Raskršće sumraka полностью

Među gomilom Maseminih sledbenika konji su nervozno poigravali kako su njihovi jahači živčano trzali uzdama, a ljudi su vikali i mahali oružjem, ali Masema je, ni manje ni više turoban no maločas, samo bezizrazno posmatrao kopljanike i lukonoše kako prilaze. Kao da su sve to ptice koje skakuću s grane na granu. Miris mu se dalje ludački komešao, isto kao ranije.

„Sve što valja činiti u službi Svetlosti, učiniti se mora“, kaza kada pridošlice stadoše, nekih dve stotine koraka odatle. To je za dvorečke lukonoše mali domet, a Masema je imao prilike da vidi kako gađaju u mete, ali po njegovom izrazu nikada se ne bi reklo da su mu teške ratne strele uperene u samo srce.

„Sve ostalo su trice i smeće. Upamti to, lorde Perine Zlatooki. Sve ostalo su trice i smeće.“

Bez reči više on grubo okrenu riđana pa se zaputi nazad ka svojim ljudima, a pratih su ga Nengar i Bartu. Sva trojica su terali konje ne mareći za to da im mogu polomiti noge ili vratove. Ovi koji su ga čekali sada krenuše na jug. Nekolicina s kraja stade da izvuče mlitavu priliku ispod povređenog konja i brzo zakolje životinju da se više ne muči. A onda počeše da ga rasecaju i čereče. Ne sme se dozvoliti da toliko mesa propadne. Konjanika su ostavili tamo gde su ga bacili.

„Veruje u svaku svoju reč“, ote se Anuri, „ali kuda ga ta njegova vera vodi?“

Perin razmisli da je pita šta ona misli, kuda vera vodi Masemu, kud ona želi da ga odvede, ali ona se odjednom ogrnu onim neprobojnim spokojem Aes Sedai. Vrh njenog oštrog nosa pocrvene od hladnoće i ona ga bezizrazno pogleda. Pre će čovek golim rukama iz zemlje iščupati onu stenu koju su izgazili psomraci nego da izvuče odgovor od Aes Sedai koja ga tako gleda. Moraće prepustiti Berelajn da postavlja pitanja.

Čovek koji je doveo kopljanike odjednom mamuznu konja i potera ga napred. Nizak, zdepast čovek u posrebrenom prsniku i s kalpakom rešetkastog vizira i s tri kratke bele perjanice, Džerard Arganda bio je prekaljen vojnik koji je krenuo od dna i uprkos svemu postao prvi kapetan Alijandrinih telohranitelja. Nimalo nije voleo Perina, koji je bez ikakvog valjanog razloga poveo njegovu kraljicu na jug da bude oteta, ali Perin je očekivao da će se zaustaviti da bi pozdravio Berelajn, a možda i da bi porazgovarao s Galenom. Arganda je Galena silno poštovao i njih dvojica su često puših lule zajedno. Mesto toga, čilaš projuri pored Perina i ostalih, a Arganda nastavi da ga mamuza, pokušavajući da ga natera na još brži galop. Kada Perin vide kuda se on to zaputio - shvati. Jedan konjanik se na sivkastom atu laganim korakom približavao s istoka, a pored njega je hodao Aijel na krpljama.

Perin nije ni shvatio da je poterao konja sve dok nije zatekao sebe, priljubljenog Koraku uz vrat, kako juri za Argandom. Sneg nije bio ništa manje dubok, tle ništa manje neravno, a svetlost ništa bolja, ali Korak je jurio kroz senke ne želeći da dopusti čilašu da ostane u vođstvu, a Perin ga je terao da galopira još brže. Jahač na vidiku beše Elijas, s bradom preko grudi, šeširom širokog oboda što mu je bacao senku preko lica i u plaštu postavljenim krznom koji mu je padao niz leđa. Aijel je bila Devica, tamne šoufe obmotane oko glave i s belim plaštom, koji Aijeli nose kada hoće da se skriju na snegu, preko kaputa i čakšira, sivih, smeđih i zelenih. Elijas i jedna Devica bez ostalih, znači da je Faila pronađena. Mora da je tako.

Arganda je gonio konja ne mareći hoće li polomiti kičmu čilašu ili sebi. Skakao je preko stena, gacao kroz sneg u skoro punom galopu, ali Korak ga je pretekao baš kada je stigao do Ehjasa i promuklo i žurno zatražio da čuje: „Mačera, jesi li video kraljicu? Je li živa? Reci mi, čoveče!“ Elijenda, Devica preplanulog bezizraznog lica, diže ruku Perinu. Možda je to bio pozdrav, ili izraz saučešća, ali samo je nastavila da hoda po snegu. Pošto će Perinu izveštaj podneti Elijas, ona će svoj podneti Mudrima.

„Našao si je?“ Perinu se grlo odjednom osuši kao pesak. Tako dugo čeka na to. Arganda se iskezi kroz čelične prečage svoje čelenke, znajući da se Perin ne raspituje za Alijandru.

„Našli smo Šaidoe koje smo sledili“, oprezno odgovori Elijas, s obema rukama na jabuci sedla. Čak se i na Elijasu, čuvenom Dugom Zubu - koji je živeo i trčao s vukovima - video umor od previše pređenih milja i nedovoljno sna. Čitavo lice omlitavelo mu je od iznurenosti, samo još naglašenije zlatnožutim sjajem njegovih očiju ispod oboda šešira. Gusta brada i kosa, koja mu je kod potiljka bila uvezana kožnom vrpcom i u repu padala do struka, bile su mu prosede i sada je - prvi put otkad ga je Perin upoznao - delovao ostarelo.