

„Dobro spavam“, šlaga Egvena, uspevši da se nasmeši. Avijenda i Elejna imaju svojih briga, pa ne moraju znati još i za njene glavobolje. „Ne mogu ničeg više da se setim“, dodade ustajući. „A ti? Onda smo završile“, nastavi kada ova odmahnu glavom. „Reci Elejni da pazi na sebe. I ti pazi na nju. I na njenu dečicu.“

„Hoću“, odgovori Avijenda, sada odevena u plavu svilu. „Ali i ti moraš paziti na sebe. Mislim da se previše iscrpljuješ. Spavaj dobro i probudi se“, nežno kaza aijelski pozdrav za laku noć, pa nestade.

Egvena se namršti na mesto odakle je njena prijateljica nestala. Ne iscrpljuje se ona previše, već samo koliko mora. Skliznu nazad u svoje telo i otkri da ono čvrsto spava.