Sećanje na svetlost полностью

To je on učinio od sebe. Morao je da postane takav čovek, čovek koji će jednog dana poći u Malkijer braneći čast svoje porodice. Rand al’Tor je počeo da lomi tu ljušturu, a onda ju je Ninaevina ljubav u potpunosti skršila.

Pitam seje li Rand ikada to shvatio, pomislio je Lan vadeći češagiju i počinjući da timari Mandarba. Lan dobro zna kako je to biti još u detinjstvu odabran da pogineš. Dobro zna kako je to kada te usmere prema Pustoši i kažu ti da ćeš tamo žrtvovati svoj život. Svetlosti, on to dobro zna. Rand al’Tor verovatno nikada neće shvatiti koliko su njih dvojica slični.

Lan je neko vreme timario Mandarba, mada je bio iznuren do srži. Možda bi trebalo da ode na spavanje. Ninaeva bi mu kazala da spava. Prošao je taj razgovor u mislima, dopuštajući sebi da se nasmeši. Ona bi pobedila u raspravi, objašnjavajući mu da jedan vojskovođa mora da se naspava i da ima dovoljno konjušara da se staraju za konje.

Ali Ninaeva nije tu. Nastavio je da timari.

Neko priđe konjima. Naravno, Lan je čuo korake davno pre nego što je taj neko stigao. Lord Balder uze češagiju s konjušarskog postolja, klimnu glavom da pozdravi jednog od stražara koji su tamo bili postavljeni, pa pođe prema svom konju. Tek tada primeti Lana.

„Lorde Mandragorane?“, obrati mu se.

„Lorde Baldere“, otpozdravi ga Lan, klimajući glavom Kandorcu. Mačonoša kraljice Etenajile bio je vitak čovek, sa sedim pramenovima u inače crnoj kosi. Mada Balder nije jedan od velikih kapetana, dobar je vojni zapovednik i dobro je služio Kandoru otkad je kralj te zemlje preminuo. Mnogi su pretpostavljali da će kraljica uzeti Baldera za supružnika. Naravno, to je čista glupost; Etenajila ga smatra bratom. Sem toga, svakome ko iole obraća pažnju jasno je da Balder očigledno više voli muškarce nego žene.

„Dai Sane, žao mi je što sam te uznemirio“, kaza mu Balder. „Nisam znao da će još neko biti ovde.“ Htede da ode.

„Skoro da sam završio“, reče mu Lan. „Nemoj da te ja sprečavam.“

„Konjušari dobro rade svoj posao“, kaza Balder. „Nisam došao da bih proveravao da li se dovoljno trude. Ponekad mi pomaže da razmišljam ako radim nešto jednostavno i poznato.“

„Nisi jedini koji je došao do takvog zaključka“, odgovori mu Lan nastavljajući da četka Mandarba.

Balder se tiho zasmeja, pa na trenutak zaćuta, ali nakon nekog vremena opet mu se obrati. „Dai Sane“, zausti, „brineš li se za lorda Agelmara?“

„Zbog čega bih?“

„Brinem da se on ne napreže previše“, odgovori Balder. „Neke od njegovih odluka... zbunjuju me. Nije da su njegove borbene odluke loše. Samo mi deluju previše napadno.“

„Rat je. Ne znam može li čovek da bude previše napadan ako mu je cilj da porazi neprijatelja.“

Balder je neko vreme ćutao. „Naravno. Ali jesi li primetio gubitak dva konjička odreda lorda Jokate?“

„To je za žaljenje, ali greške se dešavaju.“

„To nije greška koju bi lord Agelmar trebalo da učini. Dai Sane, već je bio u takvim bitkama. Trebalo je da vidi šta se dešava.“

To se odigralo prilikom skorašnjeg napada na Troloke. Aša’mani su palili Fal Ejsen i okolinu. Na Agelmarovo naređenje, Jokata je poveo svoje konjanike oko jednog velikog brda kako bi napao desno krilo troločke vojske koja je napredovala ka Aša’manima. Služeći se oprobanom taktikom klešta, Agelmar je poslao još konjice da napadne neprijateljsko levo krilo, a Aša’mani će se suočiti s Trolocima u samom središtu.

Ali Senkine vojskovođe prozrele su taj potez. Pre nego što su Agelmar i Aša’mani stigli da bilo šta urade, veliki odred Troloka prešao je preko brda i napao Jokatino desno krilo, dok je ostatak pohrlio pravo u Jokatino čelo i opkolio njegovu konjicu.

Konjanici su bili pobijeni svi do jednoga. Odmah nakon toga, Troloci su napali Asa mane, kojima je jedva pošlo za rukom da sačuvaju žive glave.

„Umoran je, Dai Sane“, kaza Balder. „Ja znam Agelmara. On nikada ne bi načinio takvu grešku da je bio odmoran i na oprezu.“

„Baldere, svako je mogao da tako pogreši.“

„Lord Agelmar je jedan od velikih kapetana. On bi trebalo da posmatra bitku drugačije od običnih ljudi.“

„Jesi li siguran da ne očekuješ od njega previše?" upita Lan. „Agelmar je samo čovek. Na kraju krajeva, svi smo samo ljudi - od krvi i mesa.“

„Ja... Možda si u pravu“, reče mu Balder držeći ruku na balčaku, kao da je zabrinut. Naravno, ne nosi kraljičino oružje - to radi samo u zvaničnim prigodama. „Lane, valjda se sve svodi na nagon. Na neko golicanje. Agelmar mi deluje preumorno i brinem se da to utiče na njegovu sposobnost da osmišljava bojne planove. Molim te, samo pripazi na njega.“

„Pripaziću“, pristade Lan.

„Hvala ti“, odgovori mu Balder. Sada je delovao manje onespokojeno nego kada je došao.

Lan još jednom potapša Mandarba, pa ostavi Baldera da se stara o svom konju i zaputi se kroz tabor prema zapovedničkom šatoru. Kada je ulazio u njega, video je da je šator lepo osvetljen i pod velikom stražom, premda vojnicima koji su držali stražu nije bilo omogućeno da dobro vide ratne karte.