Kirstiejn i Zarja su bile u jednostavnom belom i pažljivo su stajale na korak iza Vandene, ruku pokorno sklopljenih na pojasu. Kosa im je bila samo vezana i nisu nosile nakit. U nošenju nakita polaznice su bile svesrdno obeshrabrivane. One su bile Srodnice - Kirstiejn je zapravo bila u samom Kružoku pletilja - ali odbegle iz Kule, i postojali su propisani načini, ustanovljeni zakonom Kule, kako se treba ponašati s takvima, bez obzira na to koliko su bile odsutne. Od vraćenih odbeglih se zahtevalo da budu potpuno savršene u svemu što su radile, model posvećenosti u trudu za sticanje šala, i male omaške, za koje bi se drugima možda progledalo kroz prste, bile su kažnjavane brzo i strogo. Još su se suočavale s mnogo strožom kaznom kada se vrate u Kulu - javnim šibanjem, pa i nakon toga bi ih držale na pravoj i bolnoj stazi još najmanje godinu dana. Vraćenu odbeglu su terali da srcem shvati kako nikada više ne želi da pobegne. Nikad! Žene koje su napola prošle obuku bile su jednostavno preopasne da bi bile tek tako puštene.
Elejna je pokušala da bude blaga tih nekoliko puta kada je bila s njima - Srodnice nisu zaista bile napola obučene žene; imale su iskustva s Jednom moći koliko i bilo koja Aes Sedai, ako već ne i obuku - pokušala je, jedino da bi shvatila da ni većina Srodnica to ne odobrava. Dobivši drugu priliku da postanu Aes Sedai - barem one koje su mogle - prigrlile su sve zakone i običaje Kule iznenađujuće revnosno. Nije bila iznenađena krotkom radošću u očima dveju žena ili time kako su blistale obećavši da će se dobro vladati - želele su tu priliku podjednako žarko kao i bilo koja druga - već činjenicom da su uopšte bile s Vandenom. Ona je do sada, u potpunosti zanemarivala te dve.
„Tražila sam te, Elejna", reče Vandena bez uvoda. Bela kosa, prikupljena zelenom trakom na zatiljku, uvek je bila odraz njenih godina, uprkos njenim glatkim obrazima. Ubistvo njene sestre pridodalo joj je smrknutost, duboku do kostiju, tako da je delovala kao neumoljivi sudija. Preje bila vitka; sada je bila koščata, a obrazi su joj upali. „Ova deca..." Ona prekide, a usta su joj bila iskrivljena u bledu grimasu.
Bio je to odgovarajući način da se govori o polaznicama - najgori trenutak za ženu koja bi došla u Kulu nije bilo otkriće da je neće smatrati potpuno odraslom dok ne stekne šal, već shvatanje da dok god nosi polazničko belo, ona zaista jeste dete, dete koje može da povredi sebe i ostale svojim neznanjem i greškama - pa ipak, mora da je i Vandeni delovao čudno u ovoj situaciji. Većinom su polaznice koje su dolazile u Kulu imale petnaest ili šesnaest godina, i doskoro, nijedna preko osamnaest, osim nekoliko njih koje bi uspele da slažu. Za razliku od Aes Sedai, Srodnice su se ravnale starošću pri određivanju uticaja, i Zarja - zvala je sebe Gejrnija Rosoind, ali Zarja Alkejis je bilo ime u knjizi polaznica, i ona se morala odazivati na to ime - sa svojim čvrstim nosom i širokim ustima, imala je preko devedeset godina, mada je delovalo da ima još do sredovečnosti. Nijedna od njih nije izgledala bezvremeno, uprkos godinama koriščenja Moći, i ljupka črnooka Kirstiejn je delovala malo starije, kao da ima, možda, tridesetak ili tako nešto. Imala je preko trista godina i, Elejna je bila sigurna, bila starija i od same Vandene. Kirstiejn je bila van Kule toliko dugo da se osećala bezbedno da ponovo koristi svoje pravo ime, ili deo njega. Ne kao sve odbegle polaznice.
„Ova deca“, nastavi Vandena jasnije, duboko se mršteći, „razmišljala su o događajima u Harlonovom Mostu." Tamo je njena sestra bila ubijena. I Ispan Šefar, ali što se Vandene ticalo, smrt Crne sestre se brojala koliko i smrt besnog psa. „Nažalost, umesto da ćute o svojim zaključcima, one su izabrale da dođu meni. Barem nisu brbljale gde svako može da ih čuje."
Elejna se lagano namršti. Svako u palati je dosad znao za ubistva. „Ne razumem", reče polako. I pažljivo. Nije htela da da nikakve naznake njima dvema, ako nisu zadrle zaista duboko u neprekidno skrivane tajne. „Da li su one zaključila da je to bio Prijatelj Mraka pre nego pljačkaš?" To je bila priča koju su pustile: dve žene u usamljenoj kući, ubijene zbog nakita. Samo su ona, Vandena, Ninaeva i Lan znali pravu istinu. Bar dosad, kako se činilo. Mora da su stigle toliko daleko, inače bih ih Vandena odaslala uz zajednički prekor.
