Sećanje na svetlost полностью

„Znaš, ovde su kreveti baš lepi. I, vala, znaju kako da ugoste čoveka - samo da mu na kraju ne odrube glavu. Moram priznati da još nisam prokljuvio kako da sprečim da se to dogodi.“

„Ma divno.“

Met se okrenu da je pogleda. „Shvataš li ti da bi te Rand najverovatnije zamolio da ostaneš ovde, samo da je tu.“

Min ga prostreli pogledom.

„Min, to je živa istina. Krvava istina. Bio sam prisutan kada ih je Rand privoleo na svoju stranu i mogu ti reći da je bio zabrinut. Ako nisi primetila, Seanšani i Aes Sedai ne slažu se najbolje.“

„Mete, to je očigledno taman koliko tvoja uobraženost.“

„Jao. A ja pokušavam da ti pomognem. Da ti kažem, Min - šta misliš, koliko će Randu biti lakše ako bude znao da Tuon savetuje neko u koga on ima poverenja i neko ko bi mogao da podstiče Tuon da se lepo igra s drugom decom tako što će joj u pravi čas govoriti prava „znamenja"? Naravno, ti slobodno možeš da se vratiš u vojni logor i da vučeš vodu i raznosiš poruke. Ubeđen sam da će to biti jednako korisno kao da držiš na oku jednog stranog vladara i da je ohrabruješ da veruje Ponovorođenom Zmaju i da ga poštuje, i tako zidaš most prijateljstva između nje i ostalih država.“

Min je neko vreme samo nemo stajala. „Mrzim te, krvavi Mete Kautone.“

„Tako te volim“, kaza joj Met i diže ruku da pozdravi Tuon. „A sada, hajde da vidimo šta će da mi odseče zbog toga što sam bacio njenu kicošku odeću." Baš šteta zbog toga. Ona odora je bila baš lepo izvezena. Čoveku je Potrebno da ima malo veza na odeći, kako bi bio pre injen. Ipak, on nema namere da nosi hrpu odeće u boji. Borba bi mu bolje išla od ruke kada bi Kockicu nosio na leđima.

Ostali se po običaju prostreše po zemlji kada je Tuon prišla, premda je otišla pre svega nekoliko minuta. Met joj klimnu. Ona ga je dugo odmeravala od glave do pete, primećujući kako je obučen. Zašto se svi toliko mršte na čestitu košulju i kaput? Nije obukao one dronjke kao kada je išao kod Elejne. Njih je spalio.

„Najveća“, javi se Kurtani. Ona je pripadnik visoke Krvi, pa samim tim može neposredno da se obrati Tuon. „Neka bi doveka disala. Vrani princ rešio je da lično mora posetiti bojište, procenivši da naši glasnici i vojskovođe nisu dovoljno vešti.“

Met zadenu palčeve za opasač i pogleda Tuon dok je konjušar napokon stizao sa Kockicom. Bilo je već krvavo vreme. Da nije taj dečak zastao negde usput, da možda odgleda neku zabavljačku predstavu?

„Pa, šta čekamo?" upita Tuon. „Ako Princ gavranova želi da bude na bojnom polju, mislila bih da će se odane sluge Carstva polomiti u žurbi da ga tamo odvedu.“

Kurtani je izgledala kao da ju je neko ošamario. Met se isceri gledajući Tuon, a ona ga udostoji osmeha. Svetlosti, ali on voli te njene osmehe.

„Dakle, poći ćeš sa mnom?" upita je on.

„Naravno. Možeš li se setiti nekog razloga zbog kojeg ne bi trebalo?“

„Ni jednog jedinog“, odgovori Met stenjući u sebi. „Ni jednog krvavog jedinog.“

Svu pažnju usredsredite na Seni!“ naredi Egvena puštajući talas Vazduha prema Trolocima koji su se peli uz padine. U redovima kopljanika što su branili brdo, Troloci su probili zjapeću rupu, pa su sad nadirali kroz nju. Sada već naviknuti na usmerivačke napade, pogurili su se i pribrali. To je Egveni omogućilo da dobro osmotri njihovu pesnicu i Mirdraala koji se krio u samom njenom središtu. Nosio je smeđi kaput preko svoje uobičajene odeće i držao troločki arkan.

Nije ni čudo što mi je bilo teško da ga uočim, pomislila je Egvena uništavajući to stvorenje tkanjem Vatre. Polutan se koprcao, tresao i vrištao zahvaćen plamenom, a njegovo bezoko lice diglo se ka nebesima. Troločka Pesnica popada oko njega.

Egvena se nasmeši od zadovoljstva, ali bilo je to kratkoga veka. Njenim lukonošama ponestajalo je strela, redovi kopljanika bili su desetkovani, a neke Aes Sedai očigledno iznurene. Novi talas Troloka stade na mesto onoga koji je Egvena raspršila. Hoćemo li moći da izdržimo još jedan ovakav dan?, pomislila je.

Barjak kopljanika odjednom se odvoji od levog krila Brinove vojske koja se borila kod reke. Nosili su Plamen Tar Valona - to je začelo ona jedinica teške konjice na koju je Brin onako ponosan. Skrpio ih je pod zapovedništvom kapetana Džonija Sagrina - i to od mešavine iskusnih i prekaljenih starih vojnika iz konjičkih jedinica drugih zemalja i onih vojnika iz Garde Kule koji su želeli da se priključe tom elitnom odredu.

Kopljanici obiđoše Šarance raspoređene naspram njih i galopom se uputiše prema Egveninim brdima, napadajući pozadinu troločke vojske, koja je pritiskala njen položaj. Neposredno iza njih, drugi odred konjice sledio je u prašini koju je dizao prvi, samo što se nad tim odredom vijorio tamnozeleni barjak Ilijana. Izgleda da vojskovođa napokon šalje podršku.

Ali... samo malo. Egvena se namršti. S položaja gde se nalazila sada lepo vidi da je levo krilo glavnine vojske potpuno nezaštićeno. Sta on to radi? Nekakva... nekakva klopka za Šarance?