Njeni ljudi držali su odstojanje, ali Aram potera konja malo prema Perinu i Berelajn, pa se nagnu napred u sedlu da kroz senovito drveće zuri u njih. Mudre su stajale po strani i razgovarale među sobom, kao da nisu svesne da su do gležnjeva u snegu ili da hladan vetar već toliko duva da im njiše krajeve šalova. Povremeno bi neka od njih bacila pogled prema Perinu i Berelajn. Mudre guraju nos u tuđa posla kad god to žele. Po tome su baš kao Aes Sedai. I Masuri i Anura su ih gledale, mada je delovalo kao da izbegavaju jedna drugu. Perin je bio spreman da se opkladi da bi obe sestre koristile Jednu moć da prisluškuju, samo da Mudre nisu tu. Naravno, i Mudre verovatno znaju kako to da rade, a i dopustile su da se Masuri nalazi s Masemom. Da li bi bilo koja od te dve Aes Sedai zinula da vidi Mudre kako prisluškuju pomoću Moći? Anura je bila oprezna prema Mudrima baš kao Masuri. Svetlosti, nema vremena za taj trnjak! Ali mora da živi u njemu.
„Dali smo dovoljno povoda za olajavanje“, reče. Mada već ima sasvim dovoljno povoda. Okačivši dršku kotarice za sedlo, mamuznu Koraka. Teško da se može reći da je neveran samo zbog toga što jede pečenu pticu.
Berelajn nije smesta pošla za njim, ali sustigla ga je pre nego što je stigao do Arama, i poterala dorata pored njegovog konja.
„Otkriću šta Anura smera“, odlučno kaza, gledajući pravo preda se. Pogled joj beše leden. Perin bi bio spreman da zbog toga sažaljeva Anuru, samo da i sam nije hteo da istrese odgovore iz nje. Doduše, retko kada je potrebno sažaljevati Aes Sedai i one retko kada daju odgovore koje nisu spremne da daju. Već sledećeg trena Berelajn je bila nasmejana i vesela, mada je i dalje mirisala na rešenost, i to toliko da je miris straha bio skoro suzbijen.
„Mladi Aram nam je pripovedao o Srcokobniku kako s Divljim lovom jaše ovim šumama, lorde Perine. Šta misliš, je li odista tako? Sećam se da sam te priče slušala u jaslicama.“ Glas joj beše lagan, nasmejan i prodoran. Aram pocrvene, a neki iza njega prasnuše u smeh.
Ah prestaše da se smeju kada im Perin pokaza tragove u kamenoj ploči.
Kada smeh utihnu, Aram se samozadovoljno isceri, i to bez onog mirisa straha koji je ranije odavao. Čovek bi pomislio da je on već video te tragove i znao sve što o njima ima da se zna. Ali niko nije obraćao pažnju na njegov podrugljivi kez, niti na išta drugo sem na ogromne tragove psećih šapa utisnute u kamen, čak ni posle Perinovog objašnjenja da su psomraci davno otišli. Naravno, nije mogao da im kaže kako on to zna, ali taj propust izgleda niko nije primetio. Jedno koplje rane jutarnje svetlosti pod oštrim uglom padalo je pravo na sivu pločastu stenu, jasno je obasjavajući. Korak se već navikao na sve slabiji miris sagorelog sumpora - bar je samo frktao i priljubljivao uši uz glavu, ali drugi konji izbegavali su da priđu zakošenoj steni. Osim Perina, niko od ljudi nije mogao da oseti taj smrad, pa je većina njih gunđala zbog plahovitosti svojih konja i zurila u čudno izgaženu stenu kao da je to neka zanimljivost izložena u putujućem cirkusu.
Berelajnina dežmekasta služavka vrisnula je kada je videla tragove i zanjihala se u sedlu kao da će pasti sa svoje debele kobile, koja nije prestajala da poigrava, ali Berelajn je samo zamišljeno zamolila Anuru da se postara za nju i nastavila da zuri u tragove, lica bezizražajnog kao da je i sama Aes Sedai. Ali šake joj se stisnuše na uzdama toliko čvrsto da se crvena koža njenih rukavica skoro do pucanja zategnu preko zglobova. Bertajn Galen, lord kapetan Krilatih stražara, crvenog kalpaka ukrašenog urezanim krilima i trima tankim grimiznim perjanicama, ovoga jutra je sam zapovedao Berelajninim telohraniteljima, pa je poterao svog visokog crnog škopca bliže kamenu i skočio iz sedla u sneg do kolena, skinuo kalpak i onim svojim jednim okom namršteno se zagledao u pljosnatu stenu. Skerletni kožni povez prekrivao je praznu duplju, u kojoj je nekada bilo drugo oko; beše mu zavezan preko sede kose koja mu je padala do ramena. Po tome kako je namršten videlo se da smatra kako su u nevolji, ali on je uvek najpre uviđao najgore mogućnosti. Perin je pretpostavljao da je za jednog vojnika to i bolje nego da uvek vidi samo najbolje.
