To nije značilo da i ona spava, bar ne u potpunosti. Njeno telo je usnulo, i diše lagano i duboko, ali ona je dopustila sebi da potone tek toliko da snovi dođu. Mogla je samo sačekati da se probudi i tada se prisetiti snova, pa ih zapisati u knjižicu s kožnim koricama koju čuva na dnu svoje škrinje sa odećom, ušuškanu ispod tankih lanenih spavaćica koje neće vaditi sve do kasnog proleća. Ali posmatranje snova kako dolaze štedi vreme. A i mislila je da bi joj to pomoglo da odgonetne šta znače. Ako ništa drugo, šta znače oni koji su nešto više od običnih noćnih maštarija.
Tih je bilo poprilično, često sa Gavinom u glavnoj ulozi - prelepim visokim čovekom koji je uzima u naručje, pa plešu i on vodiljubav s njom. Nekada bi pobegla od pomisli na vođenje ljubavi s njim čak i u svojim snovima. Na javi je od tih misli crvenela. Sada joj to deluje tako glupavo i detinjasto. Jednoga dana, nekako će ga vezati kao svog Zaštitnika i udaće se za njega, pa će voditi ljubav s njim sve dok ne počne da je preklinje za milost. Zakikotala se na to čak i u snu. Ali drugi snovi nisu bili tako prijatni. Gacajući kroz sneg dubok do pojasa, sa svih strana okružena debelim stablima, znala je da mora stići do ruba šume. Ali čak i kada bi ugledala kraj drveću, šuma bi se za treptaj oka povukla u daljinu, ostavljajući nju da se bori sa snežnim nanosima. Ili je gurala veliki žrvanj uz strmo brdo, ali svaki put kada bi stigla do vrha, on bi joj iskliznuo iz šaka i pao, a ona bi gledala kako se ta kamenčuga kotrlja sve do podnožja brda, tako da ona mora da se vrati i počne iznova, samo što bi svaki naredni put brdo bivalo sve više. Dovoljno se razume u snove da zna odakle ti dolaze, sve i ako nemaju nikakvo posebno značenje. To jest, nikakvo sem činjenice da je umorna i da je čeka naizgled beskrajan posao. Ali tome nema pomoći. Osetila je kako joj se telo trza od napornih snova i pokušala da umiri i opusti mišiće. Takav polusan tek je nešto bolji od nespavanja, a zapravo i gori ako čitavu noć provede bacakajući se po ležaju. Njen trud je urodio plodom, malčice. Bar se trzala samo u snu u kom je primorana da niz blatnjavi drum vuče taljige nakrcane sa Aes Sedai.
Bilo je i drugih snova, između i u međuvremenu.
Met je stajao na seoskoj livadi i igrao čunjeve. Rogozinom pokrivene kuće bile su maglovite, kao što to biva u snovima - ponekad su krovovi bili pokriveni šindrom; katkad su kuće bile od kamena, a katkad od drveta - ali on se jasno video: u lepom zelenom kaputu i sa onim crnim šeširom širokog oboda, baš kao onog dana kada je ujahao u Salidar. Nijednog drugog ljudskog bića nije bilo na vidiku. Trljajući kuglu obema rukama, kratko se zatrča i nehajno je zakotrlja preko niske trave. Svih devet čunjeva pade, raštrkano kao da ih je neko oborio udarcima nogu. Met se okrenu i uze drugu kuglu, a čunjevi se uspraviše. Ne, bili su to neki novi čunjevi. Stari su i dalje ležali gde su pali. On opet zakotrlja kuglu, nekako lenjo - a Egveni dođe da vrisne. Čunjevi nisu više bili izrezbareno drvo. Bili su to ljudi koji su samo stajali i čekali dok se kugla kotrljala prema njima. Nijedan se nije ni mrdnuo sve dok ih kugla nije razbacala na sve strane. Met se okrenu da uzme drugu, a novi čunjevi, novi ljudi, u urednim redovima stvoriše se među ljudima koji su ležali po zemlji kao da su mrtvi. Ne, jesu mrtvi. Met opet nehajno zakotrlja kuglu.
Bio je to istinski san; to je shvatila i pre nego što je izbledeo. Tračak budućnosti koji će se možda odigrati, upozorenje na ono na šta mora da pazi. Istinski snovi uvek predstavljaju mogućnosti, a ne tvrdnje - često mora da podseća sebe na to; Snevanje nije Proricanje - ali ovo je strašna mogućnost. Sve do jednog, ti ljudski čunjevi predstavljaju na hiljade ljudi. U to jeste sigurna. A neki iluminator je deo svega toga. Met je jednom upoznao iluminatorku, ali to je bilo davno. Ovde je reč o nečemu novijem. Iluminatori su raštrkani na sve četiri strane sveta, a njihove esnafske kuće srušene. Jedna od njih čak je upražnjavala svoj zanat s putujućom menažerijom u kojoj su neko vreme bile Elejna i Ninaeva. Met bi bilo gde mogao naći iluminatora. Svejedno, to je samo moguća budućnost. Sumorna i krvava, ali samo moguća. Mada, sanjala ju je najmanje dvaput dosad. Nije to bio potpuno isti san, ali uvek je imao isto značenje. Znači li to kako je verovatnije da će se ostvariti? Moraće pitati Mudre kako bi to saznala, a sve je nevoljnija da to čini. Svako pitanje koje im postavi nešto im otkriva, a njihovi ciljevi nisu i njeni. Da bi spasle šta mogu od Aijela, mirne duše bi pustile da Bela kula bude skršena do temelja. Ona mora da misli ne samo o jednom narodu ili o jednoj naciji.
Još snova.
