Tornjevi ponoći полностью

„Dakle, nalazimo se u bezizlaznim okolnostima" zaključi Galad. „Priznao si zločine koje ja, kao sluga pravde, moram da ispravim. Ne mogu da pređem preko toga. Uviđaš li zašto sam smatrao da su dalji pregovori beskorisni?"

„A šta ako budem voljan da mi se sudi?", upita Perin.

Ajbarina žena istaknutog nosa spusti mu ruku na rame. On diže svoju i položi je preko njene, nikako ne skidajući pogled s Galada.

„Ako hoćeš da dođeš i prihvatiš našu kaznu za ono što si učinio...", poče Galad. To bi značilo pogubljenje. To stvorenje se jamačno neće tek tako predati.

U zadnjem delu paviljona nekoliko slugu stiže i poče da priprema čaj. Čaj. Za vreme ratnih pregovora. Ajbara očigledno nema mnogo iskustva kada je o takvim stvarima reč.

„Ne kaznu", odbrusi Ajbara. „Suđenje. Ako se dokaže da sam nevin, onda ću biti slobodan a ti ćeš - gospodaru kapetane zapovedniče - naložiti svojim ljudima da prestanu da me proganjaju. Naročito Bornhaldu i onom iza tebe, koji reži kao štene kada prvi put vidi leoparda."

„A ako se dokaže da si kriv?"

„To zavisi."

„Ne slušaj ga, moj gospodaru kapetane zapovedniče!" viknu Bajar. „Jednom je obećao da će nam se predati, a onda je prekršio reč!"

„Nisam!", odvrati Ajbara. „Ti nisi ispunio svoj deo pogodbe!"

»Ja...“

Galad tresnu rukom o sto. „Ovo je beskorisno. Neće biti suđenja."

„Zašto da ne?“, zatraži da čuje Ajbara. „Pričaš o pravdi, a nećeš da mi omogućiš suđenje?"

„A ko bi sudio?" upita Galad. „Bi li ti verovao meni da sudim?"

„Naravno da ne", odgovori Perin. „Ali može Alijandra. Ona je kraljica."

„I tvoja saputnica", uzvrati Galad. „Nije mi namera da je vređam, ali bojim se da bi te ona oslobodila a da i ne sasluša dokaze. Čak ni gospa Prva ne bi bila prikladna - iako bih ja, naravno, verovao njenoj reči, bojim se da moji ljudi ne bi.“

Svetlosti, ta žena je prelepa! Pogleda je na tren, pa vide kako ona crveni gledajući ga. To bese tek slabašno, ali bio je siguran da je to primetio. Onda i on pocrvene.

„U tom slučaju, Aes Sedai", predloži Ajbara.

Galad otrgnu pogled od Berelajn i bezizražajno pogleda Ajbaru. „Perine Ajbara, ako misliš da će se moji ljudi zadovoljiti presudom žene iz Bele kule, onda slabo poznaješ Decu Svetla."

Ajbarin pogled postade prek. Da, znao je to. Šteta. Suđenje bi bilo zgodan način da se cela ta stvar okonča. Jedna služavka priđe stolu noseći dve šoljice čaja - ali nije bilo potrebe za tim. Ti drugi pregovori sada su okončani.

„Onda si u pravu", reče mu Ajbara, delujući kao da se bori sa osujećenošću. „Ovaj sastanak je bio besmislen."

„Ne", odgovori mu Galad, krišom opet gledajući Berelajn. „Za mene nije bio besmislen." Sad bolje poznaje Ajbarinu snagu; to će mu biti od pomoći u bici. Sem toga, bilo je ispravno odložiti bitku za izvesno kratko vreme, kako bi se uverio da je bitka nužna. I dalje ima dovoljno dnevne svetlosti da se vodi boj.

Ali... šta je s tom ženom... gospom Prvom? On prisili sebe da skrene pogled. Bilo mu je teško.

Galad ustade, pa se najpre pokloni Alijandri, a onda i Berelajn, pa krenu da ode.

U tom trenu začu oštar uzdah. Za divno čudo, čuo se od služavke koja je donela čaj. Galad je pogleda krajičkom oka.

Bila je to Morgaza.

Galad se zaledi - potpuno se ukoči. Majstori mačevanja obučavali su ga da nikada ne dopusti da ga iznenađenje savlada, ali u tom trenutku sva ta obuka kao da je bila uzaludna. To jeste njegova maćeha. Ta riđe-zlatna kosa, kojom se igrao kao dete. To lice, tako prelepo i snažno. Te oči. To su njene oči.

Avet? Čuo je priče kako zlo Mračnoga vraća mrtve u život. Ali niko drugi u paviljonu ne deluje kao da mu je nelagodno, a ta žena je jednostavno suviše stvarna. Kolebljivo, Galad pruži ruku i dodirnu prikazu po obrazu. Koža joj je bila topla.

„Galade?" upita ona. „Šta tražiš ovde? Kako..."

Ona ućuta kada je on čvrsto zagrli, tako da ljudi oko njega - sa obe strane - skočiše od iznenađenja. I ona poskoči. Živa je! Kako?

Ubio sam Valdu, smesta je pomislio Galad. Ubio sam ga zbog smrti svoje majke. Koja nije mrtva. Počinio sam zlodelo.

Ne. Valda je zaslužio da umre zbog napada na Morgazu. Ako i to nije bilo neistinito? Razgovarao je s Decom kako bi se uverio da je do toga došlo, ali oni su takođe bili sigurni da je ona mrtva.

Kasnije će razlučiti šta se sve dogodilo. Sada mora prestati da se sramoti pred svojim ljudima. Pusti maćehu, ali ona nastavi da ga drži za ruku. Delovala je ošamućeno. Retko se dešavalo da je on vidi da se tako ponaša.

Perin Ajbara je stajao i namršteno ih gledao. „Poznaješ Majgdin?“

„Majgdin?“, upita Galad. Bila je u jednostavnoj haljini, bez nakita. Da li je to pokušavala da se sakrije u ulozi sluškinje? „Ajbara, ovo je Morgaza Trakand, branitelj kraljevstva i zaštitnik naroda, Visoko sedište kuće Trakand. Ona je tvoja kraljica!“

Na to svi u paviljonu zanemeše. Ajbara se zamišljeno počeša po bradi. Njegova žena je razrogačeno gledala Morgazu - ili je bila zgranuta ili besna.

„Majgdin“, upita Ajbara, „je li to tačno?"