„Irgejn zna sve o Zakletvama koje su ostale položile.“ Korelin glas zazvuča veselo, „Zajecala je zbog gubitka svojih Zaštitnika gotovo odmah pošto je Damer završio s njom, ali isto tako je bila spremna i da se zakune. Ima još nešto, Damer želi da pokuša i sa Sejšelom i Ronejlom.“ Začudo, ispravila se, gotovo prkosno. Ona je uvek bila uobražena, kao i svaka druga Žuta, ali uvek je znala i gde joj je mesto u odnosu na Kecuejn. „Ne mogu dopustiti nijednoj sestri da ostane u tom stanju ako postoji izlaz, Kecuejn. Želim da pustim Damera da pokuša i s njima."
„Naravno, Korela." Izgleda da se nešto od Damerove upornosti prenelo na nju. Kecuejn je bila spremna da pusti to da prođe, sve dok ne bude preterivanja. Počela je da prikuplja sestre kojima je verovala, one koje su bile s njom kao i neke druge, onog dana kada je prvi put čula za čudna događanja u Šijenaru njeni doušnici godinama su pratili Sijuan Sanče i Morijanu Damodred a da do tada nisu saznali ništa korisno pa ipak, to što im je verovala nije značilo kako namerava da im dopusti da rade po svome. Suviše je bilo na kocki. Mada, ni ona nije mogla da ostavi neku sestru tako, u svakom slučaju.
Vrata se otvoriše uz tresak kad je Džahar utrčao zveckajući srebrnim zvončićima na kraju svojih pletenica. Glave su se okrenule da pogledaju mladića u dobro krojenom plavom kaputiću koji mu je Merisa bila izabrala čak su se i Sorilea i Serena upiljile ali su reči koje su pokuljale iz njega odagnale svako razmišljanje o tome koliko je privlačno njegovo tamnoputo lice.
„Alana je u nesvesti, Kecuejn. Upravo se srušila u hodniku. Merisa ju je odnela u spavače odaje i poslala me po tebe.“
U žurbi preskačući sve uzvike zaprepašćenja, Kecuejn pokupi Korelu i Sorileu koja se nije mogla prevideti u ovom slučaju i naloži Džaharu da ih povede. Verin je takođe krenula, ali Kecuejn je nije zaustavila. Verin je umela da primeti ono što svi drugi previde.
Sluge u crnim livrejama nisu imale pojma ko je ili šta je Džahar, ali su ubrzali da se uklone s puta Kecuejn, koja je brzo koračala iza njega. Želela je da mu kaže da požuri, ali ako bi ubrzala, morala bi da potrči. Pre nego što su mnogo odmakli, nizak.čovek s obrijanim delom glave iznad čela, u tamnom kaputu čija je prednja strana bila u raznobojnim vodoravnim prugama, istupi pred nju i pokloni se. Zbog njega je morala da se zaustavi.
„Milost te obasjala, Kecuejn Sedai“, glatko je izgovorio, „Oprosti što ti smetam kad se toliko žuriš, ali smatrao sam kako treba da ti kažem da gospa Karalin i visoki lord Darlin više nisu u palati gospe Arilin. Nalaze se na rečnom brodu koji plovi za Tir. Bojim se da su sad već van tvog domašaja."
„Iznenadili biste se šta sve mogu da dohvatim, lorde Dobrejne", rekla je hladnim glasom. Trebalo je da ostavi bar jednu sestru u Arilininoj palati, ali bila je uverena da su njih dvoje na sigurnom. „Je li to bilo mudro?“ Nimalo nije sumnjala da je to njegovo delo, mada nije verovala da bi se to usudio da prizna. Nije ni čudo da je nije gnjavio zbog njih.
Njen glas nije ostavio nikakav utisak na tog prikana. A onda ju je iznenadio. „Visoki lord Darlin biće postavljen za namesnika Tira gospodara Zmaja, a činilo se da je mudro poslati vam zemlje i gospu Karalin. Ona se odrekla buntovništva i svojih zahteva za Sunčev presto, ali drugi bi i dalje mogli pokušati da je iskoriste. Možda nije bilo mudro, Kecuejn Sedai, ostaviti ih na brigu slugama. Tako ti Svetlosti, ne smeš ni pomisliti da su one krive. One su bile sposobne da zadrže dvoje... gostiju... ali ne i da se suprotstave mojim naoružanim ljudima.“
Džahar samo što nije poskakivao od nestrpljenja da nastave. Merisa je bila čvrste ruke. Sama Kecuejn bila je nestrpljiva da stigne do Alane.
„Nadam se da ćeš imati isto mišljenje i kroz godinu dana“, rekla je. Dobrejn se samo pokloni.
Spavaća soba u koju su odneli Alanu bila je najbliža dostupna, i nije bila mnogo velika, a delovala je još manje zbog tamnih oplata koje su Kairhijenjani toliko voleli. Kada su svi ušli, delovala je prilično pretrpano. Merisa pucnu prstima i ispruži prst, a Džahar se povuče nazad u hodnik, ali to nije mnogo pomoglo.
Alana je ležala na krevetu, sklopljenih očiju, dok je njen Zaštitnik Ivon klečao pored nje trljajući joj zglob. „Kao da se boji da se probudi", reče visoki, vitki čovek. „Koliko mogu da primetim, ništa joj nije, ali čini se da je uplašena.“
Korela ga pomeri u stranu da bi uzela Alanino lice u šake. Sjaj saidara okruži Žutu, a tkanje Lečenja spusti se na Alanu, ali vitka Zelena nije se ni pomerila. Korela se povuče odmahujući glavom.
„Moja veština Isceljivanja možda ne može da se meri s tvojom, Korela“, suvo progovori Merisa, „ali ja jesam pokušala." I posle toliko godina, tarabonski naglasak i dalje se mnogo osećao u njenom glasu, a tamna kosa joj je bila čvrsto začešljana otkrivajući strogo lice. Kecuejn joj je verovala možda više negoli ijednoj drugoj. „Šta ćemo sada, Kecuejn?"
