Raskršće sumraka полностью

„Za caricu, neka bi živela večno u časti i slavi. Smrt i sram njenim neprijateljima.“

„Za caricu, neka bi živela večno u časti i slavi“, ponovi Mor, saginjući glavu i dižući pehar.

„Smrt i sram njenim neprijateljima.“ Prinoseći Ađimburinu zdelu usnama, Kejrid je bio svestan da ga ovaj posmatra kako pije. Vino je zaista bilo hladno, začini sada gorki, a osećao se i slabašan kiseli ukus srebra kojim je kost bila obložena - govorio je sebi da je samo umislio kako oseća ukus mrtvačevog praha.

Mor ispi polovinu vina u žurnim gutljajima, pa se zagleda u svoj pehar, tek tada izgleda shvativši šta je uradio, a onda se vidno potrudi da povrati vlast nad sobom.

„Furik Kejrid“, odsečno reče.

„Rođen pre četrdeset dve godine u tkačkoj porodici, vlasništvo izvesnog Džalida Magonina, zanatlije u Ankaridu. S petnaest godina odabran za Mrtvu stražu. Dvaput pohvaljen za junaštvo i tri puta pomenut u depešama, a onda - kao ratnik sa sedam godina iskustva - postavljen za telohranitelja visoke gospe Tuon po njenom rođenju.“ Naravno, tada se ona nije tako zvala, ali spomenuti ime koje je dobila na rođenju bilo bi uvreda.

„Iste te godine, kao jedan od trojice preživelih prvog poznatog napada na nju, odabran za obuku za zapovednika. Služio za vreme Mujamijeve bune i Đenminskog slučaja; još pohvala za hrabrost, još pomena u depešama i ponovo određen na službovanje u telohraniteljima visoke gospe neposredno pre njenog prvog istinoimendana.“ Mor se zagleda u vino, pa odjednom diže pogled „Na svoj zahtev. To je neobično. Sledeće godine zadobio si tri ozbiljne rane štiteći je svojim telom od drugog pokušaja ubistva. Tada ti je dala najdragocenije što je imala - jednu lutku. Nakon dalje besprekorne službe, uz još pohvala i pomena, odabran si da budeš telohranitelj samoj carici, neka bi živela večno, i tu si služio sve dok nisi odabran da pratiš visokog lorda Turaka u ove zemlje s Hailene. Vremena se menjaju i ljudi se menjaju, ali pre nego što si otišao da čuvaš presto, dva puta si podneo molbu da budeš dodeljen telohraniteljima visoke gospe Tuon. Veoma neuobičajeno. A lutku si čuvao sve dok nije uništena u Velikoj paljevini Sohime - čitavih deset godina.“

Nije to bilo prvi put da Kejrid bude zahvalan na obuci koja mu je omogućavala da bez obzira na sve ne pokazuje šta oseća. Nehajni izrazi previše otkrivaju protivniku. Prisetio se lica devojčice koja je tu lutku spustila na njegova nosila. Njen glas još mu je odzvanjao u glavi. Sačuvao si moj život, pa sada moraš da uzmeš Emelu da ona pazi na tebe, kazala je. Naravno, ona ne može da te čuva. Ona je samo lutka. Ali sačuvaj je da bi te podsećala kako ću ja uvek čuti ako izgovoriš moje ime. Naravno, ako budem živa.

„Moja čast je odanost“, odgovori i pažljivo spusti Ađimburinu zdelu na pisaći sto, da ne bi prolio vino po hartijama. Koliko god taj čovek često glačao srebro, Kejrid je mislio da nikada nije oprao to čudo iz kojeg pije.

„Odanost prestolu. Zašto si došao kod mene?“

Mor se neznatno pomeri, tako da se između njih našla naslonjača. Nema sumnje da je mislio kako izgleda da stoji opušteno, ali očigledno je bio spreman da baci pehar. Ispod kaputa, uz krsta imao je skriven nož, a verovatno i još jedan.

„Tri molbe da se pridružiš telohraniteljima visoke gospe Tuon. I zadržao si lutku.“

„To razumem“, Kejrid mu suvo odvrati. Straža ne bi trebalo da se vezuje za one koje po naređenju čuva. Mrtva straža služi samo Kristalnom prestolu, ko god da je stupio na presto - i to čitavim svojim srcem i punom verom. Ali upamtio je ono ozbiljno detinje lice, već svesno da možda neće poživeti da izvrši svoju dužnost, ali kako svejedno pokušava da tu dužnost ispuni, pa je zadržao lutku.

„ Ali ima tu još nečega sem te glasine o devojci, zar ne?“

„Leptirov dah“, promrmlja čovek.

„Pravo je zadovoljstvo pričati s nekim ko vidi tako duboko. One noći kada je Tilin ubijena, dve damane izvedene su iz štenara Tarezinske palate. Obe su ranije bile Aes Sedai. Zar ti ta slučajnost nije preterana?“

„Almurate, meni je svaka slučajnost sumnjiva. Ali kakve to veze ima s glasinama i... drugime?“

„Ova mreža je zamršenija nego što možeš da zamisliš. Nekoliko drugih ljudi te noći je otišlo iz palate, a među njima i mladić koji je bio Tilinin mezimac, četvorica koji su svakako vojnici i jedan stariji čovek, izvesni Tom Merilin, kako se nazivao - navodno sluga, ali se videlo da je daleko obrazovaniji nego što bi se to očekivalo. U nekom trenutku, svi su oni viđeni sa Aes Sedai koje su boravile u gradu pre nego što ga je Carstvo povratilo.“ Obuzet pričom, Tragač se malčice nagnuo preko naslonjače.