Tornjevi ponoći полностью

„Hvala ti što si došao", reče Ajbara. „Naš poslednji sastanak bio je ishitren. Ovoga puta ćemo to uraditi kako treba. Trebalo bi da znaš da je ova žena pored mene Alijandra Marita Kigarin." Dakle, ta dostojanstvena žena tamne kose je kraljica Geldana. Naravno, sa svim nemirima koji se u poslednje vreme tamo odvijaju, verovatno ima desetak ljudi koji pokušavaju da prigrabe presto. Lepa je, ali u potpunosti u Berelajninoj senci.

Perin klimnu pokazujući treću ženu. „Ovo je Faila ni Bašer t'Ajbara, moja supruga i rođaka kraljice Saldeje." Ajbarina žena sumnjičavo je gledala Galada. Da, zahvaljujući tom njenom nosu, očigledno je da je Saldejka. Bornhald i Bajar nisu znali za njene kraljevske veze.

Dve vladarke u šatoru i obe iza Ajbare. Galad ustade sa stolice i pokloni se Alijandri jednako kao što se pokloni Berelajn. „Veličanstvo."

„Veoma si učtiv, lorde kapetane zapovedniče", reče Berelajn. „I veoma se skladno klanjaš. Reci mi, gde si naučen tome?"

Glas joj beše kao muzika. „Na andorskom dvoru, moja gospo. Ja sam Galad Damodred, posinak počivše kraljice Morgaze i polubrat Elejne Trakand, jedine prave kraljice."

„Ah", kaza Perin. „Krajnje je vreme da saznam kako se zoveš. Voleo bih da si to prošli put kazao."

Berelajn ga pogleda pravo u oči, pa se nasmeši delujući kao da želi da zakorači ka njemu. Međutim, suzdrža se na vreme. „Galad Damodred. Da, učinilo mi se da mi je nešto u tvom licu poznato. Kako ti je sestra?"

„Nadam se da je dobro", odgovori Galad. „Nisam je video već neko vreme."

„Elejna je dobro", grubo kaza Perin. „Po poslednjem što sam čuo - što je staro svega nekoliko dana - obezbedila je presto. Ne bi me iznenadilo da sada gleda kako da se venča s Random. Ako joj uspe da ga odvuče od zemlje koju trenutno osvaja, koja god to bila."

Bajar tiho zasikta iza Galada. Je li ga Ajbara to namerno uvredio nagoveštavajući da postoji nekakav odnos između Elejne i Ponovorođenog Zmaja. Nažalost, Galad predobro poznaje svoju sestru. Ona je plahovita i jeste pokazala nepriličnu opčinjenost mladim Al'Torom.

„Moja sestra može da radi šta god hoće", reče Galad, iznenađujući samog sebe time što mu je tako lako pošlo za rukom da sakrije koliko ga i ona i Ponovorođeni Zmaj razdražuju. „Ovde smo kako bismo pričali o tebi, Perine Ajbara, i o tvojoj vojsci."

Ajbara se nagnu prema njemu, spuštajući obe šake na sto. „Obojica znamo da ovde nije reč o mojoj vojsci."

„O čemu je, onda, reč?", upita Galad.

Ajbara ga pogleda onim svojim neprirodnim očima. „Reč je o dvojici od Dece Svetla koje sam ubio pre dve godine. Sada kao da mi vi na svakom koraku kevćete za petama."

Ne dešava se često da je ubica tako otvoren u vezi sa onim što je učinio. Galad iza sebe začu siktaj mača kako izleće iz kanija, pa diže ruku. „Dete Bornhalde! Obuzdaj se!“

„Dvojica od Dece Svetla, ti Nakotu Senke?“, procedi Bornhald. „A šta je s mojim ocem?“

„Nikakve veze nisam imao s njegovom smrću, Bornhalde", odgovori Ajbara. „Nažalost, Geoframa su ubili Seanšani. Delovao je kao razuman čovek za jednog Belog plašta, premda je nameravao da me obesi."

„Nameravao je da te obesi zbog ubistava koja si upravo priznao", mirno odvrati Galad, streljajuči Borhalda pogledom. Ovaj odsečno vrati mač u kanije, lica i dalje zajapurenog.

„To nisu bila ubistva", primeti Ajbara. „Oni su me napali. Ja sam se branio."

„Nisam tako čuo“, kaza Galad. Kakvu to igru taj čovek igra? „Imam svedočanstva data pod zakletvom da si se krio ispod jedne stene. Kada su zatražili da izađeš, iskočio si odatle urlajući i napao ih bez ikakvog razloga."

„O, bilo je razloga", reče mu Ajbara. „Tvoji Beli plaštovi su ubili mog prijatelja."

„Ženu koja je bila s tobom?“, upita Galad. „Na osnovu onoga što sam čuo, ona je utekla odatle i nije bila povređena." Bio je zgranut kada je Bornhald pomenuo to ime. Egvena al’Ver. Još jedna žena koja, izgleda, voli opasno društvo.

„Ne nju", reče Perin, „već prijatelja po imenu Skakač. A nakon njega i jednog njegovog saputnika. Bili su vukovi."

Taj čovek se sve više ukopava! „Sprijateljio si se s vukovima, za koje se zna da su stvorenja Senke?"

„Vukovi nisu Senkini", odbrusi Ajbara. „Mrze Nakot Senke možda i više od ljudi."

„A otkud ti to znaš?"

Ajbara ništa više nije rekao. Tu se krije još nešto. Bajar mu je kazao da taj čovek kao da je u stanju da zapoveda vukovima i da je trčao s njima, kao da je i sam vuk. To svedočanstvo bilo je deo razloga koji su ubedili Galada da je bitka jedino rešenje. Izgleda da Bajarove reči nisu bile preterivanje.

Ali još nema potrebe razmišljati o tome. Ajbara je priznao ubistvo. „Ne prihvatam da ubijanje vukova može da te oslobodi optužbe", reče mu Galad. „Mnogi lovci ubijaju vukove koji napadaju njihova stada ili im ugrožavaju živote. Deca nisu učinila ništa loše. Stoga je tvoj napad na njih mučko ubistvo."

„Tu se odigralo daleko više“, kaza Ajbara. „Ali čisto sumnjam da ću moći da te ubedim u to.“

„Ne mogu da budem ubeđen u nešto neistinito“, odgovori Galad.

„A nećeš ni da me ostaviš na miru“, primeti Ajbara.