„Možda Tilin nije ubijena zbog toga što se zavetovala na vernost, već zbog toga što je saznala za neke opasne stvari. Možda nije pazila šta otkriva tom mladiću dok su zagrljeni ležali na jastucima, pa je on to preneo Merilinu. Možemo tako da ga zovemo dok mu ne otkrijemo pravo ime. Što više toga otkrivam o njemu, to postaje sve zanimljiviji: dobro poznaje život, slatkorečiv, opušten u društvu plemića i velmoža. Zapravo, da ne znaš da je sluga, pomislio bi da je dvorjanin. Ako je Bela kula imala izvesne namere u Ebou Daru, poslala bi upravo takvog čoveka da ih sprovede u delo.“
Namere. Ne razmišljajući šta čini, Kejrid uhvati Ađimburinu zdelu i skoro je iskapi pre nego što shvati šta radi. Ali zadrža je ruci, da ne bi otkrio pometnju u sebi. Svi su - bar oni koji su upućeni - sigurni da je nestanak visoke gospe Tuon deo nadmetanja kojim će se utvrditi ko će naslediti caricu, neka bi živela večno. Takav je život u carskoj porodici. Naposletku, ako je visoka gospa mrtva, mora se imenovati novi naslednik. Ako je mrtva. A ako nije... Bela kula bi morala poslati najbolje ljude da je nameravala da je otme. To jest, ako Tragač ne igra neku svoju igru. Tragačima je dozvoljeno da pokušaju svakoga sem carice, neka bi živela večno, uplesti u svoje mreže.
„Izložio si tu zamisao svojim nadređenima, a oni su je odbacili, inače ne bi dolazio kod mene. Ili to, ili... Nisi im ni spomenuo, zar ne? Zašto nisi?“
„Mnogo je to zamršenije nego što ti misliš“, tiho odgovori Mor, pogledom odmeravajući vrata kao da sumnja da ih neko prisluškuje. Zašto li je sada postao oprezan? „Ima tu mnogo... otežavajućih okolnosti. Dve damane odvela je gospa Egeanin Tamarat, koja je ranije imala susrete s Aes Sedai. Zapravo, bliske susrete. Veoma bliske. Očigledno je ostale damane oslobodila kako bi prikrila svoje bekstvo. Egeanin je iste te noći napustila grad u pratnji tri damane, kao i - kako verujemo - Merilina i ostalih. Ne znamo ko je bila treća damane - pretpostavljamo da je reč o nekoj važnoj među Ata’an Mijere, ih možda Aes Sedai koja se skrivala u gradu, ali utvrdili smo ko su bile sul'dam koje je iskoristila i te dve su blisko povezane sa Surot, koja i sama ima mnoge veze s Aes Sedai.“ Mada se videlo da je na velikom oprezu, Mor je sve to izgovorio kao da nije potpuno zaprepašćujuće. Nije ni čudo što je na rubu živaca.
Dakle, Surot je kovala zaveru s Aes Sedai i iskvarila bar neke Tragače iznad mora, a Bela kula je poslala jednog od svojih najboljih ljudi da izvrši izvesne zadatke. U sve se to može poverovati. Kada je Kejrid odaslan s Prethodnicima, povereno mu je da motri na Krv kako ne bi postali previše gladni vlasti. Tako daleko od Carstva uvek postoji mogućnost da će pokušati da uspostave sopstvena kraljevstva. A i on je umeo da šalje ljude u neki grad za koji je znao da će pasti šta god da branitelji učine da se to ne desi, kako bi oni mogli da naškode neprijatelju iznutra.
„Almurate, imaš li smer?“
Mor odmahnu glavom.
„Pošli su ka severu, a u konjušarnicama u palati pomenuta je Džehana, ali to mi se čini očiglednim pokušajem varke. Zacelo su promenili smer čim im se ukazala prva prilika. Proverili smo brodove dovoljno velike da prevezu toliku družinu preko reke, ali plovila te veličine sve vreme dolaze i odlaze. Ovde nema nikakvog reda.“ .
„Sve mi to daje mnogo povoda za razmišljanje.“
Tragač se namršti i blago stisnu usne, ali onda izgleda shvati da se Kejrid neće obavezati više od toga. Samo klimnu.
„Šta god rešio da uradiš, trebalo bi da znaš sledeće: možda se pitaš kako je onoj devojci pošlo za rukom da od onih trgovaca bilo šta iznudi. Izgleda da su je uvek pratila dva ili tri vojnika. Opis njihovih oklopa takođe je veoma tačan.“ Napola pruži ruku kao da hoće da dodirne Kejridovu odoru, ali onda se opameti i spusti je.
„Većina sveta misli da je ova boja crna. Razumeš li me? Šta god da rešiš da uradiš, nemoj odlagati.“ Mor diže pehar.
„Živeo, general-barjaktare Furiče. Živeo i živelo Carstvo.“
Kejrid bez trunke oklevanja iskapi Ađimburinu zdelu.
Tragač ode naglo kako je i došao, a čim se vrata zatvoriše za njim, odmah se opet otvoriše da propuste Ađimburu. Čovečuljak prekorno pogleda zdelu od lobanje u Kejridovoj ruci.
„ Ađimbura, jesi li čuo te glasine?“ Da ga je pitao je li prisluškivao, mogao bi odmah da pita i je li sunce izašlo na istoku toga jutra. Bilo kako bilo, Ađimbura nije poricao.
„Uzvišeni, ne bih opoganio jezik takvim smećem“, odgovori on i uspravi se.
Kejrid dopusti sebi da uzdahne. Bez obzira na to je li nestanak visoke gospe Tuon njeno delo ili delo nekoga drugog, u velikoj je opasnosti. Ako su te glasine neka Morova spletka, najbolji način da se neko pobedi u igri jeste da igraš svoju igru, a ne njegovu.
„Spremi mi brijač.“ Sede pa se uhvati za pero, levom rukom držeći rukav da mu ne upadne u mastilo.
„Onda potraži kapetana Muzengea i daj mu ovo kada bude sam. Brzo se vrati; imaću još poslova za tebe.“
