„Lane, moraš da dovedeš..." Agelmar zaćuta. „Svetlosti! Ne mogu to da izgovorim. Taman počnem da mislim šta da se radi, a pogrešne misli uđu mi u glavu! I dalje pokušavam da nas sapletem. Osudio sam nas na propast." Oči mu se razrogačiše, pa se lati za svoj kratki mač i isuče ga.
Lan zgrabi mač ispred krsnice, zaustavljajući ga trenutak pre nego što je Agelmar stigao da ga zarije sebi u trbuh i tako okonča sebi život. Krv navre Lanu između prstiju, pošto se očešao o oštru ivicu sečiva, odmah ispred krsnice.
„Pusti me da umrem časno“, reče mu Agelmar. „Ja... Sve sam nas uništio. Lane, zbog nas smo izgubili rat.“
„Ne rat, već samo bitku“, odgovori Lan. „Nešto nije u redu s tobom. Neka bolest, iznurenost ili nešto Senkino. Pretpostavljam da ćemo na kraju otkriti da je neko petljao s tvojim umom.“
„Ali...“
„Ti si vojnik!“, zaurla Lan. „Ponašaj se tako!“
Agelmar se ukoči, pogleda Lana pravo u oči pa odsečno klimnu glavom. Lan pusti Agelmarovo sečivo, a ovaj ga vrati u kanije. Veliki kapetan sede prekrštenih nogu, pa zauze tradicionalni šijenarski položaj za meditaciju i samo sklopi oči.
Lan ode odatle, na sav glas izdajući naređenja. Princ Kajsel dotrča do njega, očigledno uplašen. „Lorde Mandragorane, šta se dešava?“
„Najverovatnije je posredi Prinuda“, odgovori Lan. „Bili smo kao zečevi u zamci, a oko vrata nam se lagano stezala omča. Neka mi neko kaže da Aša'mani još imaju snage da otvore kapije! I donesite mi novosti sa istočnog krila! Onim strelcima biće potrebna podrška. Pošaljite ostatak pozadinskih jedinica da ih štite.“
Princ Kajsel ustuknu dok su naređenja samo sevala, očiju razgoračenih i sa šakom na balčaku. Sav prebledeo, pogleda Agelmara. „Zaista smo izgubili?“, upita on Lana kada je ovaj prestao da izdaje naredbe a glasnici potrčaše da ih uruče.
„Da“, odgovori mu Lan. „Jesmo.“
„Lane!“, odjednom mu se obrati Agelmar otvarajući oči.
Lan se okrenu da ga pogleda.
„Kraljica Tenobija“, kaza Agelmar. „Poslao sam je u opasnost a da nisam shvatao šta činim. Ko god da mi je u glavu utuvio moje planove - hoće da ona pogine!“
Lan tiho opsova, pa izjuri iz logora i potrča uz najbliže brdo. Tamošnji izviđači skloniše mu se s puta kada stiže na vrh i izvuče durbin koji mu je bio zataknut za pojas. Nije mu bio potreban. Primetio je kraljičin barjak dok je šestario pogledom po bojnom polju.
Opkoljena je. Ako je mislila da će dobiti podršku, ta podrška nije bila upućena. Lan zausti da izda naređenja, ali ona mu zamreše na usnama kada Troloci pregaziše mali belo-srebrni steg ispod kojeg se borila. Steg pade i za nekoliko trenutaka na tom delu bojišta ne ostade nijedan živi vojnik.
Studen. On za Tenobiju više ništa ne može da uradi. Više nije reč o spašavanju pojedinaca.
Imaće sreće ako mu pođe za rukom da toga dana pobegne s ma kakvim ostacima vojske.
Met je s Tuon jahao na jug, prema bojištu, obalom reke koja je tvorila zapadnu granicu Arafela.
Naravno, kuda ide Tuon, tuda ide i Selukija. A sada i Min; Tuon želi da njena nova Usudnica sve vreme bude s njom. Tuon je stalno pita za predviđanja, a Min joj nevoljno objašnjava šta vidi.
Met je pokušao da je natera da kaže da vidi šešir kako lebdi oko Metove glave. To bi ubedilo Tuon da prestane da pokušava da ga natera da se otarasi svog šešira - zar ne? To bi bilo pametnije nego da je Min objasnila za oko na tasu, bodež i sve one druge krvave stvari koje je videla u vezi s Metom.
Kud god ide Tuon,
Biti u Kejridovoj blizini prijatno je koliko i zateći tuđu ruku u svojoj kesi, ali on je dobar vojnik i Met ga poštuje. Veoma bi voleo da natera Kejrida i Lana da se jednoga dana nadmeću u zurenju. To bi moglo da potraje godinama.
„Potreban mi je bolji vidikovac“, reče Met prelazeći pogledom preko bojišta kada su mu došli nadomak. „Eno tamo.“
On okrenu Kockicu i pojaha prema jednom usponu, dovoljno blizu suprotstavljenim vojskama koje su na rubu reke razmenjivale smrtonosne udarce. Tuon bez reči pođe za njim. Kada svi stigoše do uspona, on primeti da ga Selukija strelja pogledom.
„Sta je bilo?“, upita je Met. „Čovek bi pretpostavio da će ti biti drago zbog toga što sam se vratio. Ovako imaš na koga da se mrštiš.“
„Carica će te slediti kuda god da ideš“, odgovori mu ona.
„Da znaš da hoće“, reče joj Met. „A i ja ću valjda da sledim nju, kud god da ona bude išla. Nadam se da zbog toga nećemo mnogo ići ukrug.“ Zagleda se u bitku.
Reka nije bila previše široka - možda pedeset hvati - ali struja je bila brza a voda duboka sa obe strane gaza. Voda je lepa prepreka - i to ne samo za Troloke. Ali reku je veoma lako preći gazom i voda je tu duboka samo do kolena, a gaz dovoljno širok da istovremeno pređe najmanje dvadeset redova konjice.
