On se naglo okrete, vino mu se razli iz pehara, a još više isteče iz vrča pre nego što ga je ispravio. Progundavši neku psovku, požurio je da se pomeri iz barice koja se širila po ćilimu i vrati vrč nazad na poslužavnik. Velika, mokra mrlja ukrašavala mu je prednjicu grubog kaputića, a kapi tamnog vina je pokušavao da obriše slobodnom rukom. Vrlo zadovoljavajuće.
„Zaista ste lude", zarežao je. „Znate šta je preda mnom. Znate šta to znači za onoga za koga sam vezan. Čak i da ne poludim, ona će morati da proživi moje umiranje! I kako to mislite sve tri? Min ne može da usmerava. U svakom slučaju, Alana Mosvani vas je pretekla, a ona se nije zamajavala time da me pita. Ona i Verin vodile su neke od devojaka iz Dve Reke u Belu kulu. Već sam mesecima vezan za nju.“
„I ti mi to nisi rekao, ti, vunoglavi čobanine?", zahtevala je da zna Min. „Da sam samo znala...!“ Ona vešto izvuče tanak nož iz rukava, onda mu pokaza zube i smrknuto vrati sečivo nazad. To bi sređivanje bilo oštro, koliko prema Alani, toliko i prema Randu.
„To je bilo protiv običaja‘, napola upitno reče Avijenda. Ona se pomerila na ćilimu poigravajući se nožem o pojasu.
„I te kako“, smrknuto odvrati Elejna. Da bi jedna sestra mogla da učini nešto takvo bilo kom muškarcu... to je za gađenje. A da je Alana to učinila Randu... Setila se tamne, vatrene Zelene, pune vrcavog humora i iste takve naravi. „ Alana mu duguje više toha nego što bi mogla da otplati za ceo život! A i nama. Čak i da ga nema, kad je se budem dočepala, poželeće da sam je jednostavno ubila."
„Kad je se mi budemo dočepale“, reče Avijenda, potvrđujući glavom. „Eto“, Rand je piljio u svoje vino. „Vidite zašto je ovo besmisleno. Ja... ja mislim da je bolje da se sada vratim Ninaevi. Polaziš li, Min?“ I pored onog što su mu rekle, zvučao je kao da im ne veruje, ne baš sasvim, da Min neće biti na njegovoj strani u ovome. Nije zvučao kao da se uplašio od toga, samo razočarano.
„Postoji jedna začkoljica", veoma napadno mu se obrati Elejna. Nagnula se ka njemu, kao da pokušava snagom volje da ga natera da sluša šta mu govori. „Jedno vezivanje ne štiti te od drugog. Sestre ne vezuju jednog istog čoveka samo zbog običaja, Rande, zato što ne žele da ga dele, a ne zato što se to ne može učiniti. A to nije ni protiv zakona Kule.“ Naravno, neki od običaja imali su snagu zakona, bar u očima sestara. Činilo se da Ninaeva svakoga dana sve više prihvata običaje i dostojanstvo Aes Sedai. Kada bude saznala za ovo, verovatno će proleteti pravo kroz krov. „Pa, mi želimo da te delimo! Mi ćemo te deliti, ako se slažeš.“
Koliko lako je to izgovorila! Nekad je bila ubeđena da to ne bi mogla. Sve dok nije shvatila kako voli Avijendu koliko i njega, samo drugačije. A i Min, naravno; bude li imala priliku, Alanu će odrati od glave do pete, ali Avijenda i Min su bile nešto potpuno drugo. One su bile deo nje. Na neki način, one su bile ona, a ona je bila one.
Ublažila je ton. „Pitam te, Rande. Mi te pitamo. Molim te, dopusti nam da te vežemo.“
„Min“, promrmljao je, gotovo optužujući. Gotovo očajnički je posmatrao Minino lice. „Ti si znala, zar ne? Znala si, ako samo bacim pogled na njih...“ Odmahivao je glavom, ne mogavši ili ne želeći da nastavi.
„Nisam znala za vezivanje sve dok mi nisu rekle, pre manje od sata“, rekla je uzvrativši mu najnežnijim pogledom koji je Elejna ikada videla. „ Ali znala sam, nadala sam se, da će se to dogoditi ako ih ponovo budeš video. Neke se stvari moraju dogoditi, Rande. Moraju se dogoditi.“
Rand je buljio u svoj pehar vina, trenuci su se razvukli u sate, i on ga konačno spusti na poslužavnik. „Dobro“, tiho je rekao. „Ne mogu da kažem kako ovo ne želim, zato što želim. Svetlost me spalila zbog toga! Ali razmislite o ceni. Razmislite o ceni koju ćete platiti."
Elejna nije morala da razmišlja o ceni. Znala ju je od početka, raspravljala je o njoj sa Avijendom kako bi se uverila da i ona takođe razume. Objasnila ju je Min. Uzmi ono što želiš i plati za to, govorila je stara poslovica. Nijedna od njih nije morala da razmišlja o ceni; znale su je, i bile su spremne da je plate. Međutim, nije bilo vremena za gubljenje. Čak ni sada je ne bi iznenadilo da on odjednom presudi kako je cena previsoka. Kao da je to bila odluka koju on treba da donese!
Otvorivši se ka saidaru, povezala se sa Avijendom dok su se jedna drugoj osmehivale. To što je jedna bila svesna druge u mnogo većoj meri, što su mnogo ličnije delile raspoloženja i osećanja uvek joj je pričinjavalo zadovoljstvo koje je opet delila sa sestrom. Ovo je veoma ličilo na ono što će podeliti s Random. Ovo je pažljivo osmislila, proučavajući ga iz svih uglova. Mnogo joj je pomoglo ono što je uspela da nauči o aijelskom tkanju za usvajanje. Ovo joj je prvi put i palo na pamet za vreme te ceremonije.
