Perinu tada sinu da je možda pogrešio što nije opovrgnuo Berelajninu odluku. Eto šta biva kada se odluke donose ishitreno, kada dopusti da mu bes zamagli misli. Svi znaju da ona često ujutro ide na jahanje, a Masema možda očajnički želi da povrati svoj seanšanski spis. I sa Aes Sedai i Mudrima na njihovoj strani, borba u toj šumi mogla bi začas postati veoma krvava, metež u kojem ljudi i žene mogu poginuti i ne videvši ko ih to ubija. Ako niko ne preživi, krivica za to uvek se može pripisati razbojnicima ili Šaidoima. To se i ranije dešavalo. A ako bude bilo svedoka, Masemi nije strano da obesi nekoliko desetina sopstvenih ljudi, pa da tvrdi kako su krivci kažnjeni. Ali verovatno je želeo da Perina Ajbaru još malo sačuva u životu, a svakako nije očekivao Mudre ili još jednu Aes Sedai. Slabe su to nade da od njih zavisi pedeset i više života. Izuzetno slabe nade da od njih zavisi Failin život, pa je Perin olabavio držalje sekire provučeno kroz petlju za pojasom. Berelajn je pored njega mirisala na hladan spokoj i kamenu rešenost. Za divno čudo, nije se osećala na strah. Ni malčice. Aram je mirisao... uzbuđeno.
Dve družine gledale su se u tišini, sve dok naposletku Masema nije pojahao napred, praćen svega dvojicom. Sva trojica zabaciše kapuljače. Nijedan nije nosio kalpak niti ikakav komad oklopa. Baš kao Masema, Nengar i Bartu su bili Šijenarci i baš kao on obrijali su perčine, tako da su im ogoljene glave ličile na lobanje. Dolazak Ponovorođenog Zmaja raskinuo je sve veze, uključujući i one kojima su ti ljudi bili obavezani da se duž Pustoši bore protiv Senke. I Nengar i Bartu nosili su po mač na leđima i po još jedan okačen o jabuke na sedlima. A Bartu, niži od druge dvojice, nosio je o sedlu i tobolac sa strelama i luk u navlaci. Koliko se moglo videti, Masema nije nosio oružje. Proroku lorda Ponovorođenog Zmaja nikakvo oružje nije potrebno. Perinu je bilo drago što je video da Galen drži na oku ljude koje je Masema ostavio za sobom, jer nešto u vezi s njim neumitno je privlačilo pogled. Možda je reč bila samo o saznanju ko je on, ali i to je više nego dovoljno.
Masema zauzda svog vižljastog alatastog konja nekoliko koraka od Perina. Prorok, crmpurast namrgođen čovek prosečne visine i sa izbledelim ožiljkom od strele koji mu se belasao na obrazu, bio je u iznošenom smeđem vunenom kaputu i s tamnim plaštom iskrzanih rubova. Masema ni najmanje nije mario za spoljni izgled, a najmanje za svoj. Iza njega su Nengar i Bartu grozničavo gledali, ali Masemine duboko usađene, skoro crne oči bile su toliko grozničave da su podsećale na usijani žar u kovačnici, kao da će od povetarca neumitno uskoro buknuti, a miris mu je bio krzav, isprekidan i oštar kao čisto ludilo. Svesno je previđao Mudre i Aes Sedai, s prezirom koji se nije ni trudio da sakrije. Po njegovom mišljenju, Mudre su još gore od Aes Sedai; ne samo da hule time što usmeravaju, već su i aijelske divljakuše, dakle dvostruko grešne. Krilati stražari mogli su biti i senke pod drvećem, što se njega tiče.
„Pošli ste na izlet?“, upita i baci pogled na kotaricu okačenu o Perinovo sedlo. Masemi je glas obično bio pun žestine, kao i njegov pogled, ali sada je zvučao suvo i usne su mu se blago izvile kada je pogledao Berelajn. Naravno, i on je čuo glasine.
Perina preplavi talas gneva, ali on ga zgrabi i suzbi. Prekova ga sa ostatkom, prekova ga snažnim udarcima. Njegov gnev je imao samo jednu metu, nije imao namere da ga traći na nekog drugog. Osetivši raspoloženje svog jahača, Korak se iskezi na Maseminog škopca, pa ga Perin oštro zauzda.
„Psomraci su sinoć prošli ovuda“, odvrati - što baš i nije bilo preterano vešto, ali bolje nije umeo.
„Otišli su, i Masuri misli da se neće vraćati, tako da nema razloga za brigu.“
Masema nije mirisao zabrinuto. U mirisu mu se nikada ništa drugo do ludila nije osećalo. Riđan ratoborno pruži glavu ka Koraku, ali Masema ga oštro trznu. Dobar je Masema bio konjanik, samo što se prema svojim konjima ponašao baš kao prema svojim ljudima. Tek tada pogleda Masuri. Pogled mu postade malčice grozničaviji, ako je to uopšte bilo moguće.
„Senka je svuda“, kaza, kao da vatreno izjavljuje neporecivu istinu.
„Ali niko ko sledi lorda Ponovorođenog Zmaja, neka bi Svetlost obasjala ime njegovo, ne mora da se boji Senke. Čak i u smrti njihova će biti konačna pobeda Svetlosti.“
Masurina kobila ustuknu kao oprljena tim pogledom, ali Masuri blago obuzda svog konja i pogleda Masemu pravo u oči, nečitljivog pogleda, kao što to Aes Sedai čine, spokojna kao zaleđeno jezerce. Ništa nije ni nagoveštavalo da se u tajnosti sastajala s tim čovekom.
