Tornjevi ponoći полностью

„Ne nameravam da dopustim da te devojke budu povređene", reče Egvena. „Zapravo, biće daleko manje u Tel’aran’riodu nego što su verovatno zaključile na osnovu ovoga što sam im upravo rekla. Rosil je za sada popustljiva prema meni, ali nikada mi ne bi dozvolila da dovedem Prihvaćene u opasnost. Ovo je samo da bih pokrenula odgovarajuće glasine."

„Kakve glasine?"

„Gavin je oterao ubice", reče Egvena. „Već danima nije bilo nijednog ubistva, pa bi valjda trebalo da ga blagoslovimo zbog toga. Ali ubica se i dalje krije, a krajičkom oka sam primetila Crne sestre kako me gledaju u Tel’aran’riodu. Ako mi pođe za rukom da ih uhvatim tamo, moći ću da ih uhvatim i ovde. Ali najpre mi je potreban neki način da ih navedem da pomisle kako znaju gde da nas nađu."

„Sve dok nameravaš da nađu tebe, a ne one devojke", reče joj Silvijana, glasom spokojnim - ali železnim. Ona je bila nadzornica polaznica.

Egvena shvati kako se mršti, razmišljajući o onom što se zahtevalo od nje dok je bila Prihvaćena. Da, Silvijana je u pravu. Moraće da se pripazi da Nikolu i Nisu ne podvrgne sličnim opasnostima. Ona je preživela - i osnažila zahvaljujući tome - ali Prihvaćene ne bi trebalo da prolaze kroz takva iskušenja sem ako nema nikakvog drugog izbora.

„Staraću se da bude tako“, odgovori Egvena. „Potrebne su mi samo da pronesu glasine kako me čeka veoma važan sastanak. Ako sve budem pripremila kako treba, naša avet neće moći da odoli tome da nas prisluškuje."

„Odvažno.“

„Suštinski važno", odgovori Egvena. Oklevala je, držeći se za svoja vrata. „Kad smo već kod Gavina, jesi li otkrila u koji je deo grada pobegao?"

„Zapravo, majko, danas sam dobila zabelešku o tome. Izgleda da... pa, on nije u gradu. Jedna od sestara koja je nosila tvoje poruke kraljici Andora vratila se s vestima da ga je tamo videla."

Egvena zaječa i sklopi oči. Taj čovek će me ubiti. „Reci mu da se vrati. Ma koliko me dovodio do ludila, biće mi potreban u predstojećim danima."

„Da, majko", odgovori Silvijana i izvadi jedan list hartije.

Egvena uđe u svoju radnu sobu da nastavi s pismima. Ostalo je još malo vremena. Veoma, veoma malo vremena.

„Mužu, šta to nameravaš?" upita ga Faila. Nakon pregovora s Belim plaštovima, vratili su se u svoj šator. Perinovi postupci su je iznenadili - što je osvežavajuće, ali takođe uznemirava.

On skide kaput. „Faila, osećam nešto čudno u vetru. Nekakav miris kakav nikada ranije nisam osetio." Oklevao je, pa je pogledao krajičkom oka. „Nema vukova."

„Nema vukova?"

„Ne mogu da osetim nijednog nigde u blizini", reče Perin, zagledan u daljinu. „Ranije ih je bilo. Sada ih nema.“

„Kazao si da ne vole da budu blizu ljudi."

On skide košulju, tako da su mu se videla mišićava prsa prekrivena kovrdžavom smeđom dlakom. „Danas je bilo premalo ptica, premalo životinjica u žbunju. Svetlost spalila to nebo. Je li ono uzrok ovome ili nešto drugo?" On uzdahnu, pa sede na njihov ležaj.

„Hoćeš li da odeš... tamo?“, upita Faila.

„Nešto nije kako treba", ponovi on. „Moram pre suđenja otkriti sve što mogu. Možda bude odgovora u vučjem snu.“

Suđenje. „Perine, ta mi se zamisao ne dopada."

„Besna si zbog Majgdin.“

„Naravno da sam besna zbog Majgdin", odvrati ona. Zajedno su prošle kroz Malden, a ona nije kazala Faili da je kraljica krvavog Andora? Faila je zbog toga ispala budala - kao da je neki hvalisavac iz malog mesta, koji se na sav glas hvali svojim mačevalačkim umećem ispred nekog majstora mačevanja koji je u prolazu.

„Nije znala može li da nam veruje", primeti Perin. „Izgleda da je bežala od jednog Izgubljenog. I ja bih se sakrio."

Faila ga ošinu pogledom.

„Ne gledaj me tako“, reče joj on. „Faila, nije ona to uradila da bi ti ispala glupa. Imala je svojih razloga. Pusti to.“

Ona se zbog njegovih reči osetila malo bolje; baš je lepo što on sada drži do sebe. „Pa, zbog svega toga se pitam šta će ispasti da je Lini. Neka seanšanska kraljica? A možda je gazda Gil zapravo kralj Arad Domana?“

Perin se nasmeši. „Pretpostavljam da su oni njene sluge. Ako ništa drugo, Gil je to što kaže da jeste. Balver će verovatno preživeti srčani udar zbog toga što nije to razotkrio."

„Kladim se da jeste to razotkrio", odvrati Faila, kleknuvši pored njega. „Perine, ozbiljno sam mislila ono što sam kazala o tom suđenju. Zabrinuta sam."

„Neću dopustiti da budem zarobljen", odgovori joj on. „Samo sam rekao da ću sedeti na suđenju i pružiti im priliku da iznesu dokaze."

„U čemu je onda svrha svega toga?", upita Faila.

„To mi daje više vremena za razmišljanje", odgovori on, „a možda će mi omogućiti da izbegnem da ih pobijem. Njihov kapetan Damodred - nešto u vezi s njim ima bolji miris nego što je to slučaj sa mnogima od ostalih Belih plaštova. Ne odiše besnilom ili mržnjom. To će mi omogućiti da vratim naše ljude i da iznesem svoje viđenje. Dobar je osećaj kada čovek može da kaže ono što ima. Možda mi je sve ovo vreme upravo to bilo potrebno."