Čeza je poranila da joj donese poslužavnik s doručkom i da joj pomogne da se obuče. Bilo je veoma rano i nimalo svetio. Sunčeva svetlost je još bila slaba i da bi se išta videlo, bile su neophodne svetiljke. Naravno, ugarci u gorioniku utrnuli su preko noći, pa je vazduh bio siv i hladan. Možda danas i sneg padne. Halima se uvukla u svoju dugu svilenu košulju i haljinu, šaleći se kroz smeh kako bi volela da i ona ima služavku, dok je Čeza zakopčavala niz dugmadi koji se pružao niz leđa Egvenine haljine. Punačkoj ženi lice je bilo ukočeno i u potpunosti se pravila da ne primećuje Halimu. Egvena ništa nije govorila. Veoma odlučno ništa nije govorila. Halima nije njena sluškinja i nema prava da joj određuje kako će se ponašati.
Taman kad je Čeza završila s poslednjim dugmencetom i potapšala Egvenu po ruci, u šator uđe Nisao, pustivši sa sobom talas hladnog vazduha. Pogledavši na tren pre nego što šatorsko krilo pade kroz izlaz, Egvena vide da je napolju još sivo. Svakako ima izgleda za sneg.
„Moram da popričam nasamo s majkom“, kaza ona, uvijena u plašt kao da sneg već pada. Tako oštar glas nije bio uobičajen za tu ženu sitnog stasa.
Egvena klimnu Čezi, koja pade u naklon ali ipak upozori: „Nemoj da ti se doručak ohladi“, dok je izlazila iz šatora.
Halima zastade, odmeravajući i Nisao i Egvenu, pre nego što uze plašt, neuredno bačen i zgužvan u podnožju svog kreveta. „Pretpostavljam da Delana ima posla za mene“, razdraženo kaza.
Nisao se namršti i pogleda je s leđa dok je odlazila, ali ništa ne govoreći prigrli saidar i izatka štit protiv prisluškivanja oko sebe i Egvene. Nije pitala za dozvolu. „ Anaija i njen Zaštitnik su mrtvi“, reče. „Sinoć su težaci koji su donosili vreće sa ugljem čuli neku buku, kao da se neko bacaka i - za divno čudo - svi su potrčali da vide o čemu je reč. Našli su Anaiju i Setaganu mrtve u snegu.“
Egvena se lagano spusti u svoju stolicu, koja joj tog trenutka nije delovala ni najmanje udobno. Anaija - mrtva. Na njoj ništa nije bilo lepo izuzev osmeha - ali kada bi se nasmešila, oblila bi toplinom sve oko sebe. Neugledna žena, koja je volela čipkane odore. Egvena je znala da bi trebalo da bude tužna i zbog Setagane, ali on je bio Zaštitnik. Sve i da je preživeo Anaijinu smrt, malo je verovatno da bi živeo dugo nakon toga. „Kako?“, upita. Nisao ne bi izatkala taj štit samo da bi joj saopštila da je Anaija mrtva.
Nisao se osvrnu, okamenjenog lica, kao da se boji da neko ne prisluškuje na ulazu iako je izatkala štit. „Težaci misle da su pojeli loše čuvane pečurke. Neki seljaci ne paze šta skupljaju za prodaju, a pogrešna vrsta gljiva može da ti ukoči pluća ili ti od njih grlo otekne, pa da umreš boreći se za vazduh.“ Egvena nestrpljivo klimnu glavom. Naposletku, odrasla je u selu. „Svi su izgleda bili voljni da to prihvate zdravo za gotovo“, nastavi Nisao, ali nije žurila. Šake su joj se stiskale i rastvarale na rubovima njenog plašta i delovala je nevoljno da stigne do zaključka. „Nije bilo nikakvih rana, niti kakvih povreda. Nikakvog povoda da se pomisli da se desilo nešto drugo sem da je neki pohlepni seljak prodao otrovne pečurke. Ali...“ Uzdahnu i opet se osvrnu, pa spusti glas. „Valjda je to bilo zbog sve one priče u Dvorani o Crnoj kuli. Ispitala sam ima li odjeka. Ubijeni su saidinom." Zgađeno se namršti na trenutak. „Mislim da im je oko glava neko jednostavno izatkao nepropusne tokove Vazduha i pustio ih da se uguše." Ona zadrhta i još više se umota u plašt.
I Egveni dođe da se strese. Iznenadila se što ipak nije zadrhtala. Anaija - mrtva. Ugušena. Okrutan način da se neko ubije, a primenio ga je neko ko ne želi da ostavi tragove za sobom. „Jesi li rekla još nekome?"
„Naravno da ne“, uvređeno odgovori Nisao. „Došla sam pravo tebi. To jest, čim sam čula da si se probudila."
„Šteta. Moraćeš da objasniš zašto si to odlagala. Ovo ne možemo da držimo u tajnosti." Pa, Amirlin su čuvale i crnje tajne zarad dobra Kule, kako su ga one doživljavale. „Ako je među nama muškarac koji može da usmerava, onda sestre moraju da se paze." Činilo se neverovatno da se muškarac koji može da usmerava krije među težacima i vojnicima, ali daleko manje od toga da je neki došao samo da bi ubio jednu sestru i njenog Zaštitnika. A to vodi do pitanja: „Zašto Anaija? Nisao, da se nije samo našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme? Gde su umrli?"
„Blizu kola na južnoj strani logora. Ne znam zašto su bili tamo u to doba noći. Sem ako Anaija nije išla u nužnik, a Setagana mislio kako mora čak i tamo da je čuva."
„Onda ćeš mi to saznati, Nisao. Šta su Anaija i Setagana radili tamo dok svi spavaju? Zašto su ubijeni? To ćeš držati u tajnosti. Dok mi ne saopštiš razloge i odgovore na ova pitanja, niko sem nas dve ne sme znati da tragaš za njima."
