Aijeli su uporno zahtevali da i sami imaju svoj isečak tog čudnog kruga, mada ih je bilo manje od pedesetoro, računajući i gai’šaine koji služe Mudre, pa je zastao da pogleda njihove niske tamne šatore. Jedini drugi šatori podignuti igde u logoru bili su oni u kojima je boravila Berelajn sa svoje dve služavke, na suprotnoj strani logora, nedaleko od ono malo kuća u Britanu. U tim kućama se nije moglo boraviti zbog neizmernog broja buva i vašaka, je koje čak ni prekaljeni vojnici u potrazi za skloništem od hladnoće nisu mogli istrpeti, a ambari su bili klimavi i smrdljivi, toliko trošni da je vetar zavijao kroz njih, a u njima gamad beše gora nego u kućama. Device i Gaul, jedini muškarac među Aijelima koji nije bio gai'šain, otišli su s izviđačima, a aijelski šatori bili su nemi i među njima se ništa nije mrdalo, mada se po mirisu dima koji je dopirao iz nekih rupa za provetravanje, pri vrhu šatora, videlo da gai'šaini pripremaju ili služe doručak Mudrima. Anura je Berelajnina savetnica i obično s njom deli šator, ali Masuri i Seonid sigurno su s Mudrima, a možda čak i pomažu gai'šainima oko doručka. I dalje su pokušavale da sakriju da ih Mudre smatraju učenicama, mada su toga sada već svi u logoru zacelo svesni. Do tog zaključka može doći svako ko je video jednu Aes Sedai kako tegli drva za ogrev, ili vodu, ili ko je čuo kako jednu od njih šibaju. Dve Aes Sedai zavetovale su se Randu - boje mu se ponovo uskomešaše u glavi, buktinja nijansi; ponovo se istopiše pod njegovim stalnim besom - ali Edara i ostale Mudre bile su poslate da paze na njih.
Samo su Aes Sedai znale koliko ih zakletve koje su položile čvrsto vezuju, ili koliko među rečima ima prostora kuda se mogu provući, pa ni jednoj ni drugoj nije bilo dozvoljeno ni da skoče ako neka Mudra ne kaže „žaba“.
Krajičkom oka Perin primeti kako ga Balver zamišljeno posmatra. Kao ptica koja gleda nešto nepoznato - ni uplašena, ni gladna, već samo radoznala. Prikupivši Korakove uzde u jednu ruku, pođe napred tako brzo da je čovečuljak morao poskakivati da bi ga sustigao.
Dvorečanski deo logora bio je pored aijelskog, okrenut na severoistok, pa je Perin razmislio da li da pođe malo ka severu, prema bivaku geldanskih kopljanika, ili južno do najbližeg majanskog dela, ali onda je duboko udahnuo i naterao sebe da povede konja pored svojih prijatelja i nekadašnjih suseda. Svi su bih budni; umotani u plaštove, bacali su ostatke sinoćnih skloništa u kuvarske vatre ili sekli hladne ostatke sinoćnje zečetine da bi ih dodali u kašu koja se krčkala u kotlovima. Razgovori zamreše i miris opreza preovlada dok su dizali glave da ga pogledaju. Brusevi prestaše da klize niz čelik, no svi gotovo smesta nastaviše da šapuću. Luk je bio njihovo omiljeno oružje, ali svi su nosili dug bodež ili kraći mač, a poneko i dugi mač. Usput su pokupili i koplja, halebarde i druga oružja čudnih sečiva i šiljaka koja Šaidoi nisu smatrali dovoljno vrednim da posle pljačke ponesu sa sobom. Na koplja su bili naviknuti, a rukama sviknutim na borbe štapovima koje su se održavale o praznicima dugačke držalje halebardi nisu bile preterano drugačije od tih iltapova, kada se čovek jednom navikne na težinu metala na jednom kraju. Na licima im se videlo da su gladni, iznureni i povučeni u sebe.
Neko u pola glasa viknu „Zlatooki!“, ali niko ne prihvati poklič, zbog čega bi pre mesec dana Perinu bilo vrlo drago. Mnogo toga se promenilo otkad je Eaila oteta. Njihova tišina sada je olovna. Mladi Kenli Merin, obraza i dalje bledih od brijanja brade u pokušaju, izbegavao je da pogleda Perina u oči, a Džori Kongar, lakih prstiju kad god bi video nešto dovoljno malo i dragoceno i pijan kad god bi stigao da se napije, prezrivo pljunu dok je Perin prolazio. Ban Kravi zbog toga udari Džorija u rame - i to snažno - ali ni Ban ne diže glavu da pogleda Perina.
Danil Levin ustade, pa bojažljivo cimnu guste brkove koji su ispod njegovog kljuna od nosa delovali potpuno besmisleno.
„Naređenja, lorde Perine?“ Žgoljavko je izgledao kao da mu je kamen pao sa srca kada je Perin samo odmahnuo glavom, pa brzo opet sede i zagleda se u najbliži kotlić kao da jedva čeka da dobije jutarnju kašu. Možda i jeste jedva čekao; u poslednje vreme niko ne jede lepo, a Danil je oduvek bio mršav. Iza Perina Aram izusti neki zvuk gađenja koji je zvučao kao režanje.
