Zadovoljstvo nestade s Ninaevinog lica čim je shvatila šta će biti njen zadatak. Prestala je da se igra pletenicom i čvrsto je stegla pesnicu. „Sada me slušajte. Elejna je možda u stanju da se vrti unaokolo igrajući se politike, ali ja imam pune ruke. Više od pola Srodnica bi nestalo do sada da ih Alis nije držala za šiju, a budući da ona nema nade da će sama steći šal, nisam sigurna još koliko dugo će držati bilo koga. Ostali misle da mogu da se svađaju sa mnom! Juče mi se Sumeko obratila sa... devojko!“
Zarežala je, ali to je, ovako ili onako, bila lično njena greška. Napokon, ona je pritiskala Srodnice da moraju pokazati zube umesto da puze pred Aes Sedai. Pa, sasvim sigurno su prestale da puze. Umesto toga, sve su bile previše sklone tome da mere sestre prema svom Pravilu. I našle su da i sestrama to odgovara! Mada nije, zapravo, bila Ninaevina krivica što je delovala jedva starije od dvadeset godina - počela je rano da usporava - ali godine su bile bitne Srodnicama, a ona je odabrala da provede većinu vremena s njima. Nije cimala pletenicu, samo ju je vukla tako uporno da mora da je bila spremna da je iščupa s glave.
„I taj prokleti Morski narod! Naopake žene! Naopake; naopake; naopake! Da nema te krvave pogodbe...! Ni najmanje mi nisu potrebne dve polaznice koje kukaju i bleje!" Kirstiejni se usne malo stegoše, a Zarjine tamne oči blesnuše s negodovanjem pre nego što su ponovo uspele da uspostave krotkost. Privid krotkosti. Mada su imale dovoljno razuma da znaju da polaznice ne odgovaraju Aes Sedai.
Elejna odbaci želju da sve izgladi. Želela je da ošamari i Kirstiejn i Zarju. Sve su zamrsile zato što nisu držale usta zatvorena. Htela je da ošamari Ninaevu. Dakle, vetrotragačice su je konačno saterale u ćošak, zar ne? To nije zasluživalo sažaljenje. „Ne igram se ničega, Ninaeva, i ti to dobro znaš! Dovoljno često sam tražila tvoj savet!" Duboko udahnuvši, pokušala je da se smiri. Sluge koje je mogla da vidi iza Vandene i dve polaznice zastale su u svom poslu da bi se zagledale u grupu žena. Slutila je da su stvarno primetili Lana, s obzirom na utisak koji je ostavljao. Prepirka Aes Sedai je bila vredna posmatranja i stajanja sa strane. „Neko mora da se pobrine za njih", reče tiše. „Ili ti misliš da im možeš reći da naprosto zaborave sve ovo? Pogledaj ih, Ninaeva. Prepuštene same sebi, dok trepneš pokušaće da pronađu ko je to bio. Ne bi pošle Vandeni da nisu mislile da će im dozvoliti da pomognu." Njih dve postadoše slika i prilika polazničke nevinosti, s blagom dozom uvređenosti zbog nepravedne optužbe. Elejna nije verovala tome. One su imale iza sebe ceo život usavršavanja prikrivanja.
„A zašto da ne?“, reče Ninaeva tren kasnije, podižući svoj šal. „Svetlosti, Elejna, moraš zapamtiti da one nisu ono što mi obično očekujemo od polaznica." Elejna otvori usta u znak negodovanja - što mi obično očekujemo, zaista! - Ninaeva možda nikada nije bila polaznica, ali je bila Prihvaćena ne tako davno; takođe, Prihvaćena koja je kukala i blejala dovoljno često! - ona otvori usta, a Ninaeva nastavi: „Vandena bi mogla dobro da ih iskoristi, sigurna sam", rekla je. „ A kada ih ne koristi, može da im daje redovne časove. Sećam se da mi je neko rekao đa si ranije podučavala polaznice, Vandena. Tako. To je sređeno."
Dve polaznice su se široko osmehivale s radosnim slaganjem - samo što nisu zadovoljno trljale ruke - ali se Vandena namrštila. „Nije mi potrebno da mi se polaznice pletu pod noge dok ja..."
„Slepa si koliko i Elejna", prekide je Ninaeva. „One imaju iskustvo da navode Aes Sedai da ih vide kao nešto drugo umesto onoga što jesu. Mogu da rade po tvojim uputstvima, a to će tebi dati vremena da spavaš i jedeš.
Ne verujem da radiš išta od toga." Ispravila se, nameštajući šal na ramenima i niz ruke. Bio je to prizor. Niska, kakva je bila, ne viša od Zarje i prilično niža od Vandene ili Kirstiejn, uspela je da izgleda kao da je najviša. Bila je to veština koju je Elejna želela da savlada. Mada je ne bi isprobavala u haljini takvog kroja. Ninaeva je bila u opasnosti da ispadne iz nje. Pa ipak, to nije umanjilo njenu pojavu. Bila je suština zapovedništva. „Uradičeš tako, Vandena“, rekla je čvrsto.
Vandenino mrštenje je izbledelo sporo, ali je izbledelo. Ninaeva je u Moči stajala više od nje, i čak iako nikad nije svesno razmišljala o toj činjenici, duboko uvrežen običaj ju je naterao da popusti, bez obzira na to koliko nevoljno. Do trenutka kada se okrenula ka dve žene u belom, ispijeno lice joj je bilo smireno, skoro kakvo je bilo od Adelasinog ubistva. Što je samo značilo da sudija nema nameru da baš sada izrekne smrtnu presudu. Možda kasnije. Sad je bila mirna i nepokolebljivo namrštena.
