Sećanje na svetlost полностью

Kada provedeš neko vreme zapovedajući, počneš da gledaš na vojsku kao jedno biće, kao na neku ogromnu zver sa hiljadu udova. To je greška. Vojska se sastoji od ljudi - ili, u ovom slučaju, Troloka - a svaki od njih je na bojnom polju i svaki je prestravljen. Vojnici moraju da zauzdavaju taj užas. Zver samo želi da pobegne.”

Lan čučnu i pogleda kartu. Stanje stvari otprilike je isto kako je on video na bojištu, samo što Agelmar i dalje drži saldejsku laku konjicu na istočnom krilu na karti. Greška? Lan je lično potvrdio da oni više nisu tamo. Zar ne bi trebalo da su glasnici obavestili Agelmara da je njegova karta pogrešna? Ili im je on nekako skrenuo pažnju, pa oni to nisu primetili?

„Lane, danas ću ti pokazati nešto“, tiho mu reče Agelmar. „Pokazaću ti ono što najsitniji čovek u vežbalištu mora naučiti ako hoće da preživi. Možeš naterati nadmoćnijeg neprijatelja da prsne samo ako budeš mogao da ga ubediš da će poginuti. Ako ga napadneš dovoljno snažno, neprijatelj će se dati u beg i neće se vraćati da ga ponovo udariš - iako si zapravo, u tajnosti, preslab da bi opet napao.“

„Dakle, to je tvoj plan?“, upita ga Lan. „Danas?“

„Troloci će se raspasti ako ih zastrašimo dovoljno snažnog odgovori Agelmar. „Znam da će to upaliti. Samo se nadam đa ćemo moći da ubijemo vođu onih Gospodara straha. Ako Troloci pretpostave da gube, daće se u beg. To su kukavičke zveri.“

Slušajući Agelmara, sve je to zvučalo uverljivo i izvodljivo. Možda Lan jednostavno ne uviđa pravo stanje stvari. Možda je um velikog kapetana takav da drugi ne mogu da ga pojme. Da li je postupio ispravno kada je povukao naređenje da se strelci premeste?

Glasnik kojeg je Lan ranije poslao na zadatak galopom vratio se u zapovedničko sedište. Prisutan je bio i jedan pripadnik Lanove Visoke garde. Držao je jednu ruku drugom, a iz ruke mu je štrcala crnopera strela, „Ogromna vojska Nakota Senke!“, viknu glasnik. „Dolaze sa istoka! Dai Šane, bio si u pravu!“

Znali su da treba da dođu s te strane, pomislio je Lan. Nije moguće da su upravo primetili da smo se otvorili za napad, pošto im ona brda zaklanjaju pogled. Sve se to odvilo prebrzo. Senka mora da je obaveštena ili je znala šta da očekuje. Pogledao je Agelmara.

„Nemoguće!" uzviknu Agelmar. „Sta je sad pa to? Zašto izviđači to nisu videli?“

„Lorde Agelmare“, obrati mu se jedan od njegovih nižih zapovednika. „Sećaš li se da si povukao izviđače sa istoka da pogledaju reku? Trebalo je da pregledaju gaz. Kazao si da će strelci..." Zapovednik preblede. „Strelci!“

„Strelci su i dalje na svojim položajima“, reče Lan dižući se iz čučnja. „Hoću da prvi redovi počnu s povlačenjem. Povucite Saldejce iz bitke, ali neka budu spremni za napad kako bi pomogli pešadiji prilikom povlačenja. Povucite i Aša'mane. Biće nam potrebne kapije.“

„Lorde Mandragorane“, obrati mu se Agelmar. „Ovaj novi razvoj događaja može da se iskoristi. Ako se razdvojimo pa ih uhvatimo u mašice, možemo da...“

„Lorde Agelmare, razrešen si dužnosti“, reče mu Lan ne gledajući ga. „Nažalost, moram zatražiti da budeš pod nadzorom dok ne razlučim šta se ovde dešavalo.“

Zapovedničkim šatorom zavlada muk. Svi pomoćnici, glasnici i zapovednici okrenuše se da pogledaju Lana.

„Lane“, reče mu Agelmar, „to zvuči kao da me hapsiš“

„Hapsim te“, potvrdi Lan, dajući znak Visokoj gardi. Oni uđoše u šator i zauzeše položaje tako da spreče pokušaje bekstva. Neki Agelmarovi ljudi latiše se mačeva, ali uglavnom su delovali zbunjeno pa su samo držali balčake.

„Ovo je bezobrazluk!“, viknu Agelmar. „Ne budi budala. Ovo nije trenutak da...“

„Agelmare, šta bi ti da ja radim?“, prasnu Lan. „Da te pustim da satreš ovu vojsku? Da nas Senka savlada? Zašto to radiš? Zašto?"

„Lane, preteruješ“, odgovori mu Agelmar. Očigledno se iz petnih žila upirao da ostane smiren, a oči su mu sevale. „Sta ti je to udarilo u glavu? Svetlosti!“

„Zašto si povukao strelce sa istočnih brda?“

„Zato što su mi bili potrebni drugde!“

„A ima li to ikakvog smisla?"zatraži da čuje Lan. „Zar mi upravo ti nisi rekao da je odbrana tog krila od ključne važnosti?“

„Ja...“

„Odatle si povukao i izviđače. Zašto?“

„Oni... To..." Agelmar se jednom rukom uhvati za glavu, kao da je ošamućen. Pogleda kartu bojišta i razrogači oči.

„Agelmare, šta je s tobom?" upita ga Lan.

„Ne znam“, odgovori mu taj čovek. Zatrepta zureći u karte pred svojim nogama. Lice mu poprimi izraz užasnutosti, oči mu se razrogačiše a usne rastvoriše. „O, Svetlosti! Šta sam to uradio?“

„Prenesite moja naređenja!" viknu Lan svojoj Visokoj gardi. „Dovedite u zapovednički šator lorda Baldera kao i kraljicu Etenajil i kralja Easara.“