„Skoro će zora, promrmlja Balver, drhteći i jače se omotavajući plaštom. „Svi će se ubrzo probuditi, a o ponečemu je najbolje razgovarati kada niko ne gleda. Da li bi moja gospa nastavila?“ To je opet bilo nešto više od pukog predloga. Koliko je Perin mogao da vidi, Selanda i ostatak Failinih čankolizaca jedino su umeli da izazivaju nevolje, a Balver je izgleda iz nekog razloga pokušavao da joj gura ren u nos; ali ona se za divno čudo postiđeno lecnula i promrmljala izvinjenje.
Perin shvati da se tama zaista lagano povlači pred zorom, bar u njegovim očima. Nebo se još crnelo, poprskano jarkim zvezdama, ali skoro da je mogao razaznati boje šest tanušnih pruga koje su prelazile prednjim delom Selandinog kaputa. Ako ništa drugo, mogao ih je razlikovati. Došlo mu je da zareži kada je shvatio da je spavao duže nego obično. Koliko god bio umoran, ne može priuštiti sebi da popusti pred iznurenošću! Mora saslušati Selandin izveštaj - ne bi se ona zabrinula samo zbog toga što je Masema odaslao jahače; taj je čovek to skoro svakoga dana činio - ali nestrpljivo je pogledom tražio Arama i Koraka. Uši su mu hvatale zvuke poslovanja među konjima, ali od njegovog ata još nije bilo ni traga ni glasa.
„Drugo, moj lorde“, nastavi Selanda, „jeste da je Havijar video burad usoljene ribe i govedine s altarskim belezima - i to mnogo njih. Kaže da među Mas... među prorokovim ljudima ima mnogo Altaraca. Nekoliko njih su izgleda zanatlije, a jedno ili dvoje mogli bi biti trgovci ili nekakvi gradski zvaničnici. U svakom slučaju, imućniji ljudi i žene, čestit svet. Neki od njih izgleda nisu sigurni u to jesu li doneli pravu odluku. Nekoliko pitanja moglo bi otkriti odakle ta riba i govedina. A možda i dovesti do toga da stekneš još ’očiju i ušiju’.“
„Znam odakle su riba i govedina, a znaš i ti“, razdraženo odvrati Perin. Šake mu se iza leđa stisnuše u pesnice. Nadao se da će brzina kojom se kretao sprečiti Masemu da šalje pljačkaške družine. Baš su to i bile - gadne kao Šaidoi, ako ne i gore. Nudili su ljudima priliku da se zakunu Ponovorođenom Zmaju, a oni koji bi odbili - ponekad i oni koji bi samo predugo oklevali izginuli bi od ognja i čelika. U svakom slučaju, bez obzira na to jesu li se pridružili Maseminom pohodu ili ne, od onih koji su se zakleli očekuje se da pruže velikodušnu podršku proroku i njegovim ciljevima, dok su oni koji su izginuli očigledno Prijatelji Mraka pa im je stoga imovina oduzeta. Po Maseminim zakonima, lopovi ostaju bez šake, ali prema Masemi ništa od svega toga što njegovi pljačkaši čine nije bio lopovluk. Po njegovim zakonima, ubistvo i sva sila drugih zločina kažnjavaju se vešanjem, ali popriličan broj njegovih sledbenika izgleda da više voli da ubija nego da prima zakletve. Tako ima više plena, a nekima od njih ubijanje je zanimljiva igra pre jela.
„Reci im da se drže podalje od tih Altaraca“, nastavi Perin.
„Masemu svakakvi slede, a čak i da se predomišljaju, neće proći mnogo pre nego što postanu ziloti kao ostali. Tada neće oklevati da raspore suseda, a kamoli nekoga ko postavlja pogrešna pitanja. Hoću samo da znam šta Masema radi i šta namerava.“
Bilo je očigledno da taj čovek nešto smera. Masema tvrdi da je huljenje da iko sem Randa dodirne Jednu moć i da najviše na svetu želi da se pridruži Randu na istoku. Kao i uvek, od pomisli na Randa u Perinovoj glavi boje se uskomešaše, i to ovoga puta živopisnije nego obično, ali od besa smesta ispariše. Huljenje ili ne, Masema je prihvatio Putovanje, što nije bilo samo usmeravanje, već
Razmišljao je kako da ga spreči u tim namerama, kakve god da su. Razmišljao je kako da spreči Masemina ubijanja i paljenje. Masema sa sobom vodi deset ili dvanaest hiljada ljudi, možda i više — nije baš bio predusretljiv u vezis tim brojevima, a bilo ih je nemoguće prebrojati kako su dizali bivak kud koji - a Perina je sledilo manje od četvrtine tog broja, pri čemu je nekoliko stotina otpadalo na vozare, konjušare i ostale koji u boju više smetaju nego što pomažu, ali s tri Aša'mana, a šest aijelskih Mudrih ne treba ni pominjati, mogao bi da ukopa Masemu na licu mesta. Mudre i dve Aes Sedai željno bi se prihvatile učešća. I više nego željno. Htele su da Masemu vide mrtvog. Ali razbijanje Masemine vojske samo bi dovelo do nastanka stotina manjih družina koje bi se raštrkale preko Altare, pa čak i dalje, opet pljačkajući i ubijajući, samo sad za sebe a ne u ime Ponovorođenog Zmaja.
