Srce zime полностью

»Gotovo na jug“, odgovorila je Sulin. „Mnogo više na jug nego na istok. Kad im je sneg pokrio putanju, Džondin Baran je video ostale tragove. Ono što su drugi pratili. Verujem mu. On vidi onoliko koliko i Elijas Mačera. Ima dosta da se vidi.“ Okačivši koplja uz tobolac na leđima, ona okači i svoj štit o dršku teškog noža koji je nosila za pojasom. Prsti joj se pomeriše u govoru ruku, i Elijenda odveza drugi, veliki zavežljaj i predade joj ga. „Mnogo ljudi se kreće tamo, Perine Ajbara, i čudne stvari. Mislim da prvo moraš da vidiš ovo “ Sulin razmota još jednu isečenu haljinu; ova je bila zelena. Činilo mu se da ju je video na Alijandri. „Ovo smo našli tamo gde je tvoja žena oteta," Unutra je ležala gomila od četrdeset ili pedeset aijelskih strela. Bilo je tamnih mrlja na njima, i on oseti miris sasušene krvi.

„Tardađ", reče Sulin kada je izabrala jednu strelu i istog trenutka je bacila na zemlju. „Mijagoma." Odbacila je još dve. „Gošijen." Namrštila se na to; ona je bila Gošijen. Klan po klan, imenovala je sve, osim Šaidoa, ispuštajući strele dok malo više od polovine nije ležalo oko nje. Obema rukama je držala isečenu haljinu sa ostatkom, a onda ih je prosula. „Šaido", rekla je značajno.

Privijajuči Failinu haljinu na grudi - njen miris mu je ublažavao bol u srcu, i istovremeno ga pojačavao - Perin se namršti ka strelama koje su u gomili ležale u snegu. Neke od njih su bile već napola prekrivene svežim pahuljama. „Previša Šaidoa", rekao je konačno. Trebalo je da su svi zaglavljeni na Rodoubičinom bodežu, pet stotina milja odavde. Ali ako su neke od Mudrih naučile da Putuju... Možda čak i neko od Izgubljenih... Svetlosti, lupeta kao budala - šta bi Izgubljeni mogli da imaju sa ovim? - lupeta kada treba da razmišlja. Činilo mu se da mu je i mozak izmrcvaren kao i ostatak tela. „Ostali su ljudi koji nisu mogli da prihvate Randa kao Kar’a’karna." Te proklete boje su mu bleskale pred očima. Nije imao vremena ni za šta drugo osim za Failu. »Pridružili su se Šaidoima." Neke od Devica skrenuše poglede. Elijenda je zurila u njega. One su znale da su neki uradili to što je on rekao, ali to je bilo nešto od onog što nisu volele da čuju da se glasno izgovori. „Šta misliš, koliko ih ima ukupno? Sigurno ne ceo klan?“ Da su svi Šaidoi bili ovde, bilo bi više od glasina o udaljenim pljačkama. Čak i uz sve nevolje, cela Amadicija bi znala.

„Mislim, dovoljno da mogu nastaviti", promrmljao je Vinter ispod glasa. Perin to nije trebalo da čuje.

Posegnuvši među zavežljaje vezane na ukrašenom sedlu, Sulin izvuče krpenu lutku obučenu u kadinsor. „Elijas Mačera je pronašao ovo, upravo pre nego što smo krenuli da se vraćamo, oko četrdeset milja odavde."

Odmahnula je glavom, i na trenutak njen glas i miris postadoše... zapanjeni. „Rekao je da ju je namirisao ispod snega. On i Džondin Baran su pronašli ogrebotine na drveću koje su, po njihovom mišljenju, prouzrokovala kola. Vrlo mnogo kola. Ako tamo ima dece... Mislim da to može biti i cela septa, Perine Ajbara. Možda više od jedne. Pa i jedna jedina septa će imati barem hiljadu kopalja, a i više, ako je to potrebno. Svaki čovek, osim kovača, dići će koplje ako je to potrebno. Oni su danima južnije od nas. Po ovome snegu možda i više dana nego što mislim. Ali verujem da su oni koji su ti odveli ženu pošli da se sretnu s njima."

„Ovaj kovač je digao koplje", promrmljao je Perin. Hiljadu kopalja, a možda i više. On je imao preko dve hiljade, računajući Krilatu stražu i Argandine ljude. Mada, u odnosu prema Aijelima, korist bi odneli Šaidoi. Prstima je prelazio preko lutke u Sulininoj žilavoj ruci. Da li dete Šaidoa plače za izgubljenom lutkom? „Idemo na jug."

Okrenuo se da uzjaše Koraka kada mu Sulin dotače ruku da ga zaustavi. „Rekla sam ti da smo videli i druge stvari. Dva puta je Elijas Mačera pronašao konjski izmet i logorske vatre ispod snega. Mnogo konja, i mnogo logorskih vatri."

„Hiljade", ubaci se Alhara. Njegove crne oči odmereno sretoše Perinove, a njegov glas je bio jednostavan, kao kada se iznose činjenice. Prosto je izveštavao kakvo je stanje. „Pet, možda deset ili više; teško je reći. Ali vojnički logori. Mislim isti ljudi na oba mesta. Mačera i Baran se slažu. Ko god to bio, i oni se kreću približno istim putem na jug. Možda nemaju ništa sa Aijelima, ali ih mogu pratiti."

Sulin se nestrpljivo namršti ka Zaštitniku, i nastavi, jedva tren nakon njegovog upada. „Tri puta smo videli leteća stvorenja, poput onih za koja ti kažeš da ih koriste Seanšani, velike stvari s krljuštima na krilima i ljudima na leđima. I dva puta smo videli ovakve tragove." Savivši se, ona podiže jednu strelu i nacrta ovalni oblik, kao otisak šape velikog medveda, ali sa šest prstiju, dužih od ljudskih. „Ponekad pokazuje kandže", reče, označavajući ih, duže čak i od onih koje imaju veliki medvedi u Maglenim planinama. „Ima dugačak korak. Mislim da trči veoma brzo. Da li znaš šta je to?"