Sećanje na svetlost полностью

Gavin stavi prsten u džep. „Egvena mi svejedno ne bi dopustila da ga nosim." To jeste istina - da ona zna za taj prsten. „Reci svojoj supruzi da sam joj zahvalan na upozorenju, ali trebalo bi da ja upozorim nju da je Amirlin i dalje osetljiva na pomen ubice. Predložio bih joj da izbegava da se bavi krvonoževima ili nj ihovim ter angrealima.“

Doman klimnu, pa ode za Lejlvin. Gavin oseti samo trunčicu stida zbog te obmane. Nije kazao ništa neistinito. Samo nije hteo da Egvena postavlja nezgodna pitanja.

Taj prsten, kao i druga dva, predstavlja nešto - ali ne to kako se Zaštitnici ponašaju. Da stoji pored Egvene i da pazi na svaku opasnost po nju - tako se Zaštitnici ponašaju. On će doprineti borbi tako što će je služiti, a ne tako što će izigravati junačinu.

Ponavljao je to sebi nanovo i nanovo dok je kusao čorbu. Kada je pojeo, skoro da je ubedio samog sebe da veruje u to.

Ali svejedno neće pominjati prstenje Egveni.

Rand se dobro seća kada je prvi put video Troloka. Ne kada su napali njegovu farmu u Dvema Rekama, već kada ih je zaista prvi put video. U prethodno Doba.

Kucnuće čas kada oni više neće postojati, pomislio je dok je tkao Vatru i Vazduh, stvarajući zid plamena koji je buknuo posred čopora Troloka. Pripadnici Perinove Vučje garde digoše oružje u vazduh da bi mu zahvalili. Rand im klimnu u odgovor. Za sada je u toj bitki nosio lice Džura Grejdija.

Troloci nekada nisu divljali po zemlji. Opet bi moglo da bude tako. Ako Rand ubije Mračnoga, hoće li smesta tako biti?

Celo mu se orosilo znojem zbog vreline koja je isijavala od njegovog vatrenog zida. Pažljivo je koristio onaj angreal u obliku malog debeljka - ne sme da deluje previše moćno - pa je pobio još jedan odred Troloka na bojištu neposredno zapadno od reke Alguenje. Elejnine snage prelazile su Erinin i istočne krajeve, čekajući da se podignu njihovi mostovi preko Alguenje. Mostovi su skoro završeni, ali u međuvremenu ih je sustigla troločka prethodnica, pa je Elejnina vojska obrazovala odbrambene položaje kako bi ih zadržavala dok ne pređu reku.

Rand je uskočio da pomogne. Pravi Džur Grejdi odmara se u logoru u Kandoru, umoran od Lečenja. Randu je zgodno da nosi njegovo lice kako ne bi privukao pažnju Izgubljenih.

Uživao je u tome kako su Troloci vrištali dok gore. Pred kraj Rata za Moć naučio je da obožava taj zvuk. Kad god bi ga čuo, osećao je da radi nešto korisno.

Kada je prvi put video Troloke, nije znao šta su. O, znao je za Aginorove oglede. Lijus Terin ga je često zvao luđakom. Ali on ga nije razumeo - tako mnogo njih nije ga razumelo. Aginor je previše voleo svoje poduhvate. Lijus Terin je pogrešio kada je pretpostavio da Aginor uživa u mučenju čisto zarad mučenja, kao Semirhag.

A onda je došao Nakot Senke.

Čudovišta su i dalje gorela koprcajući se.

Rand se ipak brinuo da ti stvorovi nisu ponovorođena ljudska bića. Aginor je koristio ljude kako bi stvorio Troloke i Mirdraale. Je li to usud koji čeka neke? Da budu ponovo rođeni kao takva izopačena stvorenja? Ta zamisao mu je bila mučna.

Pogleda nebo. Oblaci su počeli da se razilaze, kao što redovno čine kada je u blizini. Mogao bi on da ih natera da to ne rade, ali... ne. Ljudima je potrebna svetlost, a on ne može da se tu bori predugo, da ne bi postalo očigledno da je jedan Aša’man previše snažan za lice koje ima.

Rand pusti da svetlost sine.

Sirom bojišta pored reke ljudi digoše glave ka nebu kada ih sunčeva svetlost ogreja a mračni oblaci se razidoše.

Nema više skrivanja, pomislio je Rand. Skidajući Ogledalo izmaglica i dižući pesnicu iznad glave, Izatka Vazduh, Vatru i Vodu, stvarajući stub svetlosti koja sinu od njega pravo u nebo. Vojnici zaklicaše širom bojišta.

On nema namere da upadne u zamke koje mu je Mračni pripremio. Otvorio je kapiju i vratio se na Merilor. Nikada se ne zadržava na bojištu baš dugo, ali uvek se razotkriva pre nego što ode. Pustio je da se oblaci rasprše, kao dokaz da je bio prisutan, a onda se povukao.

Min ga je čekala u delu odvojenom za Putovanje. Osvrnuo se dok se njegova kapija zatvarala, ostavljajući vojnike da se bore bez njega. Min ga dodirnu po ruci. Device koje ga čuvaju čekale su tu; nevoljno su mu dozvolile da se bori sam, jer su znale da će ga njihovo prisustvo odati.

„Izgledaš tužno“, tiho mu kaza Min.

Vreli vetar dunu odnekud sa severa. Obližnji vojnici ga pozdraviše. Većina prisutnih bili su Domanci, Tairenci i Aijeli - vojska koju predvode Rodel Ituralde i kralj Darlin, koja će pokušati da zauzme i brani dolinu Takandar dok se Rand bude rvao s Mračnim.

Skoro da je kucnuo čas za to. Senka je videla da je on učestvovao u bitkama na svim bojištima. Pridružio se Lanu u borbama, pa onda Egveni i Elejni. Sada je Senka većinu svoje vojske poslala u bitku na jug. Došlo je vreme da Rand napadne Šajol Gul.

On pogleda Min. „Moiraina misli da sam budala zbog ovih napada. Kaže da čak i najmanja opasnost po mene nije vredna onoga što postižem.“