Masema je digao ruku da zaustavi ljude tek na nekoliko koraka od Perina. Smaknuvši kapuljaču, preleteo je pogledima preko ljudi koji su s lukovima bili na zemlji. Izgledao je nesvestan snega koji mu je padao po goloj glavi. Njegov drugar, krupniji čovek s mačem na leđima i još jednim na sedlu zadržao je kapuljaču, ali je Perin pomislio da i njegova glava mora biti obrijana. Taj je uspevao da s jednakom pažnjom proučava kolonu i posmatra Masemu. Tamne oči su mu gorele gotovo kao i Masemine. Perin je razmišljao o tome da im kaže kako bi, na ovoj blizini, dvorečanski dugi lukovi lako probili štitnike za grudi, a onda prošli i kroz leđa onoga ko ih nosi. Razmišljao je da li da pomene Seanšane. Berelajn mu je savetovala da pazi šta priča.
„Išao si da me sretneš?" reče iznenada Masema. Čak je i čovekov glas kipeo snagom. Nikad ništa nije bilo uzgredno kada bi to on izgovorio. Bilo šta što je imao da kaže bilo je važno. Zbog bledog trouglastog ožiljka na licu njegov iznenadni osmeh izgledao je iskrivljeno. U njemu u svakom slučaju nije bilo toplote. „Nema veze. Sada sam ovde. Kao što nesumnjivo već znaš, oni koji slede gospodara Ponovorođenog Zmaja - Svetlost obasjala njegovo ime! - odbijaju da budu ostavljeni. Ne mogu to da zahtevam od njih. Oni mu služe kao i ja.“
Perin vide navalu plamenova koji se valjaju preko Amadicije u Altaru i možda i dalje, ostavljajući za sobom pustoš i smrt. Duboko je udahnuo, uvlačeći hladan vazduh u pluća. Faila je bila najvažnija. Najvažnija! Ako će biti spaljen zbog toga, onda neka bude spaljen. „Povedi svoje ljude na istok." Bio je zabezeknut mirnoćom u svom glasu. „Stići ću te kada budem mogao. Moju ženu su oteli Aijeli, i ja krećem na jug da je oslobodim." Bar jednom je video Masemu iznenađenog.
„Aijeli? Dakle, oni su više od glasine?" On se namršti na Mudre na udaljenom kraju kolone. „Jug, kažeš?" Držeći ruke u rukavicama na jabuci sedla, on je proučavao Perina. Čovekov miris se iznenada raširi; Perin u njemu nije mogao da oseti ništa osim ludila. „Poći ću s tobom", konačno reče Masema, kao da je odlučio. Čudno, bio je nestrpljiv da bez odlaganja stigne do Randa. Odnosno, dokle god nije morala da ga dodirne Moć da bi to postigao. „Svi oni koji prate gospodara Ponovorođenog Zmaja - Svetlost obasjala njegovo ime! - poći će sa mnom. Ubijanje aijelskih divljaka je zadatak Svetlosti." Njegove oči trznuše ka Mudrima, a osmeh mu postade još hladniji nego što je bio.
„Cenio bih pomoć", šlaga Perin. Ta gomila bi bila beskorisna protiv Aijela. Pa ipak, brojali su hiljade. I bili su u stanju da se suprotstave vojskama, ako ne i vojsci Aijela. Delić te slagalice u njegovoj glavi se pomeri. Spreman da padne od umora, nije mogao da utvrdi tačno kako, samo da jeste. U svakom slučaju to se neće dogoditi. „Imaju veliku prednost u odnosu na mene. Nameravam da Putujem, da upotrebim Jednu moć da ih stignem. Znam kako se osečaš u vezi s tim."
Iza Maseme se raširi nelagodno šaptanje; svi se zgledaše, i posezahu za oružjem. Perin razabra promrmljane kletve i takođe „žute oči" i „Senkin nakot". Drugi obrijani čovek je zurio u Perina kao da je smatrao da ovaj huli, ali Masema je samo gledao, kao da pokušava da probuši rupu u Perinovoj glavi i vidi šta leži unutra.
„
Perin zinu, a onda zatvori usta ne progovorivši. Kada je Masema rekao to što je rekao, sunce bi isto tako moglo izaći na zapadu. Iznenada Perin pomisli da je Faila možda bezbednija sa Šaidoima nego on sada i ovde.
