Dve se stražarke uzmuvaše kada je Min izašla u hodnik sa Aijelkom, pa stadoše u stav mirno kada shvatiše, pošto je Min zatvorila vrata za sobom, da više niko neče izači.
„Nemoguće da ima toliko loš ukus“, ispod glasa promrmlja krupna žena pospanih očiju dok je čvršće stezala toljagu. Min se učinilo da to niko nije trebalo da čuje.
„Previše hrabra i previše naivna", zareža mršava, koja je podsećala na bogomoljku. „Kapetan-general nas je upozorila na to.“ Rukom u bojnoj rukavici ona posegnu za kvakom u obliku lavlje glave.
„Uđete li sada, mogla bi i vama da odere kožu s leđa“, bubnu Min. „Jeste li je ikada videle kad pobesni? Ta može i medveda da rasplače!"
Avijenda izvuče ruku i udalji se malo od Min. Međutim, mrštila se na stražarke. „Sumnjate li vi da moja sestra ne može da izađe na kraj s jednim jedinim čovekom? Ona je Aes Sedai i ima srce lavice. A vi ste se zaklele da je pratite! Idite kuda vas vodi, i ne gurajte nos u njen rukav.“
Stražarke izmeniše duge poglede. Krupnija žena slegnu ramenima. Mršava se namršti, ali povuče ruku s kvake. „Ja sam položila zakletvu da tu devojku održim u životu“, rekla je odlučno, „i to i nameravam da uradim. Sada vi, deco, idite da se igrate svojim lutkama i pustite me da obavljam svoj posao.“
Min poče da razmišlja da izvuče nož i da izvede jedno od onih razmetljivih okretanja među prstima koje ju je Tom Merilin bio naučio. Čisto da im pokaže ko je dete. Mršava žena nije bila mlada, ali u njenoj kosi nije bilo sedih, a i delovala je prilično snažno. I brzo. Min je zaista želela da poveruje kako je nešto od naslaga na drugoj ženi debljina, ali nije mogla. Nije videla nikakve slike niti aure ni oko jedne od njih, ali nijedna nije delovala nespremna da učini ono što se mora. Pa, bar neće ostaviti Elejnu i Randa same. Možda i nema potrebe za nožem.
Uglom oka uhvati kako Aijelka oklevajući sklanja ruku s noža o pojasu. Ako ta žena ne prestane toliko da je oponaša, pomisliće da u tom vračanju s Moći ima još nečeg osim onoga što joj je bilo rečeno. A opet, počelo je i pre tog vračanja. Možda su samo slično razmišljale. Uznemiravajuća pomisao. Svetlosti, sva ta priča o ženidbi svim trima bila je lepa kao priča, ali kojom od njih će se stvarno oženiti?
„Elejna jeste hrabra", obratila se stražarkama, „hrabrija od mnogih koje sam srela. A nije ni glupa. Ako počnete misliti da jeste, uskoro ćete joj se zameriti." Piljile su u nju zračeći nadmoćnošću žena starijih petnaest ili dvadeset godina čvrstih, nepokolebljivih i odlučnih. Još samo trenutak i ponovo će im naložiti da se izgube. „Pa, ne možemo stajati ovde ako ćemo da porazgovaramo, zar ne, Avijenda?“
„Ne“, prošišta Aijelka, pokazujući zube stražarkama. „Ne možemo stajati ovde.“
Stražarke se nimalo ne obazreše na njihov odlazak. One su imale posao koji je trebalo da obave, a taj nije imao nikakve veze s posmatranjem Elejninih prijateljica. Min se nadala da su dobre u svom poslu. Ona nimalo nije glupa, pomislila je. Samo ponekad pušta da je sopstvena hrabrost povuče. Nadala se da će ove sprečiti Elejnino uplitanje u vrzine iz kojih neće moći da se iščupa.
Koračajući hodnikom, postrance je odmeravala Aijelku. Avijenda je grabila krupnim koracima, udaljena od nje najviše što je mogla a da ostane u istom hodniku. I ne pogledavši prema Min, iz torbice koja joj je visila o pojasu izvukla je debelu izrezbarenu narukvicu od belokosti, pa je navuče na levu ruku, zadovoljno se smeškajući.
Ona je od početka bila potpuno ukočena, a Min nije mogla da shvati zbog čega. Trebalo bi da su Aijeli naviknuti na žene koje dele istog muškarca. Što je bilo mnogo više nego što je mogla da kaže za sebe. Ona ga je samo toliko volela da je bila voljna da ga deli, a ako je to već morala, onda na svetu nije postojala nijedna žena s kojom bi to tako rado učinila kao sa Elejnom. S njom to gotovo i da nije bilo deljenje. Ova Aijelka međutim, bila je strana. Elejna je rekla da je bitno da se međusobno upoznaju, ali kako će to učiniti ako ova žena neće ni da razgovara s njom?
Međutim, nije provodila mnogo vremena brinući se zbog Elejne ili Avijende. Ono što joj je ležalo u glavi bilo je isuviše čudesno. Rand. Loptica koja joj je govorila sve o njemu. Bila je sigurna da će sve to biti uzalud, barem za nju. Kako li će posle ovoga izgledati vodenje ljubavi s njim kad zna sve Svetlosti! Naravno, on će isto tako znati sve o njoj. Bila je potpuno nesigurna kako se oseća u vezi sa tim.
