Ako je i planirao nekakvu zamku, njene ralje se nisu sklopile. Umesto toga, jedan odred šarske konjice jurnuo je na Brinovo izloženo levo krilo i počeo da nanosi teške gubitke pešadiji koja je branila taj položaj duž reke. U tom trenutku Egvena primeti drugi pokret na bojnom polju, od kojeg se zaista užasnula - još veći barjak šarske konjice odvoji se od neprijateljskog desnog krila i galopom obruši na odred kopljanika koji je priticao Egveni u pomoć.
„Gavine, javi onim kopljanicima - to je zamka!“
Ali nije bilo vremena ni za šta. Kroz svega nekoliko trenutaka, šarska konjica poče da s leđa ubija kopljanike Bele kule. Istovremeno, zadnji redovi Troloka okrenuli su se kako bi se suočili s kopljaničkim jurišom. Egvena je videla da svi ti Troloci nose oružje s dugim kopljištima i da njime seku i ljude i konje. Prvi redovi kopljanika popadaše kao snoplje, a Troloci zađoše između leševa kako bi svlačili iz sedala i probadali konjanike iz pozadine.
Egvena viknu, povlačeći koliko je god Moći mogla i pokušavajući da uništi te troločke jedinice - a druge žene joj se pridružiše. Pokolj se odvijao sa obe strane. Troloka je bilo jednostavno previše, a kopljanici nisu imali nikakvu zaštitu. Sve se završilo za svega nekoliko minuta. Vrlo malo kopljanika uspelo je da preživi, a Egvena ih je ugledala kako galopiraju prema reci.
To ju je pogodilo. Povremeno se čini kao da se vojska kreće lenjim gazom ogromnih lađa u pristaništu - a onda, za tren oka, sve sevne kao munja i čitavi barjaci samo nestanu.
Ona skrenu pogled s leševa u dolini. Položaji Aes Sedai na vrhovima brda sada su ugroženi. Kako su se Troloci okretali prema njima, tako je Egvena izdavala naređenja da se otvaraju kapije. Naredila je da se kopljanici povuku uzbrdo i da prođu kroz kapije dok lukonoše streljaj u Troloke u dnu brda. A onda Egvena i preostale Aes Sedai zasuše smrću Troloke - i to dovoljno dugo da se lukonoše provuku kroz kapije.
Pre nego što je otišla kroz poslednju kapiju na svom brdu, Egvena se još jednom osvrnula da pogleda bojno polje. Sta se to upravo dogodilo? Odmahnula je glavom kada je Gavin prišao uz nju, veran kao i uvek. U ovoj bitki nije mu se pružila prilika da isuče mač, a ta prilika nije se pružila ni Lejlvin. Njih dvoje kao da učestvuju u nekom malom, nemom nadmetanju ko će biti bolji stražar i ko će se držati bliže Egveni. To bi joj obično išlo na živce, ali bolje i to nego Gavinovo turobno i nadureno žaljenje, koje ga je mučilo u prethodnim bitkama.
Mada, on
„Hoću da odem u logor i da nađem generala Brina“, reče Egvena. „Hoću da čujem zašto je dopušteno da se ovako nešto dogodi. A onda ću otići do naših jedinica koje brane gaz i osvetiti ljude koji su upravo ovde izgubili živote.“
Oboje se namrštiše na nju.
„Egvena...“, zausti Gavin.
„Još imam snage“, reče mu Egvena. „Koristila sam saangreal da se ne bih previše zamarala. Ljudi koji se bore u onoj četvrti moraju da me vide - a ja moram da pomažem gde god mogu. Povešću sa sobom koliko god gardista hoćeš da povedem.“
Gavin se pokoleba, krajičkom oka gledajući Lejlvin, pa na kraju samo klimnu glavom.
Lan sjaha i pruži uzde Anderu, pa nastavi prema stražarima - koji su delovali zgranuto što vide i njega i njegove brojne gardiste, mnoge okrvavljene - i prema zapovedničkom šatoru iza njih. Taj šator je sada bio tek nešto malo više od obične strehe, otvoren sa svih strana, a vojnici su ulazili u njega i izlazili odatle kao mravi iz mravinjaka. Danas je u Šijenaru baš vrelo. Nije dobio nikakve izveštaje s drugih bojišta, ali čuo je da on neće biti jedini koji će se očajnički boriti. Elejna ratuje ispred Kairhijena, a Amirlin na arafelskoj granici.
Svetlost dala da njima ide bolje nego Lanu. Agelmar je stajao u šatoru okružen kartama rasprostrtim po tlu, pokazujući po njima jednom tankom Palicom i pomerajući raznobojne kamenčiće dok je izdavao naređenja. Glasnici su dolazili i obaveštavali ga o tome kako se bitka odvija. I najbolji ratni planovi traju samo dok se prvi mač ne izvuče iz korica, ali dobar vojskovođa ume da oblikuje bitke kao što grnčar oblikuje glinu - da vidi kako se vojnici kreću i teku i da ih usmerava u oblike kakve on želi.
„Lorde Mandragorane?“ upita ga Agelmar dižući pogled „Svetlosti, čoveče! Izgledaš kao da si došao iz Pustoši. Jesi li bio kod Aes Sedai da te Izleče?“
„Dobro sam“, odgovori mu Lan. „Kako napreduje bitka?“
„Ohrabren sam“, odgovori Agelmar. „Ako iznađemo neki način da zadržimo one Gospodare straha na sat ili dva, mislim da imamo čak dobre izglede da suzbijeno one Troloke.“
„Začelo nije tako“, reče mu Lan. „Ima ih tako mnogo.“
„Nije reč o brojevima“, kaza Agelmar i mahnu Lanu da mu priđe, pokazujući jednu kartu. „Lane, evo jedne stvari koju malo ljudi razume. Vojske
