Berelajn na tren iznenađeno razrogači oči - Perin se zapita zašto - ali onda uzdahnu i dalje se smešeći, mada joj je osmeh lagano počinjao da se koči na licu, a u mirisu joj se osećala trunčica razdraženosti.
„Naredi da se podigne šator za tebe. Znam da u nekim kolima imaš lepu bakarnu kadu. Ti tako nešto ne bi izbacio. Perine, Ljudi očekuju da plemić izgleda kao plemić, a to uključuje i da bude sređen, čak i kada to zahteva napor. To je pogodba između tebe i njih. Moraš im pružiti ono što očekuju, kao i ono što im treba ili šta žele, ih će izgubiti poštovanje prema tebi i zamrzeti te zbog toga što su ga izgubili. Iskrena da budem, niko od nas ne može priuštiti sebi da ti dozvoliš da se to dogodi. Svi smo mi daleko od svojih kuća, okruženi neprijateljima, a ja sam duboko ubeđena da si ti, lorde Perine Zlatooki, lako moguće jedina prilika da se živi vratimo svojim domovima. Bez tebe - sve će se raspasti. A sada se nasmeši, jer ako očijukamo, onda ne pričamo ni o čemu drugom.“
Perin se iskezi. Majenci i Mudre su ga gledali, ali s razdaljine od pedeset koraka u tom polumraku to će izgledati kao osmeh. Gubljenje poštovanja? Zbog Berelajn je izgubio sve poštovanje koje su nekada Dvorečani imali prema njemu, a Failine sluge ne treba ni pominjati. Da sve bude još gore, Faila mu je više puta očitala sličnu bukvicu o dužnosti koju plemić ima da svojim ljudima pruži ono što očekuju. Ono što
„O čemu onda to pričamo kada nemaš poverenja ni u sopstvene ljude da to čuju?“
I dalje se smešila, ali strah u njenom mirisu postade još jači. Nije to bilo ni blizu beznadežnog užasa, ali verovala je da je u opasnosti. Šake u rukavicama čvrsto su držale doratove uzde.
„Poslala sam svoje hvatače lopova da njuškaju po Maseminom logoru i da se ’sprijateljuju’. Nije to tako dobro kao kad se tamo imaju ’oči i uši’, ali uzeli su vino koje su navodno ukrali od mene i naučili neke stvari slušajući.“ Na trenutak ga upitno pogleda, nakrivivši glavu. Svetlosti! Znala je da Faila koristi Selandu i one druge budale kao uhode! Upravo mu je Berelajn i kazala za njih. Verovatno su Džendar i Santes, njeni hvatači lopova, videli Havijara i Neriona u Maseminom logoru.
Moraće upozoriti Balvera na to pre nego što ovaj pokuša da pošalje Medoru da se sliže s Berelajn i Anurom. To bi baš zapetljalo stvari.
Kada on ništa ne reče, ona nastavi.
„Stavila sam u tu kotaricu još nešto sem hleba i prepelice. Izvestan... spis... koji je Santes našao rano ujutro, zaključan u Maseminom stočiću na rasklapanje. Ta budala nikada nije videla bravu a da smesta ne poželi da otkrije šta je iza nje. Kad je već morao da se petlja sa stvarima koje Masema drži pod ključem, trebalo je da upamti sadržaj tog čuda, a ne da ga uzima, ali sad šta je tu je. Nemoj da te neko vidi kako to čitaš, nakon što sam se ja ovoliko namučila da ga sakrijem!“, oštro dodade odižući poklopac kotarice i tako otkrivajući zavežljaj od tkanine, ali i puštajući iz kotarice još snažnije mirise pečene ptice i toplog hleba.
„Videla sam kada su te Masemini ljudi sledili. Moguće je da nas i sada posmatraju!“
„Nisam budala!“, odbrusi Perin. Znao je za Masemine osmatrače. Većina njegovih sledbenika bili su građani, a ostali toliko trapavi u šumi da bi se zbog toga u Dvema Rekama i desetogodišnjak stideo. Mada, to ne znači da nije moguće da se jedan ili dvojica kriju negde među drvećem, dovoljno blizu da ga posmatraju iz senki. Uvek se drže podalje, budući da zbog njegovih očiju veruju da je on nekakav polupitomi Nakot Senke, tako da je retko kada osećao njihove mirise, a tog jutra je imao druge stvari na umu.
Razmotavši zavežljaj da otkrije prepelicu, veliku skoro kao pozamašno pile, lepo pečenu i hrskave kožice, otkide jedan batak pipajući ispod zavežljaja i vadeći odatle list debele kremastobele hartije, presavijen na četvoro. Ne mareći za masne mrlje, razmota hartiju preko ptice, pomalo nespretno jer je nosio oklopne rukavice, i poče da čita glođući batak. Svakome ko to posmatra izgledaće kao da se razmišlja koji deo prepelice namerava da napadne kada završi s batakom. Debeli zeleni voštani pečat, naprsao s jedne strane, bio je utisnut znamenjem za koje je on naposletku zaključio da mu izgleda kao tri šake s podignutim kažiprstima i malim prstima, a ostalih prstiju sklopljenih. Pismena ispisana na hartiji vijugavim rukopisom bila su čudnog oblika, neka potpuno neprepoznatljiva, ali uz malo truda moglo se to pročitati.
Nosilac ovoga pod mojom je ličnom zaštitom. U ime carice, neka bi živela večno, podajte mu kakvu god pomoć da traži u službi Carstva i o tome ne govorite ni s kim do sa mnom.
Pod svojim pečatom,
