Tornjevi ponoći полностью

Ona diže glavu i pogleda Ajbaru pravo u oči. Kako oni ne vide kraljicu u njoj?

„Ja jesam Morgaza Trakand", reče ona. „Ali odrekla sam se prestola u Elejninu korist. Pred Svetlošću. Nikada više neću polagati pravo na krunu.“

Galad klimnu. Da. Mora da se pribojavala da će je Ajbara iskoristiti protiv Andora. „Majko, vraćam te u svoj logor“, kaza joj Galad, i dalje gledajući Ajbaru. „Onda ćemo moći da popričamo o tome kako se ovaj čovek ponašao prema tebi.“

Ona staloženo pogleda Galada. „Naređenje, Galade? Zar se ja ništa ne pitam?“

On se namršti, pa se nagnu ka njoj i prošapta: „Ima li on još koga u zatočeništvu? Čime te drži u šaci?“

Ona odmahnu glavom i tiho odgovori: „Galade, ovaj čovek nije ono što misliš. Jeste neotesan i svakako mi se ne dopada to što radi Andoru, ali nije prijatelj Senke. Imam više razloga da se bojim tvojih... saradnika, nego Perina Ajbare.“

Da, ona zaista ima razloga da ne veruje Deci. Dobrih razloga. „Moja gospo, hoćeš li da pođeš sa mnom? Dajem ti reč da ćeš u svakom trenutku moći da odeš i da se vratiš u Ajbarin logor. Šta god da si u prošlosti propatila od Dece, sada ćeš zaista biti bezbedna. To ti se kunem."

Morgaza klimnu.

„Damodrede", kaza Ajbara, „sačekaj malo."

Galad se okrenu, pa opet spusti ruku na balčak. Ne kao pretnju, već kao podsetnik. Mnogi u paviljonu počeše da šapuću. „Da?“, upita Galad.

„Hteo si sudiju“,poče Ajbara. „Bi li prihvatio da tvoja majka bude u toj ulozi?"

Galad se ni trenutka nije kolebao. Naravno; ona je kraljica od svog osamnaestog imendana i gledao ju je kako sudi. Ona je poštena. Stroga, ali poštena. No da li će je ostala Deca prihvatiti? Podučavale su je Aes Sedai. Na nju će gledati kao na jednu od njih. U tome je muka. Ali ako će to pružiti izlaz iz tih okolnosti u kojima se svi oni nalaze, možda će moći da ih natera da uvide istinu.

„Prihvatio bih“, odgovori Galad. „A ako bih ja jamčio za nju, prihvatili bi je i moji ljudi."

„Pa", reče Ajbara, „prihvatam je i ja.“

Obojica se okrenuše da pogledaju Morgazu. Ona je stajala u svojoj jednostavnoj žutoj haljini, svakog trena delujući sve više kao kraljica. „Perine“, obrati mu se ona, „ako budem sudila u sporu, neću ublaživati svoje odluke. Prihvatio si me kada mi je bilo potrebno utočište - i na tome sam zahvalna. Ali ako zaključim da si počinio ubistvo, ipak ću obznaniti svoju odluku."

„To je u redu", odgovori Ajbara. Delovao je iskreno.

„Moj gospodaru kapetane zapovedniče" prošapta mu Bajar na uvo, zvučeći kao da izgara u groznici. „Bojim se da će ovo biti lakrdija! Nije rekao da će se podvrći kazni."

„Ne, nisam", reče Ajbara. Kako li mu uspeva da čuje to šaputanje? „To bi bilo besmisleno. Vi mislite da sam Prijatelj Mraka i ubica. Ne bi prihvatili moju reč da ću se podvrći kazni sem ako nisam u vašem zatočeništvu - što neću dopustiti."

„Vidiš?", sada glasnije upita Bajar. „Čemu to?"

Galad opet pogleda Ajbaru pravo u te njegove zlatne oči. „To će nam omogućiti da se održi suđenje", odgovori, osećajući se sve sigurnije. „I pravnu osnovu. Počinjem to da uviđam, Dete Bajare. Moramo da dokažemo naše tvrdnje, inače nismo ništa bolji od Asunave."

„Ali suđenje neće biti pošteno!"

Galad se okrenu da pogleda visokog vojnika. „Da li ti to sumnjaš u nepristrasnost moje majke?"

Ispijeni čovek se ukoči, pa odmahnu glavom. „Ne, moj lorde kapetane zapovedniče."

Galad se opet okrenu da pogleda Ajbaru. „Zamoliću kraljicu Alijandru da dopusti da ovo suđenje bude pravno obavezujuće u njenom kraljevstvu."

„Dopustiću to, ako lord Ajbara zatraži." Zvučala je kao da joj je nelagodno.

„Tražim, Alijandra", reče Perin. „Ali samo ako Damodred pristane da pusti na slobodu sve moje ljude koje je zarobio. Zadrži potrepštine, ali pusti moje ljude - kao što si mi obećao da ćeš mi učiniti."

„U redu", odgovori mu Galad. „To će se dogoditi kada suđenje počne. Dajem reč. Kada ćemo se sastati?"

„Daj mi nekoliko dana da se pripremim."

„Onda, za tri dana", kaza mu Galad. „Održaćemo suđenje ovde, u ovom paviljonu i na ovom mestu."

„Dovedi svoje svedoke", kaza mu Ajbara. „Biću ovde."