Usudio se da je pogleda upitno, kao da ne razume. A onda je nastavio. „U svakom slučaju, čini se da ih imate dovoljno da zadrže šačicu žena pre nego što budete mogle da ih predate... drugim sestrama, onima koje su sa Egvenom. Nikad se ne završi baš onako kako se očekuje, zar ne? Ko bi pomislio da će se od nekoliko sestara koje su pobegle od Elaide toliko namnožiti da dignu pobunu protiv Bele kule? I to sa Egvenom kao Amirlin! A Družina Crvene ruke postala je njena vojska. Pa, pretpostavljam da Met može da ostane tamo još neko vreme." Zbog nečega je žmirnuo i dotakao čelo, a onda je nastavio tim razdražujuće opuštenim glasom. „Stvarno. Na sve strane stvari se čudno izokreću. Kako je krenulo, ne bih se iznenadio ni kad bi se moje prijateljice u Kuli ohrabrile dovoljno da otvoreno istupe.“
Uzdignutih obrva, Elejna zirnu ka Ninaevi. Mudrosti i Mudre žene? Družina je bila Egvenina vojska, a Met je bio s njom? Ninaevin pokušaj da je nevino pogleda širom razrogačenih očiju jasno je ukazivao na to ko je kriv. Elejna je pretpostavljala da to, na kraju krajeva, i nije važno. Ubrzo će saznati istinu, ako se bude mogao nagovoriti da ode do Egvene. U svakom slučaju, bilo je nešto bitnije što je morala da raspravi s njim. Taj čovek je blebetao, koliko god da mu je uspevalo da zvuči nezainteresovano, i bacao pred njih sve što bi mogle da zagrizu, nadajući se da će im skrenuti pažnju.
„Neće moći, Rande.“ Elejna čvršće prigrabi suknje da mu ne bi pripretila prstom. Ili pesnicom; nije baš bila sigurna šta bi upotrebila. One druge sestre? One prave Aes Sedai, to je mislio da kaže. Kako se samo usuđuje? I njegove prijateljice u Kuli! Zar je moguće da još uvek veruje Alvijarininom pismu? Glas joj je bio hladan i čvrst, nije dozvoljavao nikakva glupiranja. „Ništa od toga sada nije važno ni za dlaku. Ti i Avijenda i Min i ja, o tome treba da razgovaramo. I tako će i biti. Sve mi tako hoćemo, Rande al’Tore, i ti nećeš napustiti palatu dok to ne uradimo!“
On ju veoma dugo samo gledao, nikako ne menjajući izraz lica. Onda je glasno udahnuo, a lice mu je postalo poput granita. „Volim te, Elejna.“ Reči ne zastajući pokuljaše iz njega. „Volim te, Avijenda. Volim te, Min. I nijednu ni za dlaku manje ili više od druge dve. Ne želim samo jednu od vas, želim vas sve tri. Eto, to vam je to. Ja sam razvratnik. Sada možete da odete i da se i ne osvrnete. To je svejedno ludilo. Ja ne mogu sebi da dopustim da ikoga volim!"
„Rande al'Tore!" vrisnu Ninaeva, „to je najužasnije što sam ikada čula od tebe! Kako možeš da pomisliš da trima ženama kažeš da ih voliš! Ti si gori od razvratnika! Smesta da si se izvinio!“ Lan je naglo izvukao lulu iz. usta i sada je piljio u Randa.
„Volim te, Rande“, jednostavno izreče Elejna, „i, mada me nisi pitao, želim da se udam za tebe.“ Pomalo se zarumenela, ali nameravala je da ubrzo bude još otvorenija, tako da se ovo, verovatno, nije ni računalo. Ninaeva je bezglasno pokretala usne, ali nikakav zvuk nije izlazio.
„Moje je srce u tvojim šakama, Rande“, reče Avijenda, izgovarajući njegovo ime kao da je neka vrlo vredna retkost. „Ako napraviš nevestinski venac za moju prvosestru i mene, ja ću ga podići.“ I ona je pocrvenela, iako je to pokušala da prikrije time što je podigla šal s poda i nameštala ga preko ruku. Po aijelskim običajima, nije nikako smela da izusti ništa takvo. Ninaeva konačno uspe da ispusti zvuk. Zaskvičala je.
„Ako do sada nisi shvatio da te volim“, reče Min, „onda mora da si slep, gluv i mrtav!“ Ona vrlo očigledno nije pocrvenela; tamne oči su joj obešenjački svetlucale i činilo se da je spremna da prasne u smeh. „A što se ženidbe tiče, pa, to ćemo se nas tri dogovoriti, eto, to ti je tako!“ Ninaeva obema rukama dočepa pletenicu i poče uporno da je vuče, teško dišući kroz nos. Lan je počeo veoma upadljivo da proučava sadržaj svoje lule.
Rand ih je sve tri odmerio kao da u životu nikada nije video ženu i kao da se pita šta bi one mogle biti. „Lude ste sve do jedne“, konačno je progovorio. „Oženio bih se bilo kojom od vas svima vama, Svetlost mi pomogla! ali to ne može biti i vi to znate.“ Ninaeva se stropošta u stolicu, odmahujući glavom. Mrmljala je nešto, sama za sebe, mada je Elejni uspelo da razazna kako to ima neke veze sa Ženskim krugom koji će progutati sopstvene jezike.
„Postoji još nešto o čemu treba da porazgovaramo", reče Elejna. Svetlosti, Min i Avijenda kao da su gledale u kolače! S naporom je uspela da u sopstveni osmeh unese manje... želje. „U mojim odajama, mislim. Nema potrebe da smetamo Ninaevi i Lanu.“ Tačnije, bojala se da bi Ninaeva, ako bi je čula, pokušala da ih spreči. Ta je žena umela veoma brzo da iskoristi svoju nadmoć ako je u pitanju bilo nešto vezano za Aes Sedai.
„Da“, polako izusti Rand. A potom, začudo, dodade: „Rekao sam da si pobedila, Ninaeva. Neću otići pre nego što se ponovo vidimo.“
