Znači, i Verin ima poteškoća sa spavanjem. Kecuejn se nije pošteno odmorila otkada je dečko pobegao iz Sunčeve palate. Ako uskoro ne bude imala bar jednu noć odmora, mogla bi nekog da ujede. Nesuna i ostale zabrinuto su merkale Sorileu. Dečko ih je naterao da postanu učenice Mudrih, a one su naučile da Aijelke to shvataju vrlo ozbiljno. Sorilea bi jednim pucketanjem koščatih prstiju znala da prekine njihovo jutarnje odmaranje.
Harina se nagnu iz stolice i prstima oštro kvrcnu Kecuejn po obrazu! „Ne slušaš me“, promuklo progovori. Lice joj se smračilo poput oluje, a ni njena gospa od jeclara nije bila ništa manje natuštena. „Ti ćeš slušati!"
Kecuejn spoji šake i odmeri je preko vrhova prstiju. Ne, neće ovde, ni sada, okrenuti gospu od talasa naglavačke. Neće poslati tu ženu da se vrati u svoje odaje jecajući. Biće diplomata kakvu bi Koiren samo mogla da poželi. Ona brzo pređe preko svega što je čula. „Govoriš u ime gospe od brodova Ata’an Mijera, s njenim potpunim ovlašćenjem, što je mnogo više nego što mogu i da zamislim", blago je progovorila. „Ako ti se vetrotragačica ne vrati za sat vremena, postaraćeš se da me Koramur oštro kazni. Zahtevaš izvinjenje zbog zatočenja svoje vetrotragačice. I zahtevaš da nateram lorda Dobrejna da ti smesta ustupi zemljište koje je Koramur obećao. Verujem da sam nabrojala sve bitne tačke.“ Osim zahteva da je išibaju!
„Dobro“, reče Harina, udobno se zavalivši, pošto je držala konce u svojim rukama. Njen je osmeh bio toliko samozadovoljan da je mogao izazvati mučninu. „Naučićeš da...“
„Ne dam ni prebijenog bakrenjaka za tvog Koramura", nastavi Kecuejn istim blagim tonom. Dala bi sve do poslednjeg za Ponovorođenog Zmaja, ali nijedan za Koramura. Ni za dlaku nije povisila glas. „Ako me ikada ponovo dotakneš bez dozvole, svući ću te, išibati, uvezati i daću da te odnesu u tvoje odaje u vreći.“ Pa, diplomatija joj nikada nije posebno išla od ruke. „A ako ne prestaneš da me gnjaviš o svojoj sestri... Pa, mogla bih i da se naljutim." Ustavši, više nije obraćala pažnju na uvređeno pućenje i soptanje druge žene, nego je podigla glas da bi je čuli na drugoj strani odaje. „Serena!“
Vitka Tarabonka se okrenu od svog veza, dok su joj pletenice zveckale, pa pohita ka Kecuejn, jedva malo oklevajući pre nego što je raširila sive suknje da se nakloni. Mudre su ih bile naučile da skoče kad ove progovore, ali nešto jače od običaja teralo ju je da poskoči zbog nje. Postojale su, uistinu, neke prednosti toga što je neko legenda, pogotovo kada je ta legenda nepredvidiva.
„Isprati ove dve do njihovih odaja“, naredi joj Kecuejn. „Žele da poste i razmišljaju o pristojnom ponašanju. Postaraj se da tako i bude. Ako izuste i jednu nepristojnu reč, podeli ćuške obema. Samo pazi da to uradiš diplomatski."
Serena se trže, upola zaustivši da se pobuni zbog nedostatka logike u tome, ali jedan pogied na Kecuejnino lice bio je dovoljan da se okrene ka ženama Ata'an Mijera, pokazavši im da ustanu.
Harina skoči na noge, dok su joj se tamno lice i šake grčili. Pre nego što je stigla da izusti i reč od svoje nesumnjivo besne govorancije, Dera joj dotače ruku i nagnu se ka njoj da joj, zaklonjena šakom prekrivenom tamnim tetovažama, šapne nešto u naušnicama prekriveno uvo. Šta god da je, možebiti, gospa od jedara rekla, Harina je zatvorila usta. Izraz lica nije joj omekšao, ali je odmerila sestre na drugoj strani odaje i trenutak kasnije ukočeno je klimnula glavom ka Sereni da ih povede. Harina se možda pretvarala da je sama odlučila da ode, ali Dera ju je pratila gotovo u korak, kao da je tera pred sobom dok je bacala kratke, uznemirene poglede preko ramena, sve dok nisu nestale s vidika iza vrata koja su se zatvorila za njima.
Kecuejn je gotovo zažalila zbog ove detinjaste naredbe. Serena će učiniti tačno ono što joj je rečeno. Te žene Morskog naroda bile su gnjavaža, a sem toga, do sada su bile potpuno beskorisne. Gnjavaža mora da se ukloni kako bi se mogla usredsrediti na ono što je bitno, a ako bude uspela da nađe kako da ih upotrebi, oruđe treba naoštriti, ovako ili onako. Bila je suviše ljuta na njih da bi brinula zbog toga kako će se to izvesti, a bolje da počne odmah nego kasnije. Ne, ljuta je na dečaka, ali još ne može da ga se dočepa.
Glasno se nakašljavši, Sorilea prestade da posmatra Serenu i Ata'an Mijere, pa okrenu namršteni pogled ka sestrama na drugoj strani Sobe sunca. Dok je nameštala šal, narukvice na rukama joj začangrljaše. Još jedna žena koja nije bila dobro raspoložena. Morski narod je imao veoma čudna poimanja o „divljim Aijelima" mada uistinu nisu bila ništa čudnija od nekih Kecuejninih verovanja pre nego što je srela Sorileu a Mudra ih ni najmanje nije volela.
